Kažu o sebi:
Kipar je ostrvska država u istočnom delu Sredozemnog mora, na raskrsnici tri kontinenta: Evrope, Azije i Afrike. Po prirodno-geografskim karakteristikama pripada Aziji, ali u svim društvenim aspektima je okrenut ka Evropi. Kipar je takođe i član Evropske unije. Ovo je najistočnije ostrvo u Sredozemnom moru, a sa površinom od 9.251 km² treće je po veličini u istom (nakon Sicilije i Sardinije).
Kipar ima bogatu i raznovrsnu istoriju, koja seže do neolita. Na ostrvu se nalaze brojni arheološki lokaliteti, kao što su Hirokitija, Salamis, Kurion i Pafos, koji svedoče o uticaju različitih civilizacija, kao što su Grčka, Rim, Vizantija, Mletačka republika, Osmansko carstvo i Velika Britanija. Kipar je takođe mesto gde se rodila grčka boginja ljubavi Afrodita, koja ima svoje svetilište na plaži Petra tou Romiou.
Kipar ima prelepe peščane plaže i kristalno čisto more, koje privlače ljubitelje sunca i vodenih sportova. Neki od najpoznatijih letovališta su Aja Napa, Limasol, Larnaka i Pafos. Kipar je takođe jedno od najtoplijih ostrva Mediterana, sa oko 340 sunčanih dana godišnje. Prosečna temperatura vazduha leti je oko 30°C, a zimi između 10 i 20°C.
Kipar ima i zanimljiv planinski reljef, koji nudi mogućnosti za planinarenje, biciklizam, skijanje i druge aktivnosti na otvorenom. Najviša planina na ostrvu je Olimp (1.952 m), koja se nalazi u masivu Trodos. U ovom masivu se takođe nalaze i brojni manastiri i crkve koje su pod zaštitom UNESCO-a. Drugi planinski lanac na ostrvu je Kirenijsko gorje, koje se pruža duž severne obale.
Kipar ima bogatu i raznovrsnu kuhinju, koja je pod uticajem grčke, turske, bliskoistočne i mediteranske kulture. Neki od tipičnih specijaliteta su meze (raznovrsna predjela), halumi (sir od ovčijeg ili kozjeg mleka), musaka (složenac od mesa i krompira), suvlaki (ražnjići od mesa), kleftiko (jagnjetina pečena u glinenoj posudi), baklava (slatkiš od lisnatog testa i oraha) i loukoumades (pržene kuglice prelivene medom ili sirupom). Kipar je takođe poznat po proizvodnji vina, posebno sorte komandarija, koja je najstarije vino na svetu.
Kipar ima razvijenu kulturnu scenu, koja obuhvata različite oblike umetnosti, kao što su muzika, ples, pozorište, književnost i slikarstvo. Na ostrvu se održavaju brojni festivali i manifestacije tokom cele godine, kao što su Kiparski karneval, Festival klasične muzike u Limasolu, Međunarodni filmski festival u Pafosu i Festival savremene umetnosti u Nikoziji. Kipar je takođe dao neke poznate umetnike, kao što su pevačica Ana Visi, pisac Andreas Petridis i slikar Stelios Votsis.
Kipar je postao nezavisna država 1960. godine, nakon što je okončana britanska kolonijalna vlast. Međutim, ostrvo je ubrzo zapalo u etnički sukob između grčke i turske zajednice, koje su činile oko 80% i 20% stanovništva, respektivno. Godine 1974. vojni puč podržan od strane Grčke pokušao je da pripoji Kipar Grčkoj, što je izazvalo tursku invaziju i okupaciju severnog dela ostrva. Od tada, Kipar je podeljen na dva entiteta: Republiku Kipar, koja kontroliše južni deo i koja je međunarodno priznata, i Tursku Republiku Severni Kipar, koja kontroliše severni deo i koja je priznata samo od strane Turske. Dve strane su razdvojene zelenom linijom pod nadzorom Ujedinjenih nacija. Pokušaji rešavanja kiparskog pitanja su se do sada pokazali neuspešnim, iako postoje nade za ponovno ujedinjenje u budućnosti.
Kipar se ne graniči ni sa jednom drugom državom, jer je ostrvo. Najbliže kopnene države su Turska na severu (75 km), Sirija na istoku (105 km), Liban na jugoistoku (108 km), Izrael na jugu (200 km) i Egipat na jugozapadu (380 km). Klima na Kipru je tipično sredozemna, sa toplim i suvim letima i blagim i kišovitim zimama.