Planeta

Togo

Lokalno vreme Lome
Zvanični naziv:
Togološka Republika
Naziv na engleskom:
Togo
Kontinent:
Afrika
Zvanični jezik:
Francuski
Broj stanovnika:
8.278.724 (2020)
Religija:
Katolici 26.1%
Protestanti 16.9%
Lokalna religija 35.6%
Muslimani 14.0%
Ostali 1.2%
Neopredeljeni 6.2%
Površina:
56.785 km2
Najviša tačka:
986 m, Mont Agou
Najniža tačka:
0 m, Arkticki okean
Dužina obale:
56 km
Dužina granice:
1.880 km
Države sa kojima se graniči:
1. Gana 1.098 km
2. Benin 651 km
3. Burkina Faso 131 km

Valuta:
CFA Franak
Pozivni broj:
+(228)
Važni telefoni:
Policija: 117
Hitna pomoć: 8200
Vatrogasci: 118
Internet domen:
.tg
Državni praznik:
Dan nezavisnosti, 27. april
Opis praznika:
Predstavlja dan sticanja nezavisnosti od Francuske administracije programa UN Trusteeship 1960. godine.

Glavni grad:
Lome
Vremenska zona:
UTC/GMT offset
Geografska širina i dužina:
06.09N 01.20E
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
4 666 km
Međunarodni aerodrom:
Lome - Tokoin Airport
Broj stanovnika glavnog grada:
837.437 (2010)
Površina glavnog grada:
99.14 km2

Voltaža i frekvencija struje:
220V - 50Hz
Tip utičnice:
C

Zastava Togoa je usvojena 27. aprila 1960. Sastoji se od pet horizontalnih pruga zelene i žute boje. U crvenom kvadratu gornjeg ugla zastave nalazi se bela zvezda petokraka. Na zastavi se nalaze panafričke boje, ali po dizajnu podseća na zastavu Liberije koja je opet osmišljena tako da podseća na za zastavu SAD.
Državno uređenje:
Republika

Predsednik
Faure Gnasingbe

Predsednik Vlade
Komi Selom Klasu

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
AU Afrička Unija
UNAMID Hibridna operacija Afričke unije / Ujedinjenih nacija u Darfuru
ACP Group Afrička, Karipska i Pacifička grupa Zemalja
Savet Antante
ECOWAS Ekonomska zajednica zapadnoafrićkih država
EITI Inicijativa za transparentnost ekstraktivne industrije
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
FZ Zona Franka
G - 77 Grupa 77
IPU Interparlamentarna unija
IAEA Međunarodna agencija za atomsku energiju
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
ICJ Međunarodni sud pravde
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IOM Međunarodna organizacija za migracije
IRENA Medjunarodna agencija za obnovljivu energiju
OIF Međunarodna organizacija francuskog govornog područja(Međunarodna organizacija frankofonije)
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITSO Međunarodna organizacija za satelitske telekomunikacije
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
IDB Islamska banka za razvoj
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
NAM Pokret nesvrstanih
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OIE Svetska organizacija za zdravlje životinja
OIC Organizacija islamske saradnje
PCA Stalni arbitražni sud
UN Ujedinjene nacije
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNHCR Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice
UNIDO Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj
MINURSO Misija Ujedinjenih nacija za referendum u Zapadnoj Sahari
UNMISS Misija Ujedinjenih nacija u Republici Južni Sudan
MINUSMA Multidimenzionalna integrisana misija Ujedinjenih nacija za stabilizaciju u Maliju
UPU Univerzalna poštanska unija
WADB Zapadnoafrička razvojna banka
WAEMU Ekonomska i monetarna unija Zapadne Afrike
WCL Svetska konfederacija rada
WCO Svetska carinska organizacija
WFTU Svetska federacija sindikata
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
UNWTO Svetska turistička organizacija
WTO Svetska trgovinska organizacija

Regionalni član
AfDB Afrička Razvojna Banka Grupa

Vizni režim
Za putovanje u Togo je potrebna viza. Za nosioca putnog lista u tranzitu neophodna je viza. Viza se dobija na ulasku u zemlju..
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Togo

Ambasada Republike Srbije
Na nerezidencijalnoj osnovi Togo pokriva misija Republike Srbije pri Ujedinjenim Nacijama u Njujorku.
Ambasador: Milan Milanović
Adresa: 854, Fifth Avenue, N.Y. 10021, Njujork, Sjedinjene Američke Države
Broj telefona: +1 (212) 8798-700, +1 (212) 8798-701, +1 (212) 8798-702, +1 (212) 8798-703
Broj faksa: +1 (212) 8798-705

Ambasada države Togo u Srbiji
Adresa: Ne postoji ambasada Togoa u Republici Srbiji.


Kažu o sebi:

Togo je uska zemlja koja se proteže 579 km od obale do severa i ima samo 160 km u najširem delu. Ima šest različitih geografskih regiona, od jezera i palmovih plaža na jugu do savane na severu.
Togo je bio poznat kao “Obala robova” od 16. do 18. veka, jer je bio glavni centar trgovine robljem na Atlantiku. Portugalci su bili prvi Evropljani koji su stigli krajem 15. veka, a zatim su usledili drugi evropski narodi.
Togo je bio nemačka kolonija od 1884. do Prvog svetskog rata, kada su ga okupirali Britanci i Francuzi. Posle Drugog svetskog rata, britanski deo Toga je glasao da se priključi Zlatnoj obali (sada Gani), a francuski deo je postao nezavisna Republika Togo 1960. godine.
Togo ima bogatu kulturu i raznolikost naroda. Oko 40 etničkih grupa živi u zemlji, a najbrojniji su Eve, Mina i Kabiye. Zvanični jezik je francuski, ali se govore i drugi lokalni jezici. Religija je takođe raznovrsna, sa hrišćanima, muslimanima i sledbenicima tradicionalnih verovanja.
Togo je dom jednog od najraznovrsnijih zapadnoafričkih parkova po pitanju topografije, nacionalnog parka Fazao-Malfakassa. Park ima različite pejzaže, uključujući šumu, savanu, stenovite litice i vodopade, kao i 203 vrste sisara, među kojima su ptice, majmuni, antilope i slonovi.
Istorija Toga seže do arheoloških nalaza koji ukazuju da su drevna lokalna plemena bila sposobna da proizvode keramiku i prerađuju kositar. Od 11. do 16. veka, Ewe, Mina, Gun i druga plemena su naselila region. Većina njih se nastanila na obalnom području. Tokom 15. do 17. veka, Togo je bio naseljen Ewe klanovima iz Nigerije i Ane narodom iz Gane i Obale Slonovače. Od 16. do 18. veka, obalni region Toga, zajedno sa okolnim područjem, bio je poznat kao “Obala robova”, jer je bio glavni atlantski centar trgovine robljem. Tokom 18. veka, Togo je bio pod danskom okupacijom pre nego što je postao nemački protektorat Togoland 1884. godine. Nemci su koristili prisilni rad za razvoj plantaža u regionu. Tokom Prvog svetskog rata, Britanija i Francuska su preuzele kontrolu nad Togolandom od Nemaca i podelile ga između sebe. Na referendumu 1956. godine, britanski Togoland je glasao da postane deo Zlatne obale (sada Gane). Francuski Togoland je postao autonomna republika u Francuskoj uniji pre nego što je glasao za i potom stekao punu nezavisnost 1960. godine. Prvi predsednik Toga, Silvanus Olimpio, je ubijen tokom vojnog udara 1963. godine. Pretpostavlja se da je sledeći predsednik Toga, Gnasingbe Ejadema, ubio Olimpija. Posle Olimpijeve smrti, Ejadema je preuzeo vlast i uveo jednopartijski sistem 1969. godine. Ejadema je ostao na vlasti narednih 38 godina. Kada je umro 2005. godine, vojska je instalirala njegovog sina, Faur Gnasingbea, za predsednika. Gnasingbe je održao izbore i pobedio, ali je opozicija tvrdila da je bilo prevare. Zbog političkog nasilja, oko 40.000 Togoležana je pobeglo u susedne zemlje. Gnasingbe je ponovo izabran još dva puta. Krajem 2017. godine, protesti protiv vlade su ugušeni od strane snaga bezbednosti.
Togo se graniči sa tri zemlje: Beninom na istoku, sa 644 km granice; Burkina Fasom na severu, sa 126 km granice; i Ganom, sa 877 km granice. Na jugu Togo ima 56 km obale duž Zaliva Gvineje u Severnom Atlantiku. Klima je uglavnom tropska, sa prosečnim temperaturama koje se kreću od 27,5 °C na obali do oko 30 °C u najsevernijim regionima, sa suvom klimom i karakteristikama tropske savane. Na jugu postoje dva kišna perioda (prvi između aprila i jula i drugi između septembra i novembra). Ekvatorijalni uslovi u planinama Toga podržavaju jedinu kišnu šumu u zemlji. Severne temperature se kreću između 65 °C i preko 100 °C, a vlažnost je manja nego na jugu. Severna zona ima jedan kišni i jedan suvi period. U decembru-januaru duva hladan, suv i prašnjav vetar “harmatan” iz Sahare koji smanjuje vidljivost na severu.