Planeta

Bugarska

Lokalno vreme Sofija
Zvanični naziv:
Republika Bugarska
Naziv na engleskom:
Bulgaria
Kontinent:
Evropa
Zvanični jezik:
Bugarski
Broj stanovnika:
6.948.445 (2020)
Religija:

Pravoslavci 59,4%
Muslimani 7,8%
Ateisti 9,3%
Protestanti 0.9%
Katolici 0.7%
Neopredeljeni 21.8%
Površina:
110.994 km2
Najviša tačka:
2.925 m, Musala
Najniža tačka:
0 m, Crno more
Dužina obale:
354 km
Dužina granice:
1.806 km
Države sa kojima se graniči:
1. Rumunija 605 km
2. Grčka 472 km
3. Srbija 344 km
4. Turska 223 km
5. Makedonija 162 km

Valuta:
Bugarski Lev (BGN)
Pozivni broj:
+(359)
Važni telefoni:
Policija: 112
Hitna pomoć: 112
Vatrogasci: 112
Internet domen:
.bg
Državni praznik:
Dan oslobođenja, 03. mart
Opis praznika:
Ovaj praznik je nacionalni dan Bugarske i odaje počast bugarskim dobrovoljcima koji su tokom rusko-turskog rata 1877-1878. uz pomoć ruskih i rumunskih snaga oslobodili Bugarsku od gotovo 500 godina osmanske vladavine.

Glavni grad:
Sofija
Vremenska zona:
UTC/GMT +2:00
Geografska širina i dužina:
42.45N 23.20E
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
343 km
Međunarodni aerodrom:
Sofia International Airport
Broj stanovnika glavnog grada:
1.263.328
Površina glavnog grada:
492 km2

Voltaža i frekvencija struje:
230V - 50Hz
Tip utičnice:
C, F

Zastava Bugarske se sastoji od tri jednaka vodoravna polja, Bele zelene i crvene boje. Bela predstavlja mir, zelena prestavlja plodnost bugarskih zemalja a crvena hrabrost naroda.
Državno uređenje:
Republika

Predsednik
Rumen Radev

Predsednik Vlade
Bojko Borisov

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
AG Australijska grupa
BIS Banka za međunarodna poravnanja
BIPM Međunarodni biro za mere
BSEC Organizacija Crnomorske ekonomske saradnje
CEI Centralnoevropska inicijativa
CD Zajednica demokratija
CEMT Evropska konferencija ministara transporta
CEPT Evropska konferencija poštanskih i telokomunikacionih administracija
SELEC Konvencija Centra za sprovođenje zakona u jugoistočnoj Evropi
CE Savet Evrope
DC Dunavska komisija
EMU Ekonomska i monetarna unija
ECAC Evropska konferencija za civilno vazduhoplovstvo
EAPC Evroatlantsko partnersko veće
EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj
EIB Evropska investiciona banka
CERN Evropska organizacija za nuklearna istraživanja
EU Evropska unija
EUMETSTAT Evropska organizacija za eksploataciju meteoroloških satelita
EURATOM Evropska agencija za atomsku energiju
EURAMET Evropsko udruženje nacionalnih metroloških instituta
EUROCONTROL Evropska organizacija za bezbednost vazdušne plovidbe
EUROFIMA Evropska kompanija za finansiranje železničke infrastrukture
EUTELSAT Evropska organizacija za telekomunikacione satelite
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
G - 9 
Međunarodna energetska povelja
IPU Interparlamentarna unija
IAEA Međunarodna agencija za atomsku energiju
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICGEB Međunarodni centar za genetski inžinjering i biotehnologiju
ICC Međunarodna privredna komora
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
ICJ Međunarodni sud pravde
ICPDR Međunarodna komisija za zaštitu Dunava
ICCt Međunarodni krivični sud
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IEC Međunarodna elektrotehnička komisija
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
IHO Međunarodna hidrografska organizacija
ILZSG Međunarodna studijska grupa za olovo i cink
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMSO Međunarodna organizacija za mobilni satelit
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IOM Međunarodna organizacija za migracije
IRENA Medjunarodna agencija za obnovljivu energiju
ISO Međunarodna organizacija za standardizaciju
ISO-SUGAR Međunarodna organizacija za šećer
OIF Međunarodna organizacija francuskog govornog područja(Međunarodna organizacija frankofonije)
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
NATO Organizacija Severnoatlantskog ugovora
NSG Nuklearna grupa dobavljača
OSCE Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS)
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OIV Međunarodna organizacija za vino i vinovu lozu
OIE Svetska organizacija za zdravlje životinja
OIML Međunarodna organizacija za zakonsku metrologiju
OTIF Međunarodna organizacija za železnički transport
PCA Stalni arbitražni sud
UN Ujedinjene nacije
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNDP Program Ujedinjenih nacija za razvoj
UNECE Ekonomska Komisija Ujedinjenih nacija za Evropu
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNEP Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNHCR Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice
UNIDO Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj
UNMIK Misija privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu
UPU Univerzalna poštanska unija
WP 
WCL Svetska konfederacija rada
WCO Svetska carinska organizacija
WFTU Svetska federacija sindikata
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
UNWTO Svetska turistička organizacija
WTO Svetska trgovinska organizacija
ZC Zinger komitet

Nestalni član


Saradnik
ECMWF Evropski centar za srednjoročnu prognozu vremena
ESA Evropska svemirska agencija

Vizni režim
Za putovanje u Bugarsku viza nije potrebna za boravak do devedeset dana.

Bezbednosna situacija
U Bugarskoj ne postoje ozbiljne pretnje po bezbednost posetilaca, ali se treba paziti od mogućih krađa. Kada su u pitanju vozila, preporuka je da se ostavljaju na parkinzima koji se nadgledaju (posebno onim opremljenim video nadzorom), kao i da se obavezno zaključavaju. Građanima se posebno savetuje da ni u kom slučaju u vozilima ne ostavljaju torbe sa ličnim ispravama, mobilnim telefonima, elektronskim uređajima, dragocenostima i novcem, kao ni druge stvari veće vrednosti (ni u prtljažniku, ni na sedištu vozila, posebno ne na parkingu ispred Džamba (Jumbo) na putu od Sofije do granice), odnosno da ih uvek nose sa sobom i da ih posebno paze. Krađu obavezno prijaviti najbližoj policijskoj stanici i tražiti izdavanje potvrde (uverenja) o prijavljenoj krađi.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Zdravstvena situacija
Poželjno je imati putno osiguranje, s obzirom da bilateralni Sporazum o socijalnoj sigurnosti ne pokriva sve troškove zdravstvene zaštite.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Vozačka dozvola
Vozačka dozvola Republike Srbije na novom obrascu važeća je za upravljanje motornim vozilom za tranzit ili tokom privremenog boravka u Republici Bugarskoj;
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Bugarska

Ambasada Republike Srbije
Ambasador: Vladimir Ćurguz
Adresa: Veliko Trnovo 3, 1504 Sofija, Bugarska
Broj telefona: +359 (2) 9461-635, +359 (2) 9461-633
Broj faksa: +359 (2) 9461-059

Ambasada države Bugarska u Srbiji
Adresa: Birčaninova 26
Broj telefona: +381 (11) 3613-980, +381 (11) 3613-990
Broj faksa: +381 (11) 3620-116, Konzularno odeljenje: +381 (11) 3610-666
Radno vreme: ponedeljak - petak: 08:30 – 16:30, Konzularno odeljenje: ponedeljak - petak: 10:00 – 12:00
Ambasador: Mr. Radko Todorov VLAYKOV


Kažu o sebi:

Bugarska je zemlja koja ima mnogo toga da ponudi turistima, od bogate istorije i kulture do predivne prirode i gastronomije.
Bugarska je jedna od najstarijih država u Evropi, osnovana je 681. godine i nikada nije promenila svoje ime.
Bugarska je domovina jogurta, koji se pravi od posebne bakterije koja raste samo na bugarskom tlu.
Bugarska ima više od 600 termalnih izvora, koji se koriste za lečenje i opuštanje.
Bugarska je zemlja koja ima dva UNESCO svetska kulturna nasleđa na svojoj teritoriji: Rilski manastir i Nesebarski stari grad.
Bugarska je zemlja ruža, koja proizvodi više od 70% svetske proizvodnje ružinog ulja, koje se koristi u kozmetici i parfemima.
Bugarska je zemlja festivala, koji se održavaju tokom cele godine i obuhvataju različite aspekte bugarske tradicije, kao što su maskirani plesovi, folklorna muzika i pevanje, vinski i kulinarski festivali.
Bugarska je zemlja bogata prirodnim lepotama, koja ima 10 nacionalnih parkova, 3 rezervata biosfere, 11 prirodnih parkova i više od 500 zaštićenih područja.
Prvo bugarsko carstvo (681-1018), kada su se doselili Protobugari na Balkan i stvorili moćnu državu koja se suprotstavljala Vizantiji. U ovom periodu su Bugari primili hrišćanstvo, razvili svoju kulturu i pismenost na staroslovenskom jeziku i dostigli vrhunac pod carem Simeonom Velikim.
Drugo bugarsko carstvo (1185-1396), kada su se oslobodili od vizantijske vlasti braća Petar i Asen. U ovom periodu su Bugari proširili svoje teritorije, učvrstili svoju crkvenu nezavisnost, uspostavili kulturni centar u Trnovu i odupirali se napadima Mongola, Srba i Turaka.
Osmanska vlast (1396-1878), kada su Bugari pali pod tursku dominaciju. U ovom periodu su Bugari trpeli ekonomsku, političku i versku represiju, ali su se takođe borili za očuvanje svog nacionalnog identiteta, jezika i tradicije. U 19. veku je došlo do bugarskog Preporoda, koji je bio pokret za nacionalno oslobođenje i kulturni razvoj.
Obnova bugarske države (1878-1944), kada su Bugari dobili autonomiju od Turske posle Rusko-turskog rata. U ovom periodu su Bugari uspostavili svoju modernu državu, ustav, parlament, školstvo, vojsku i industriju. Međutim, Bugari su takođe učestvovali u balkanskim ratovima i dva svetska rata na strani Centralnih sila, što im je donelo gubitke teritorija i stanovništva.
Komunistički režim (1944-1989), kada su Bugari postali deo socijalističkog bloka pod uticajem Sovjetskog Saveza. U ovom periodu su Bugari imali jednopartijski sistem, plansku ekonomiju, državnu kontrolu nad medijima i obrazovanjem, kolektivizaciju poljoprivrede i represiju nad političkim protivnicima. Međutim, Bugari su takođe imali određenu autonomiju od Moskve, posebno u spoljnoj politici i kulturi.
Tranzicija ka demokratiji (1989-danas), kada su Bugari započeli proces političkih, ekonomskih i društvenih reformi posle pada komunizma. U ovom periodu su Bugari uspostavili višepartijski sistem, tržišnu ekonomiju, slobodu medija i izražavanja, privatizaciju državnih preduzeća i zaštitu ljudskih prava. Takođe, Bugari su se integrisali u evropske i međunarodne organizacije kao što su NATO i EU.
Bugarska se graniči sa Rumunijom na severu, Srbijom i Severnom Makedonijom na zapadu, Grčkom i Turskom na jugu i Crnim morem na istoku. Njena klima je umereno kontinentalna u većem delu zemlje, sa planinskom klimom u najvišim planinama i mediteranskom klimom u najjužnijim regijama.