Planeta

Belorusija

Lokalno vreme Minsk
Zvanični naziv:
Republika Belorusija
Naziv na engleskom:
Belarus
Kontinent:
Evropa
Zvanični jezik:
Beloruski
Ruski
Broj stanovnika:
9.449.323 (2020)
Religija:
Pravoslavci 61.5%
Rimokatolici 8.7%
Protestanti 1%
Ostali 26.8%
Površina:
207.600 km2
Najviša tačka:
346 m, Dzayarzhynskaya Hara
Najniža tačka:
90 m, Nyoman River
Dužina obale:
0 km (Belorusija nema izlaz na more)
Dužina granice:
3.642 km
Države sa kojima se graniči:
1. Rusija 1.312 km
2. Ukraine 1.111 km
3. Litvanija 640 km
4. Poljska 418 km
5. Letonija 161 km

Valuta:
Beloruska Rublja (BYN)
Pozivni broj:
+(375)
Važni telefoni:
Policija: 102
Hitna pomoć: 103
Vatrogasci: 101
Internet domen:
.by
Državni praznik:
Dan nezavisnosti, 03.jul
Opis praznika:
Dan nezavisnosti u Belorusiji je državni praznik koji se obeležava 3. jula. Predstavlja oslobođenje Minska 3. jula 1944. godine.

Glavni grad:
Minsk
Vremenska zona:
UTC/GMT +3:00
Geografska širina i dužina:
53.52N 27.30E
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
1 152 km
Međunarodni aerodrom:
Minsk International Airport
Broj stanovnika glavnog grada:
1.941.000 (2014)
Površina glavnog grada:
348,84 km2

Voltaža i frekvencija struje:
220V - 50Hz
Tip utičnice:
C, F

Zastava Belorusije sastoji se iz tri polja. Vertikalnog belog polja na kome se nalazi crveni beloruski motiv narodne nošnje i koja sauzima jednu devetinu širine zastave, horizontalnog crvenog polja koje zauzima gornje dve trećine preostalog dela i zelenog polja koje zauzima donju trećinu preostalog dela. Motiv sa nošnje simbolizuje kulturnu tradiciju jedinstva Belorusije, crvena boja simbolizuje belorusku istoriju (boja beloruskih trupa u bici kod Grinvalda i Crvene armije a zelena svetlu budućnost i šume Belorusije. Današnja zastava Belorusije je zvanična od 1995. godine.
Državno uređenje:
Republika

Predsednik
Aleksandar Lukašenko

Predsednik Vlade
Sergej Rumas

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
BIPM Međunarodni biro za mere
CEI Centralnoevropska inicijativa
CSTO Organizacija Ugovora o kolektivnoj sigurnosti
CIS Zajednica nezavisnih država
CEMT Evropska konferencija ministara transporta
CEPT Evropska konferencija poštanskih i telokomunikacionih administracija
EAEC 
EAEU Evroazijska ekonomska unija
EAPC Evroatlantsko partnersko veće
EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj
EUTELSAT Evropska organizacija za telekomunikacione satelite
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
GCTU Generalna konfederacija sindikata
Međunarodna energetska povelja
IPU Interparlamentarna unija
IAEA Međunarodna agencija za atomsku energiju
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICC Međunarodna privredna komora
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IEC Međunarodna elektrotehnička komisija
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMSO Međunarodna organizacija za mobilni satelit
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IOM Međunarodna organizacija za migracije
IRENA Medjunarodna agencija za obnovljivu energiju
ISO Međunarodna organizacija za standardizaciju
ISO-SUGAR Međunarodna organizacija za šećer
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
NAM Pokret nesvrstanih
NSG Nuklearna grupa dobavljača
OSCE Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS)
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OIE Svetska organizacija za zdravlje životinja
OIML Međunarodna organizacija za zakonsku metrologiju
PFP Partnerstvo za mir
PCA Stalni arbitražni sud
SCO Šangajska organizacija za saradnju
UN Ujedinjene nacije
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNECE Ekonomska Komisija Ujedinjenih nacija za Evropu
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNEP Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNHCR Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice
UNIDO Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj
UNIFIL Privremene snage Ujedinjenih nacija u Libanu
UNFPA Populacioni fond Ujedinjenih nacija
UPU Univerzalna poštanska unija
WCO Svetska carinska organizacija
WFTU Svetska federacija sindikata
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
UNWTO Svetska turistička organizacija
ZC Zinger komitet

Posmatrač
BSEC Organizacija Crnomorske ekonomske saradnje
CICA Konferencija o merama interakcije i izgradnje poverenja u Aziji
SELEC Konvencija Centra za sprovođenje zakona u jugoistočnoj Evropi
CBSS Veće Baltičkh država
Pacifička alijansa
WTO Svetska trgovinska organizacija

Neregionalni potencijalni član
AIIB Azijska investiciona banka za infrastrukturu

Partner


Saradnik
CERN Evropska organizacija za nuklearna istraživanja

Vizni režim
Viza nije potrebna za boravak do trideset dana. Za nosioca putnog lista u tranzitu nije neophodna viza

Zdravstvena situacija
Obavezna je polisa zdravstenog osiguranja, koja se kupuje na graničnom prelazu prilikom ulaska u zemlju i iznosi oko 1 evro po danu boravka. Priznaju se polise međunarodnog putnog medicinskog osiguranja beloruskih, kao i stranih osiguravajućih kompanija ukoliko ispunjavaju uslove u pogledu visine osigurane sume (minimum 10.000 evra) i teritorije na kojoj važi polisa (Republika Belorusija ili ceo svet).

Izvor: Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Vozačka dozvola
Vozačka dozvola Republike Srbije na novom obrascu može se koristiti za vreme privremenog boravka u Belorusiji, pod uslovom da odgovara zahtevima Bečke konvencije o drumskom saobraćaju (1968. godina). Ukoliko ne ispunjava zahteve iz Konvencije, mora se posedovati overeni prevod na ruski ili beloruski jezik. U slučaju odobrenja stalnog boravka, dozvola se mora zameniti u roku od devedeset dana od dana odobrenja.
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Belorusija

Ambasada Republike Srbije
Ambasador: Veljko Kovačević
Adresa: Rumjanceva 4, 220034 Minsk, Belorusija
Broj telefona: +375 (17) 2842-984, +375 (17) 2842-990
Broj faksa: +375 (17) 2339-226

Ambasada države Belorusija u Srbiji
Adresa: Deligradska 13
Broj telefona: +381 (11) 3616-938
Broj faksa: +381 (11) 3616-836
Radno vreme: ponedeljak - petak: 08:00 – 17:00, Konzularno odeljenje: ponedeljak - petak: 09:00 – 12:00
Ambasador: Mr. Valery BRYLEV


Kažu o sebi:

Belorusija je zemlja u istočnoj Evropi koja privlači turiste svojom bogatom istorijom, prirodnim lepotama, kulturnim nasleđem i gostoljubivošću.
Minsk, glavni i najveći grad, koji nudi raznovrsne znamenitosti, muzeje, parkove, restorane i noćni život. Minsk je takođe poznat po svojoj arhitekturi, koja spaja sovjetski stil sa modernim elementima. Neki od najzanimljivijih objekata u Minsku su Crkva Svete Marije Magdalene, Nacionalna biblioteka Belorusije, Trg nezavisnosti i Muzej Velikog patriotskog rata .
Belavežska pušča, najstarija i najveća prašuma u Evropi, koja je pod zaštitom UNESCO-a. Ovde se može videti jedinstvena flora i fauna, uključujući evropskog bizona, koji je simbol Belorusije. Posetioci mogu uživati u pešačenju, biciklizmu, jahanju ili vožnji fijakerom kroz šumu, kao i posetiti Muzej prirode i Rezidenciju Deda Mraza.
Mirski dvorac, jedan od najlepših i najbolje očuvanih dvoraca u Belorusiji, koji je takođe pod zaštitom UNESCO-a. Dvorac je izgrađen u 16. veku u gotičkom stilu, a kasnije je preuređen u renesansnom i baroknom stilu. Dvorac ima bogatu istoriju, jer je pripadao različitim plemićkim porodicama i bio svedok mnogih bitaka i opsada. Danas je dvorac pretvoren u muzej, koji prikazuje život i kulturu beloruskog plemstva.
Njesviž, grad koji je bio sedište čuvene plemićke porodice Radzivil, koja je imala veliki uticaj na istoriju i kulturu Belorusije. Grad ima mnogo znamenitosti, kao što su Njesviški dvorac, koji je jedan od najstarijih i najraskošnijih dvoraca u zemlji, Njesviška crkva, koja je prva barokna crkva u istočnoj Evropi i grobnica Radzivila, Njesviški park, koji je jedan od najvećih i najlepših parkova u Belorusiji, i Njesviški muzej, koji čuva dragocene predmete iz prošlosti grada.
Brest, grad na zapadu Belorusije, koji se nalazi na granici sa Poljskom i ima bogatu i burnu istoriju. Grad je bio poprište mnogih ratova i sukoba, a najpoznatiji je po herojskoj odbrani Brestske tvrđave od nacističke invazije 1941. godine. Tvrđava je danas nacionalni spomenik i muzej, koji oživljava sećanje na hrabre branioce. Grad takođe ima druge zanimljive objekte, kao što su Crkva Svete Ane, koja je jedna od najstarijih crkava u Belorusiji, Muzej spasenog umetničkog blaga, koji sadrži umetnička dela koja su spašena iz ratnih razaranja, i Pešačka ulica Sovjetska, koja je prepuna prodavnica, kafića i restorana.
Belorusija ima dugu i složenu istoriju, koja seže do vremena Kijevske Rusije i Velike kneževine Litvanije. Kasnije je bila deo Poljsko-Litvanske unije, Ruske imperije, Sovjetskog Saveza i Zajednice nezavisnih država. Belorusija je proglasila nezavisnost 1991. godine, nakon raspada Sovjetskog Saveza. Danas je Belorusija predsednička republika, koja ima bliske veze sa Rusijom, ali i teži saradnji sa Evropskom unijom.
Belorusija se graniči sa pet država: Rusijom na istoku, Ukrajinom na jugu, Poljskom na zapadu, Litvanijom i Letonijom na severozapadu. Belorusija ima umerenu kontinentalnu klimu, sa hladnim i snegovitim zimama i toplim i vlažnim letima. Prosečna temperatura u januaru je oko -6°C, a u julu oko 18°C. Godišnja količina padavina je oko 600 mm, a najviše pada u letnjim mesecima.