Planeta

Mikronezija

Lokalno vreme Palikir
Zvanični naziv:
Savez Država Mikronezije
Naziv na engleskom:
Micronesia
Kontinent:
Australija i okeanija
Zvanični jezik:
Engleski
Broj stanovnika:
115.023 (2020)
Religija:
Katolici 52.6%
Protestanti 41.7%
Lokalna religija 2.7%
Ostali 3.0%
Površina:
702 km2
Najviša tačka:
782 m, Nanlaud on Pohnpei
Najniža tačka:
0 m, Tihi okean
Dužina obale:
6.112 km
Dužina granice:
0 km

Valuta:
Američki Dolar (USD)
Pozivni broj:
+(691)
Važni telefoni:
Policija: 911
Hitna pomoć: 911
Vatrogasci: 911
Internet domen:
.fm
Državni praznik:
Dan nezavisnosti, 03. novembar
Opis praznika:
Predstavlja dan sticanja nezavisnosti od administracije Sjedinjenih Američkih Država kroz program UN Trusteeship 1979. godine.

Glavni grad:
Palikir
Vremenska zona:
UTC/GMT +11:00
Geografska širina i dužina:
06.55N 158.09E
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
12 900 km
Međunarodni aerodrom:
Pohnpei International Airport
Broj stanovnika glavnog grada:
6.227
Površina glavnog grada:
107 km2

Voltaža i frekvencija struje:
120V - 60Hz
Tip utičnice:
A, B

Zastava Saveznih Država Mikronezije je ozvaničena 10. novembra 1979., prilikom proglašenja nezavisnosti ove države. Zastava se sastoji od plavog polja koje predstavlja Tihi okean i četiri bele zvezde koje predstavljaju četiri ostrvski grupe koje čine Savez : Čuk, Ponpei, Kosrae i Jap. Savezne države Mikronezije su bili deo Povereničkih teritorija Tihog okeana(POTO) kojim su vladale Sjedinjene Američke Države od 1965. do 1978. godine. Od osamostaljivanja ima zastavu sličnu zastavi POTO-a, samo sa četiri umesto šest zvezda. Ove zvezde su predstavljale Palau, Maršalska Ostrvo i Severnomarijanska ostrva koji nisu u Savezu (Kosre, koji je bio deo Ponpei-a, je dobio preostalu zvezdu).
Državno uređenje:
Republika

Predsednik
Dejvid Panuelo

Predsednik Vlade
Dejvid Panuelo

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
ACP Group Afrička, Karipska i Pacifička grupa Zemalja
AOSIS Savez malih ostrvskih država
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
G - 77 Grupa 77
IPU Interparlamentarna unija
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IOM Međunarodna organizacija za migracije
IRENA Medjunarodna agencija za obnovljivu energiju
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITSO Međunarodna organizacija za satelitske telekomunikacije
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OIE Svetska organizacija za zdravlje životinja
PIF Forum pacifičkih ostrva
SPC Pacifička zajednica
Sporazum o regionalnoj trgovini i ekonomskoj saradnji u južnom Pacifiku
UN Ujedinjene nacije
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WMO Svetska meteorološka organizacija

Regionalni član
ADB Azijska razvojna banka

Vizni režim
Potrebna viza
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Mikronezija

Ambasada države Mikronezija u Srbiji
Adresa: Ne postoji ambasada Mikronezije u Republici Srbiji.


Kažu o sebi:

Mikronezija je zemlja koja se sastoji od više od 2000 malih ostrva u zapadnom i severozapadnom delu Tihog okeana.
Mikronezija je jedna od najmanje naseljenih zemalja na svetu, sa oko 105.000 stanovnika. Većina stanovništva su mikronezijski narodi, koji govore različite mikronezijske jezike iz austronezijske jezičke porodice.
Mikronezija ima bogatu i raznovrsnu kulturu, koja se ogleda u tradicionalnim običajima, umetnosti, muzici, plesu i religiji. Neki od poznatih kulturnih simbola su kameni novac na ostrvu Yap, koji se sastoji od velikih kamenih diskova sa rupom u sredini, i navigacioni sistem na ostrvu Satawal, koji se zasniva na zvezdama, talasima i pticama.
Mikronezija ima bogatu i raznovrsnu prirodu, koja obuhvata tropske šume, koralne grebene, vulkane, pećine i vodopade. Neka od najlepših mesta za posetiti su Nacionalni park Rock Islands u Palauu, koji je deo UNESCO-ve svetske baštine i ima više od 300 ostrva sa različitim oblicima i bojama, i atol Bikini na Maršalskim ostrvima, koji je poznat po nuklearnim testiranjima tokom Hladnog rata i ima jedinstven podvodni svet.
Mikronezija ima složenu i burnu istoriju, koja je obeležena kontaktima i sukobima sa različitim evropskim, azijskim i američkim silama. Prvi stanovnici Mikronezije doselili su se iz jugoistočne Azije pre oko 4000 godina. Prvi Evropljani koji su istraživali Mikroneziju bili su portugalski i španski moreplovci u 16. veku. Tokom 19. i 20. veka, Mikronezija je bila pod uticajem ili upravom Španije, Nemačke, Japana i Sjedinjenih Američkih Država. Danas je Mikronezija podeljena na nezavisne države (Mikronezijska Federacija, Palau, Maršalska Ostrva, Kiribati i Nauru) i teritorije pod američkom upravom (Guam, Severna Marijanska Ostrva i Vejk).
Mikronezija ima tropsku klimu sa jednolikom temperaturom tokom godine (26 do 28 °C). Padavine su obilne; Yap ima oko 3000 mm kiše godišnje, Chuuk oko 3500 mm, a Pohnpei se sa 6000 do 8400 mm kiše godišnje ubraja u mesta s najviše padavina na svetu. Relativna vlaga vazduha iznosi oko 70%.