Planeta

Indonezija

Lokalno vreme Džakarta
Zvanični naziv:
Republika Indonezija
Naziv na engleskom:
Indonesia
Kontinent:
Azija
Zvanični jezik:
Indonežanski
Broj stanovnika:
273.523.615 (2020)
Religija:
Muslimani 87.4%
Protestanti 7.0%
Katolici 3.0%
Ostali 2.6%
Površina:
1.904.569 km2
Najviša tačka:
4.884 m, Puncak Jaya
Najniža tačka:
0 m, Indijski okean
Dužina obale:
54.716 km
Dužina granice:
2.958 km
Države sa kojima se graniči:
1. Malezija 1.881 km
2. Papua Nova Gvineja 824 km
3. Istočni Timor 253 km

Valuta:
Indonežanska Rupija (IDR)
Pozivni broj:
+(62)
Važni telefoni:
Policija: 110
Hitna pomoć: 118, 119
Vatrogasci: 113
Internet domen:
.id
Državni praznik:
Dan nezavisnosti, 17. avgust
Opis praznika:
Proglašenje indonezijske nezavisnosti čitalo se u 10:00 ujutro u petak, 17. avgusta 1945. Novorođena suverena država de facto je formirana tokom vakuuma vlasti u bivšim holandskim Istočnim Indijama nakon predaje Japana u Drugom svetskom ratu 15. avgusta.

Glavni grad:
Džakarta
Vremenska zona:
UTC/GMT +7:00
Geografska širina i dužina:
06.09S 106.49E
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
10 200 km
Međunarodni aerodrom:
Soekarno - Hatta International Airport
Broj stanovnika glavnog grada:
9.607.787 (2010)
Površina glavnog grada:
664 km2

Voltaža i frekvencija struje:
230V - 50Hz
Tip utičnice:
C, F

Zastava Indonezije se sastoji iz dve boje koje su horizontalno postavljene. Gornju polovinu zastave zauzima crvena boja, a donju bela. Ova zastava se bazira na zastavi Majapahitskog carstva iz 13. veka. Zvanično je usvojena 17. avgusta 1945. godine. Crvena boja na zastavi predstavlja hrabrost, a bela duhovni elemenat. Slična je zastavi Poljske i Singapura, a identična je kao i zastava Monaka (jedina razlika je u razmeri).
Državno uređenje:
Republika

Predsednik
Joko Vidodo

Predsednik Vlade
Joko Vidodo

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
UNAMID Hibridna operacija Afričke unije / Ujedinjenih nacija u Darfuru
ARF Regionalni forum ASEAN (Asocijacija nacija jugoistočne Azije)
APEC Azijsko-pacifička ekonomska saradnja
ASEAN Asocijacija nacija jugoistočne Azije
BIS Banka za međunarodna poravnanja
BIPM Međunarodni biro za mere
CP Kolombo plan
CD Zajednica demokratija
D-8 Osmica u razvoju
EAS Istočno Azijski Samit
EITI Inicijativa za transparentnost ekstraktivne industrije
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
G - 11 
G - 15 Grupa 15
G - 20 Grupa 20
G - 77 Grupa 77
IPU Interparlamentarna unija
IAEA Međunarodna agencija za atomsku energiju
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICC Međunarodna privredna komora
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IEC Međunarodna elektrotehnička komisija
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
IHO Međunarodna hidrografska organizacija
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMSO Međunarodna organizacija za mobilni satelit
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IRENA Medjunarodna agencija za obnovljivu energiju
ISO Međunarodna organizacija za standardizaciju
ISO-SUGAR Međunarodna organizacija za šećer
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITSO Međunarodna organizacija za satelitske telekomunikacije
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
IDB Islamska banka za razvoj
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
NAM Pokret nesvrstanih
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OIE Svetska organizacija za zdravlje životinja
OIC Organizacija islamske saradnje
OIML Međunarodna organizacija za zakonsku metrologiju
OPEC Organizacija zemalja izvoznica nafte
UN Ujedinjene nacije
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNEP Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNIDO Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj
UNIFIL Privremene snage Ujedinjenih nacija u Libanu
UNISFA Privremene bezbednosne snage Ujedinjenih nacija za Abiei
MINURSO Misija Ujedinjenih nacija za referendum u Zapadnoj Sahari
UNMISS Misija Ujedinjenih nacija u Republici Južni Sudan
MINUSMA Multidimenzionalna integrisana misija Ujedinjenih nacija za stabilizaciju u Maliju
MONUSCO Misija Organizacije Ujedinjenih nacija za stabilizaciju u Demokratskoj Republici Kongo
UPU Univerzalna poštanska unija
WCL Svetska konfederacija rada
WCO Svetska carinska organizacija
WFTU Svetska federacija sindikata
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
UNWTO Svetska turistička organizacija
WTO Svetska trgovinska organizacija

Regionalni član
ADB Azijska razvojna banka
AIIB Azijska investiciona banka za infrastrukturu

Pridruženi član
ICGEB Međunarodni centar za genetski inžinjering i biotehnologiju

Nestalni član
UNSC Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija

Posmatrač
CICA Konferencija o merama interakcije i izgradnje poverenja u Aziji
Međunarodna energetska povelja
IOM Međunarodna organizacija za migracije
Pacifička alijansa

Partner
PIF Forum pacifičkih ostrva

Saradnik
IEA Međunarodna agencija za energiju

Vizni režim
Viza za putovanje u Indoneziju nije potrebna za boravak do trideset dana. Za nosioca putnog lista u tranzitu neophodna je viza osim ukoliko ne napušta međunarodnu zonu aerodroma

Bezbednosna situacija
Državljanima Srbije koji nameravaju da putuju u Indoneziju preporučuje se poseban oprez na javnim mestima, izbegavanje masovnih skupova i mesta većeg okupljanja, kao i posete većim tržnim centrima. Našim građanima se savetuje da prate informacije u sredstvima javnog informisanja i da se pridržavaju uputstava lokalnih organa i sarađuju sa njima. U Indoneziji su poznati problemi sa piraterijom i otmicama brodova u Južnom kineskom moru i u oblasti molučkih ostrva. Prisutan je rizik od terorističkih napada, zbog čega Vlada preduzima mere prevencije i kontrole. Kriminal, pljačka i korupcija su dosta rašireni. Preporučuje se kretanje samo u sigurnim delovima grada, bez nošenja vrednih stvari.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Zdravstvena situacija
U pojedinim delovima Indonezije rasirene su bakterijska oboljenja, hepatitis A i E. Ta oboljenja uglavnom dolaze od vode, te treba isključivo koristiti flaširanu vodu. Za strance je najsigurnije da tokom boravka jedu isključivo termički obrađenu hranu, jer u suprotnom ona mora da bude oprana u rastvoru hipermangana pre upotrebe. Postoji opasnost je i od dobijanja dengi groznice i to ujedom posebne vrste komarca, zbog čega se sugeriše korišćenje sredstava protiv ujeda komaraca. U pojedinim delovima Indonezije postoji i opasnost od malarije. Ne postoji obaveza vakcinacije prilikom putovanja za Indoneziju, ali treba preduzimati sve pomenute mere predostroznosti. Vrlo je važno izbegavati ishranu na ulici. Zdravstvena zaštita u Indoneziji je prilično nerazvijena, kada se ima u vidu ako se ima u vidu položaj običnog stanovništva.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Opšta situacija
Pri oblačenju treba uzeti u obzir da se radi o tropskoj klimi, gde su česti jaki pljuskovi, koji dovode i do poplava. Problem za strance je i sporazumevanje na stranom jeziku.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Indonezija

Ambasada Republike Srbije
Ambasador: Slobodan Marinković
Adresa: Jl. HOS Cokroaminoto 109, Menteng 10310, Džakarta Pusat, Indonezija
Broj telefona: +62 (21) 3143-560, +62 (21) 3143-720
Broj faksa: +62 (21) 3143-613

Ambasada države Indonezija u Srbiji
Adresa: Bulevar kneza Aleksandra Karadjordjevića 18 PO BOX 559
Broj telefona: +381 (11) 3635-666, +381 (11) 3674-062
Broj faksa: +381 (11) 3672-984, +381 (11) 3674-239
Radno vreme: ponedeljak - petak: 09:00 – 17:00, Konzularno odeljenje: ponedeljak - petak: 09:30 - 12:00
Ambasador: Mr. Mochammad Chandra Widya YUDHA


Kažu o sebi:

Indonezija je jedna od najatraktivnijih turističkih destinacija u jugoistočnoj Aziji, koja nudi raznolikost prirodnih lepota, kulturnih bogatstava i avanturističkih aktivnosti. Neko od najzanimljivijih činjenica o toj zemlji:
Indonezija je najveća ostrvska država na svetu, sa više od 17.000 ostrva, od kojih je samo oko 6000 naseljenih. Najveća ostrva su Sumatra, Java, Borneo, Sulawesi i Nova Gvineja.
Indonezija je dom najvećeg guštera na svetu, komodo zmaja, koji može narasti do tri metra dužine i težiti do 70 kilograma. Ova fascinantna životinja živi samo na nekoliko ostrva u Nacionalnom parku Komodo.
Indonezija ima više vulkana nego bilo koja druga zemlja na svijetu, oko 150 aktivnih i 76 povremeno aktivnih. Najpoznatiji je Krakatau, koji je 1883. godine imao jednu od najrazornijih erupcija u povijesti, koja je ubila oko 36.000 ljudi i promenila klimu na Zemlji.
Indonezija je takođe poznata po svojoj bogatoj kulturnoj raznolikosti, sa više od 300 etničkih grupa i 700 jezika i dijalekata. Svaka regija ima svoje tradicionalne običaje, nošnje, muziku, plesove i kuhinju. Jedan od najpoznatijih kulturnih simbola Indonezije je lutkarsko pozorište wayang, koje se izvodi uz pratnju gamelana, ansambla udaraljki.
Indonezija je takođe dom nekih od najljepših i najraznovrsnijih prirodnih pejzaža na svijetu, od tropskih prašuma i planinskih jezera do koralnih grebena i peščanih plaža. Indonezija ima deset UNESCO-vih svetskih baština, među kojima su Nacionalni park Lorentz, najveća zaštićena tropska kišna šuma na svetu, i hramovi Borobudur i Prambanan, remek-dela budističke i hinduističke arhitekture.
Indonezija ima dugu i burnu istoriju, koja je oblikovana uticajem različitih naroda i kultura. Prvi tragovi ljudskog prisustva na indonezijskim ostrvima potiču od pre oko 1,5 miliona godina, kada je tu živeo tzv. Javanski čovek (Homo erectus). Od oko 2000. godine pre nove ere počinju da pristižu austronezijski narodi sa Tajvana, koji su doneli poljoprivredu i pomorstvo. Od 7. veka nove ere indonezijska ostrva postaju važno trgovačko područje pod uticajem hinduizma i budizma iz Indije. U srednjem veku nastaju moćna kraljevstva kao što su Šriviđaja, Mataram i Madžapahit, koji su vladali većim delom arhipelaga. Od 13. veka se širi islam, koji postaje dominantna religija u većini regija. U 16. veku dolaze prvi Evropljani, Portugalci i Holanđani, koji su se borili za kontrolu nad trgovinom začinima i drugim dragocenostima. Holanđani su uspostavili koloniju pod nazivom Holandska Istočna Indija, koja je trajala do početka 20. veka, kada su se pojavili indonežanski nacionalistički pokreti za nezavisnost. Nakon japanske okupacije tokom Drugog svetskog rata, Indonezija je proglasila nezavisnost 1945. godine, ali je morala da se bori protiv holandskog otpora do 1949. godine, kada je Holandija priznala suverenitet Indonezije. Od tada, Indonezija je prošla kroz različite političke i društvene promene, uključujući sukobe, separatizam, demokratizaciju i ekonomski razvoj.
Indonezija se graniči sa tri zemlje: Malezijom na ostrvu Borneo, Istočnim Timorom na ostrvu Timor i Papuom Novom Gvinejom na ostrvu Nova Gvineja. Ostali susedi su Singapur, Vijetnam, Filipini, Australija i Indija.
Klima Indonezije je gotovo u potpunosti tropska. Jednoliko tople vode koje čine 81% površine Indonezije osiguravaju da temperature na kopnu ostanu prilično konstantne, sa prosekom od 28 °C na obalnim ravnicama, 26 °C u unutrašnjosti i planinskim područjima i 23 °C u višim planinskim predelima. Na klimu Indonezije utiče njen ostrvski položaj i monsuni. Većina područja prima više od 2000 mm kiše godišnje (najviše od decembra do marta), iako su razlike u godišnjoj količini padavina ponekad vrlo velike.