Planeta

Palau

Lokalno vreme Ngerulmud
Zvanični naziv:
Republika Palau
Naziv na engleskom:
Palau
Kontinent:
Australija i okeanija
Zvanični jezik:
Engleski
Palaunski
Broj stanovnika:
18.094 (2020)
Religija:
Katolici 55.1%
Protestanti 29.6%
Ostali 15.3%
Površina:
459 km2
Najviša tačka:
242 m, Mount Ngerchelchuus
Najniža tačka:
0 m, Tihi okean
Dužina obale:
1.519 km
Dužina granice:
0 km

Valuta:
Američki Dolar (USD)
Pozivni broj:
+(680)
Važni telefoni:
Policija: 911
Hitna pomoć: 911
Vatrogasci: 911
Internet domen:
.pw
Državni praznik:
1.Dan ustavnosti, 09. jul
# 2. Dan nezavisnosti 01. oktobar
Opis praznika:
1.Predstavlja dan kada je usvojen ustav 1981. godine.
2. Predstavlja dan sticanja nezavisnosti od Sjedinjenih Američkih Država

Glavni grad:
Ngerulmud
Vremenska zona:
UTC/GMT +9:00
Geografska širina i dužina:
07.20N 134.29E
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
11 290 km
Međunarodni aerodrom:
Palau International Airport

Voltaža i frekvencija struje:
120V - 60Hz
Tip utičnice:
A, B

Zastava Palaua je usvojena 1. januara, 1981. Kao i kod većine drugih država Okeanije, plava boja predstavlja okean. Žuti disk, koji je sličan diskovima na zastavama Bangladeša i Japana, a predstavlja mesec.
Državno uređenje:
Republika

Predsednik
Tomas Remenges

Predsednik Vlade
Tomas Remenges


Vizni režim
Potrebna je viza za putovanje u Palau. Viza se dobija na ulasku u zemlju.
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Palau

Ambasada države Palau u Srbiji
Adresa: Ne postoji ambasada Palaua u Republici Srbiji.


Kažu o sebi:

Palau je ostrvska zemlja u zapadnom Pacifiku.
Palau je dom Jezerskoj meduzi, jezeru bez izlaza koje je puno 5 miliona bezopasnih providnih meduza koje plivaju u masi prateći put sunca.
Palau je prva zemlja na svetu koja je zahtevala od turista da potpišu „Eko-zavet“ po dolasku. Svaki posetilac mora da potpiše pečatiranu zavetnicu u svojim pasošima da će biti dobar ekološki staratelj tokom svog boravka.
Palau je takođe zabranio „koralno-toksične“ kreme za sunčanje 2020. godine. Veruje se da je to još jedna svetska premijera, ekološka inicijativa koja ima za cilj da spreči hemijsko zagađenje koje oštećuje korale i morski život.
Palau je bio deo Povereničke teritorije Pacifičkih ostrva, koju je 1947. godine uspostavila Ujedinjena nacija i kojom je upravljala Sjedinjene Američke Države. SAD su raspustile povereništvo 1986. godine, ali su se ponovljene mere za dobijanje potrebne podrške za kompakt slobodnog udruživanja između Palaua i Sjedinjenih Američkih Država pokazale neuspešnim do 1993. Godine.
Palau ima bogatu i složenu istoriju koja seže do oko 2500. godine pre nove ere, kada su ga naselili doseljenici iz današnje Indonezije. Prvi Evropljanin koji je posetio Palau bio je engleski kapetan Henry Wilson koji se nasukao na grebenu na jednom od ostrva Palaua 1783. godine. Tokom narednih 200 godina Palau je bio pod kontrolom različitih stranih sila, uključujući Španiju, Britaniju, Nemačku, Japan i SAD. Tokom Drugog svetskog rata delovi Palaua su bili okupirani od strane Japana, a američke snage su ih oslobodile tokom Bitke za Peleliu 1944. godine, koja je rezultirala većim brojem poginulih nego bilo koji drugi amfibijski napad u američkoj vojnoj istoriji. Palau je konačno stekao potpunu nezavisnost 1994. godine i potpisao Kompakt slobodnog udruživanja sa SAD-om, koji mu omogućava finansijsku pomoć i vojnu zaštitu u zamenu za pravo SAD-a da nastavi da koristi vojne baze na Palauu.
Palau se graniči sa Filipinima na zapadu, Indonezijom na jugu, Mikronezijom na istoku i Japanom na severu.
Palau ima tropsku klimu. Padavine variraju od oko 120 do 160 inča (3.050 do 4.060 mm) godišnje. Vlažnost je prilično konstantna, kreće se od 77 do 84 posto, a temperature se ne menjaju više od 10 °F (5,5 °C) dnevno, mesečno ili godišnje od proseka u niskim 80-im °F (28 °C).