Planeta

Mauricijus

Lokalno vreme Port Luis
Zvanični naziv:
Republika Mauritius
Naziv na engleskom:
Mauritius
Kontinent:
Afrika
Zvanični jezik:
Engleski
Broj stanovnika:
1.271.768 (2020)
Religija:
Hindusi 45.5%
Hrišćani 32.7% br> Muslimani 17.3%
Ostali 1.5
Površina:
2.040 km2
Najviša tačka:
828 m, Mont Piton
Najniža tačka:
0 m, Indijski okean
Dužina obale:
177 km
Dužina granice:
0 km

Valuta:
Muricijska Rupija (MUR)
Pozivni broj:
+(230)
Važni telefoni:
Policija: 999
Hitna pomoć: 114
Vatrogasci: 115
Internet domen:
.mu
Državni praznik:
Dan nezavisnosti, Dan republike, 12. mart
Opis praznika:
Nezavisnost od Velike Britanije 1968. godine i formiranje republike 1992. godine.

Glavni grad:
Port Luis
Vremenska zona:
UTC/GMT +4:00
Geografska širina i dužina:
20.90S 57.30E
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
8 160 km
Međunarodni aerodrom:
Port Louis Sir Seewoosagur Ramgoolam International Airport
Broj stanovnika glavnog grada:
148.001 (2012)
Površina glavnog grada:
46,7 km2

Voltaža i frekvencija struje:
230V - 50Hz
Tip utičnice:
C, G

Zastava Mauricijusa je usvojena 12. marta 1968. kada je ova zemlja stekla nezavisnost. Sastoji se od četiri jednake horizontalne pruge crvene, plave, žute i zelene boje. Civilna zastava je crvena a predsednička plava sa amblemom državne zastave i grbom Mauricijusa. Mornarska zastava se sastoji od nejednakih vertikalnih pruga crvene, bele i plave boje, a na njenom centru je amblem. Boje na zastavi nose simboličko značenje: crvena predstavlja borbu za nezavisnost i slobodu, plava označava Indijski okean u sred kojeg se i nalazi ova zemlja, žuta je simbol novog svetla nezavisnosti koje obasjava ostrvo, zelena - poljoprivredu Mauriciusa i njegovu boju tokom cele godine.
Državno uređenje:
Republika

Predsednik
Prithvirajsing Roopun

Predsednik Vlade
Pravind Jugnautha

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
AU Afrička Unija
ACP Group Afrička, Karipska i Pacifička grupa Zemalja
AOSIS Savez malih ostrvskih država
COMESA Zajedničko tržište za istočnu i južnu Afriku
C Komonvelt
CD Zajednica demokratija
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
G - 77 Grupa 77
InOC Komisija za Indijski okean
IPU Interparlamentarna unija
IAEA Međunarodna agencija za atomsku energiju
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICGEB Međunarodni centar za genetski inžinjering i biotehnologiju
ICC Međunarodna privredna komora
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
ICJ Međunarodni sud pravde
ICCt Međunarodni krivični sud
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
IHO Međunarodna hidrografska organizacija
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMSO Međunarodna organizacija za mobilni satelit
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IOM Međunarodna organizacija za migracije
IRENA Medjunarodna agencija za obnovljivu energiju
ISO Međunarodna organizacija za standardizaciju
ISO-SUGAR Međunarodna organizacija za šećer
OIF Međunarodna organizacija francuskog govornog područja(Međunarodna organizacija frankofonije)
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITSO Međunarodna organizacija za satelitske telekomunikacije
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
NAM Pokret nesvrstanih
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OIE Svetska organizacija za zdravlje životinja
PCA Stalni arbitražni sud
SADC Južnoafrička zajednica za razvoj
UN Ujedinjene nacije
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNEP Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNIDO Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj
UNFPA Populacioni fond Ujedinjenih nacija
UPU Univerzalna poštanska unija
WCL Svetska konfederacija rada
WCO Svetska carinska organizacija
WFTU Svetska federacija sindikata
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
UNWTO Svetska turistička organizacija
WTO Svetska trgovinska organizacija

Regionalni član
AfDB Afrička Razvojna Banka Grupa

Pridruženi član
BIPM Međunarodni biro za mere

Posmatrač
CPLP Zajednica zemalja portugalskog jezika
SAARC Udruženje za regionalnu saradnju Južne Azije

Saradnik
OIML Međunarodna organizacija za zakonsku metrologiju

Vizni režim
Potrebna je viza za putovanje.u Mauricijus. Za nosioca putnog lista u tranzitu neophodna je viza. Viza se dobija na ulasku u zemlju
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Mauricijus

Ambasada Republike Srbije
Na nerezidencijalnoj osnovi Mauricijus pokriva ambasada Republike Srbije u Južnoafrićkoj Republici.
Ambasador: Goran Vujičić
Adresa: 163, Marais street, Brooklyn 0181, P.O.B 13026 HATFIELD 0028 Pretorija, Južnoafrička Republika
Broj telefona: +27 (12) 4605-626, +27 (12) 4606-103, +27 (12) 3464-139
Broj faksa: +27 (12) 4606-003

Ambasada države Mauricijus u Srbiji
Adresa: Ne postoji ambasada Mauricijusa u Republici Srbiji.


Kažu o sebi:

Mauricijus je jedna od najrazvijenijih i najbogatijih zemalja Afrike, sa visokim životnim standardom i raznovrsnom ekonomijom. Glavni izvor prihoda je turizam, koji privlači posetioce svojim prirodnim lepotama, kulturnom raznolikošću, tropskom klimom, plažama i vodenim sportovima.
Mauricijus je dom nekih jedinstvenih biljnih i životinjskih vrsta, kao što su dodo, izumrla ptica koja je postala simbol ostrva, i ružičasti golub, retka i ugrožena vrsta goluba koja se može naći samo na Mauricijusu. Ostrvo ima i bogatu floru, sa oko 700 endemskih biljnih vrsta.
Mauricijus ima bogatu i složenu istoriju, koja je oblikovala njegov kulturni identitet. Ostrvo je bilo naseljeno od strane Portugalaca, Holanđana, Francuza i Britanaca, koji su ostavili svoje tragove u arhitekturi, jeziku, religiji i kuhinji. Osim toga, ostrvo je bilo i cilj mnogih korsara i pirata, koji su koristili njegovu stratešku lokaciju za pljačkanje trgovačkih brodova.
Mauricijus je poznat po svojoj multikulturalnosti i toleranciji. Na ostrvu žive ljudi različitog porekla, etničke pripadnosti, vere i tradicije, koji zajedno čine harmonično društvo. Na Mauricijusu se govori više jezika, kao što su engleski, francuski, kreolski, hindi, tamilski i kineski. Ostrvo slavi i poštuje različite verske i kulturne praznike, kao što su Diwali, Božić, Kineska nova godina i Eid al-Fitr.
Mauricijus ima dva lokaliteta koji su upisani na UNESCO-vu listu svetske baštine: Aapravasi Ghat i Le Morne kulturni pejzaž. Aapravasi Ghat je kompleks zgrada u Port Luisu, gde su pristizali prvi ugovorni radnici iz Indije u 19. veku. Le Morne kulturni pejzaž je planinski masiv na jugozapadu ostrva, koji je bio utočište za robove koji su bežali od svojih gospodara. Oba lokaliteta svedoče o istoriji ropstva i imigracije na Mauricijusu.
Istorija Mauricijusa seže do 10. veka, kada su ga otkrili indijski i arapski moreplovci. Prvi Evropljani koji su došli na ostrvo bili su Portugalci 1505. godine, ali ga nisu naselili. Holanđani su ga kolonizovali 1638. godine i nazvali ga po princu Morisu od Nasaua. Oni su uveli šećernu trsku i iskorenili dodo pticu. Holanđani su napustili ostrvo 1710. godine zbog nepovoljnih uslova.
Francuzi su preuzeli ostrvo 1715. godine i preimenovali ga u Il d Frans (Ile de France). Oni su razvili Port Luis kao glavni grad i trgovinsko središte. Francuzi su takođe uveli afričke robove za rad na plantažama šećerne trske. Tokom Napoleonskih ratova, Britanci su napali i osvojili ostrvo 1810. godine i vratili mu ime Mauricijus. Britanci su ukinuli ropstvo 1835. godine i doveli ugovorne radnike iz Indije, Kine i drugih zemalja da rade na plantažama.
Mauricijus je stekao unutrašnju samoupravu 1948. godine i punu nezavisnost od Britanije 1968. godine, kao članica Komonvelta. Ostrvo je postalo republika 1992. godine, ali je ostalo u Komonveltu. Mauricijus je danas stabilna demokratija sa višestranačkim sistemom i redovnim izborima. Ostrvo ima dobre odnose sa svojim susedima i međunarodnom zajednicom.
Mauricijus se ne graniči ni sa jednom drugom zemljom, već je okružen Indijskim okeanom. Najbliža kopnena zemlja je Madagaskar, koji se nalazi oko 900 km zapadno od Mauricijusa. Klima na Mauricijusu je tropska, sa dva godišnja doba: letom od novembra do aprila, kada je vruće i vlažno, i zimom od maja do oktobra, kada je hladnije i suvlje. Ostrvo je podložno ciklonima, posebno u letnjim mesecima. Prosečna temperatura na ostrvu varira od 22°C do 30°C, u zavisnosti od sezone i nadmorske visine.