Planeta

Španija

Lokalno vreme Madrid
Zvanični naziv:
Kraljevina Španija
Naziv na engleskom:
Spain
Kontinent:
Evropa
Zvanični jezik:
Španski
Broj stanovnika:
46.754.778 (2020)
Religija:
Katolici 75.2%
Muslimani 2.1%
Ostali 3.7%
Neopredeljeni 19.0%
Površina:
504.030 km2
Najviša tačka:
3.718 m, Pico de Teide (Tenerife) on Canary Islands
Najniža tačka:
0 m, Atlantski okean
Dužina obale:
4.964 km
Dužina granice:
1.952,7 km
Države sa kojima se graniči:
1. Portugalija 1.224 km
2. Francuska 646 km
3. Andora 63 km
4. Maroko (Melilla) 10,5 km
5. Maroko (Ceuta) 8 km
6. Gibraltar 1,2 km

Valuta:
Evro (EUR)
Pozivni broj:
+(34)
Važni telefoni:
Policija: 091
Hitna pomoć: 061
Vatrogasci: 080
Internet domen:
.es
Državni praznik:
Nacionalni praznik Španije, 12. oktobar
Opis praznika:
Predstavlja dan kada je Kolumbo otkrio Ameriku 1492. godine.

Glavni grad:
Madrid
Vremenska zona:
UTC/GMT +1:00
Geografska širina i dužina:
40.25N 03.45W
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
2 008 km
Međunarodni aerodrom:
Aeropuerto de Madrid - Barajas Adolfo Suarez
Broj stanovnika glavnog grada:
3.232.463
Površina glavnog grada:
607 km2

Voltaža i frekvencija struje:
230V - 50Hz
Tip utičnice:
C, F

Zastava Španije simbolizuje špansku naciju. Ona je simbol njenog suvereniteta, nezavisnosti, jedinstvenosti i celovitosti i predstavlja najviše vrednosti izražene u ustavu Španije. Konačni, današnji izgled šapnska zastava je dobila 1981. godine, kada je donesen Zakon o grbu (5. oktobra 1981.) kojim je konačno definisan izgled nacionalnog grba. Izgled španske zastave definisan je pre svega španskim ustavom, zatim Zakonom kojim se reguliše korištenje zastave Španije i drugih zastava i znakovlja (od 28. oktobra 1981.) i drugim propisima. Španska zastava sastoji se o tri horizontalne pruge: crvene, žute i crvene. Žuta pruga je dvostruke širine od crvenih. Razmer širine i dužine zastave je 2:3. Na žutoj pruzi može se inkorporisati grb Španije, tako da on nalazi na levoj strani žute pruge (gledajući zastavu spreda). Grb se mora uvek nalazi na zastavama koje su izvešene na pročeljima i u zgradama ustavnih institucija, zgradama koje koristi središnja vlast i autonomne vlasti, vojska, kao i zgrada diplomatskih i konzularnih misija Španije u svetu.
Državno uređenje:
Parlamentarna monarhija

Kralj
Felipe Šesti od Španije

Predsednik Vlade
Pedro Sančez

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
AG Australijska grupa
BIS Banka za međunarodna poravnanja
BIPM Međunarodni biro za mere
CD Zajednica demokratija
CEMT Evropska konferencija ministara transporta
CEPT Evropska konferencija poštanskih i telokomunikacionih administracija
CE Savet Evrope
EMU Ekonomska i monetarna unija
ECAC Evropska konferencija za civilno vazduhoplovstvo
ECMWF Evropski centar za srednjoročnu prognozu vremena
EAPC Evroatlantsko partnersko veće
EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj
ECLAC Ekonomska komisija Ujedinjenih Nacija za Latinsku Ameriku i Karibe
EIB Evropska investiciona banka
CERN Evropska organizacija za nuklearna istraživanja
ESA Evropska svemirska agencija
EU Evropska unija
EUMETSTAT Evropska organizacija za eksploataciju meteoroloških satelita
EURATOM Evropska agencija za atomsku energiju
EURAMET Evropsko udruženje nacionalnih metroloških instituta
EUROCONTROL Evropska organizacija za bezbednost vazdušne plovidbe
EUROFIMA Evropska kompanija za finansiranje železničke infrastrukture
EUTELSAT Evropska organizacija za telekomunikacione satelite
FATF Radna grupa za finansijske akcije
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
IADB Interamerička banka za razvoj
Međunarodna energetska povelja
IPU Interparlamentarna unija
IAEA Međunarodna agencija za atomsku energiju
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICC Međunarodna privredna komora
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
ICJ Međunarodni sud pravde
ICSG Međunarodna studijska grupa za bakar
ICCt Međunarodni krivični sud
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IEA Međunarodna agencija za energiju
IEC Međunarodna elektrotehnička komisija
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
IHO Međunarodna hidrografska organizacija
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMSO Međunarodna organizacija za mobilni satelit
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IOM Međunarodna organizacija za migracije
IRENA Medjunarodna agencija za obnovljivu energiju
ISO Međunarodna organizacija za standardizaciju
ISO-SUGAR Međunarodna organizacija za šećer
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITSO Međunarodna organizacija za satelitske telekomunikacije
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
NATO Organizacija Severnoatlantskog ugovora
NEA Agencija za nuklearnu energiju
NSG Nuklearna grupa dobavljača
OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj
OSCE Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS)
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OIV Međunarodna organizacija za vino i vinovu lozu
OIE Svetska organizacija za zdravlje životinja
OIML Međunarodna organizacija za zakonsku metrologiju
OTIF Međunarodna organizacija za železnički transport
Pariski klub
PCA Stalni arbitražni sud
Šengenski sporazum
UN Ujedinjene nacije
UNICEF Dečji fond Ujedinjenih nacija
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNECE Ekonomska Komisija Ujedinjenih nacija za Evropu
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNEP Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNHCR Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice
UNIDO Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj
UNIFIL Privremene snage Ujedinjenih nacija u Libanu
UNMISS Misija Ujedinjenih nacija u Republici Južni Sudan
MINUSMA Multidimenzionalna integrisana misija Ujedinjenih nacija za stabilizaciju u Maliju
UNRWA Agencija Ujedinjenih nacija za pomoć i rad Palestinskih izbeglica na Bliskom istoku
UPU Univerzalna poštanska unija
WCL Svetska konfederacija rada
WCO Svetska carinska organizacija
WFP Svetski program za hranu
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
UNWTO Svetska turistička organizacija
WTO Svetska trgovinska organizacija
ZC Zinger komitet

Neregionalni član
AfDB Afrička Razvojna Banka Grupa
ADB Azijska razvojna banka
AIIB Azijska investiciona banka za infrastrukturu
BCIE Centralno-američka banka za ekonomsku integraciju

Pridruženi član
ICGEB Međunarodni centar za genetski inžinjering i biotehnologiju

Posmatrač
CAN Andska zajednica
Arktički savet
SICA Centralno-američki integracioni sistem
SELEC Konvencija Centra za sprovođenje zakona u jugoistočnoj Evropi
CBSS Veće Baltičkh država
LAIA Latinsko-američka asocijacija za integraciju
Pacifička alijansa

Partner
IGAD Međuvladina uprava za razvoj
PIF Forum pacifičkih ostrva

Saradnik
EITI Inicijativa za transparentnost ekstraktivne industrije

Vizni režim
Za putovanje u Španiju viza nije potrebna za boravak do devedeset dana u periodu od šest meseci*. *bezvizni režim se ne odnosi na nosioce pasoša Republike Srbije koje je izdalo MUP RS - Koordinaciona uprava.

Bezbednosna situacija
Prilikom putovanja i samog kretanja po većim gradovima Španije, a posebno u regionu Katalonije, s obzirom na mogućnost održavanja javnih manifestacija i blokada ulica tim povodom, trebalo bi izbegavati mesta masovnog okupljanja. Španija deli sa ostatkom evropskih zemalja rizik od mogućeg terorističkog napada. Preporučuje se oprez na javnim mestima, izbegavanje mesta velikih okupljanja, kao što su centralni gradski trgovi, turističke atrakcije, tržni centri, u blizini vladinih ustanova, vojnih objekata, policijskih stanica i u sredstvima javnog prevoza. Nivo sigurnosne procene je na četvrtom stepenu upozorenja (od pet stepeni opasnosti), a Vlada Kraljevine Španije je odlučila da postojeći nivo zadrži, ali da pojača bezbednosne mere. Treba izbegavati šetnje praznim ulicama u siromašnijim delovima, uvek voditi računa o svojim ličnim stvarima, držati ih uz sebe. Ne ostavljati mobilne telefone ili novčanike na stolove u kafiću zbog mogućih krađa.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Zdravstvena situacija
Neophodno je putno zdravstveno osiguranje. Ukoliko nemate zdrastveno osiguranje, primiće vas u bolnicu u hitnim slučajevima, ali ćete morati da platite za sve usluge.Dozvoljeno je piti vodu iz česme.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Vozačka dozvola
Postoji sporazum o zameni vozačkih dozvola. Državljani Republike Srbije koji imaju regulisan boravak u Španiji, mogu da izvrše zamenu srpske vozačke dozvole za vozačku dozvolu Španije, bez obaveze polaganja vozačkog ispita.
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Španija


Ambasada Republike Srbije
Ambasador: Katarina Lalić - Smajević
Adresa: c/Velazquez 3, Piso 2, 28001 Madrid, Španija
Broj telefona: +34 (91) 5635-045, +34 (91) 5635-046, +34 (91) 5642-250, +34 (91) 5626-040
Broj faksa: +34 (91) 5630-440

Ambasada države Španija u Srbiji
Adresa: Prote Mateje 45
Broj telefona: +381 (11) 3440-231, +381 (11) 3440-232, +381 (11) 3440-233, +381 (11) 3440-234, +381 (11) 3440-235, Konzularno odeljenje: +381 (11) 3444-201
Broj faksa: +381 (11) 3444-203
Radno vreme: ponedeljak - petak: 08:30 – 16:00
Ambasador: Mr. Miguel FUERTES SUÁREZ


Kažu o sebi:

Španija je jedina evropska zemlja koja ima fizičku granicu sa afričkom zemljom. Ta zemlja je Maroko. Kako je to moguće? Zato što Španija održava mali izdvojeni deo na afričkom kontinentu koji se zove Ceuta.
Španija je bila prvo svetsko carstvo i neko vreme najmoćnija zemlja na svetu. Zahvaljujući istraživanjima i osvajanjima Severne i Južne Amerike, Španija je stekla ogromno bogatstvo i kulturno nasleđe. Danas, španski je drugi najrasprostranjeniji maternji jezik na svetu, posle kineskog.
Španija ima treći najveći broj UNESCO-vih svetskih baština na svetu. Ima 47 lokaliteta koji su proglašeni za kulturno ili prirodno nasleđe čovečanstva, od celih istorijskih centara gradova do mostova, zgrada i pećinskih slikarija.
Španija je poznata po svojoj raznolikoj klimi i geografiji. Ima mediteransku klimu duž obale, kontinentalnu klimu u unutrašnjosti i planinsku klimu u Pirinejima. Takođe ima mnogo ostrva, kao što su Balearska ostrva u Sredozemnom moru i Kanarska ostrva u Atlantskom okeanu.
Španija je savršeno mesto za ljubitelje maslinovog ulja. Španija je najveći proizvođač i izvoznik maslinovog ulja na svetu, sa oko 45% svetske proizvodnje. Maslinovo ulje se koristi u mnogim tradicionalnim španskim jelima, kao što su paella, gazpacho i tortilja.
Što se tiče istorije Španije, evo kratkog pregleda:
Područje današnje Španije naseljavaju ljudi hiljadama godina i neka od najstarijih arheoloških nalazišta u Evropi se nalaze u Španiji. U devetom veku pre nove ere, na poluostrvu su se doselili Feničani, Grci, Kartaginjani i Kelti, a u drugom veku pre nove ere Rimljani su ga osvojili.
Rimsko naseljavanje u Španiji trajalo je do sedmog veka, ali su mnoga njihova naselja preuzeli Vizigoti, koji su stigli u petom veku. Godine 711. severnoafrički Mavri su ušli u Španiju i potisnuli Vizigote na sever. Mavri su ostali u regionu do 1492. godine, uprkos nekoliko pokušaja da ih isteraju.
Današnja Španija je tada ujedinjena do 1512. godine. U 16. veku, Španija je bila najmoćnija zemlja u Evropi zbog bogatstva koje je dobila od istraživanja Severne i Južne Amerike. Međutim, krajem tog veka, učestvovala je u nekoliko ratova i njena moć je opala.
U ranim 1800-im godinama, bila je okupirana od strane Francuske i uključena u nekoliko ratova, uključujući i Špansko-američki rat (1898), tokom 19. veka. Takođe, mnoge njene prekomorske kolonije su se pobunile i stekle nezavisnost u to vreme.
Ovi problemi su doveli do perioda diktatorske vladavine u zemlji od 1923. do 1931. godine. To je završeno uspostavljanjem Druge republike 1931. godine. Napetosti i nestabilnost su se nastavile u Španiji i u julu 1936. godine počeo je Španski građanski rat. Građanski rat je završen 1939. godine i general Francisko Franko je preuzeo Španiju.
Početkom Drugog svetskog rata, Španija je bila zvanično neutralna, ali je podržavala politiku sila Osovine. Međutim, zbog toga je bila izolovana od saveznika posle rata. Godine 1953. Španija je potpisala Sporazum o uzajamnoj odbrambenoj pomoći sa Sjedinjenim Državama i pridružila se Ujedinjenim nacijama 1955. godine.
Godine 1975. Franko je umro i Španija je započela proces tranzicije ka demokratiji. Godine 1978. usvojen je novi ustav koji je proglasio Španiju parlamentarnom ustavnom monarhijom sa kraljem Huanom Karlosom I na čelu.
Od tada, Španija je postala jedna od najrazvijenijih i najprosperitetnijih zemalja u Evropi, sa jakom ekonomijom, visokim životnim standardom i bogatom kulturom. Takođe se pridružila Evropskoj uniji 1986. godine i postala jedan od njenih glavnih članica.
Španija se nalazi na jugozapadu Evrope i zauzima oko 85% Pirinejskog poluostrva, koje deli sa svojim manjim susedom Portugalom. Ima obale na Biskajskom zalivu (deo Atlantskog okeana) i Sredozemnom moru.
Glavni i najveći grad Španije je Madrid, a zemlja ima prosečnu nadmorsku visinu od 650 m. Njena ukupna površina, uključujući španska ostrva, iznosi 505.370 km2, od čega je 499.542 km2 kopno, a 5.240 km2 voda.
Najviša tačka Španije je Piko de Teide (Tenerife) na Kanarskim ostrvima, koji se nalazi na 3.718 m nadmorske visine. Najviša tačka na Pirinejskom poluostrvu je Mulhacén u planinskom lancu Sijera Nevada, koji se nalazi na 3.477 m nadmorske visine.
Najduža reka Španije je Taho, koja ima dužinu od oko 1.000 km i protiče kroz Portugal i Atlantski okean. Najveće jezero Španije je Lago de Sanabria, koje ima površinu od oko 318 hektara i nalazi se u provinciji Zamora.
Klima Španije je raznolika i zavisi od geografije i reljefa zemlje. Možemo razlikovati četiri glavne vrste klime u Španiji:
Mediteranska klima: vlada duž obale Sredozemnog mora, Balearskih ostrva i nekih unutrašnjih područja. Karakteriše je suvo i toplo leto, i vlažno i blago zimu. Postoje tri podvrste: tipična, kontinentalna i suva.
Okeanska klima: vlada duž obale Atlantskog okeana, od Baskije do Galicije. Karakteriše je umereno i vlažno vreme tokom cele godine, sa malim temperaturnim razlikama. Padavine su česte i ravnomerno raspoređene.
Subtropska klima: vlada na Kanarskim ostrvima, koji se nalaze u Atlantskom okeanu blizu Afrike. Karakteriše je vrlo blago i stabilno vreme tokom cele godine, sa temperaturama između 18 i 24 stepena Celzijusa. Zime su gotovo nepostojeće, a padavine variraju od ostrva do ostrva.
Planinska klima: vlada u visokim planinskim lancima, kao što su Pirineji, Sijera Nevada ili Kantabrijske planine. Karakteriše je hladno i snežno vreme, sa velikim temperaturnim razlikama između dana i noći. Padavine su obilne i često u obliku snega.