Vizni režim
Viza nije potrebna za boravak u Švajcarskoj do devedeset dana u periodu od šest meseci*. Bezvizni režim važi samo za turistička putovanja. Nosioci putnog lista koji avionom tranzitiraju kroz Švajcarsku ne mogu napuštati međunarodnu zonu aerodroma.
Bezbednosna situacija
Bezbednosna situacija u Švajcarskoj je dobra, ima relativno malo kriminala. Treba se čuvati od krađa.
Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Zdravstvena situacija
Preporučuje se posedovanje polise putnog zdravstvenog osiguranja, s obzirom na veoma skupe lekarske usluge, a može se desiti i da potvrdu o osiguranju zatraže na uvid pogranični organi.Opšta sanitarna situacija je odlična, nema potrebe za posebnim vakcinama.
Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Vozačka dozvola
Pored nacionalne vozačke dozvole potrebna je i međunarodna vozačka dozvola za boravak u kraćem periodu. Državljani Republike Srbije koji imaju regulisan boravak u Švajcarskoj, u obavezi su da u roku od godinu dana od dana prijave boravka u Švajcarskoj, podnesu zahtev za izdavanje švajcarske dozvole. Za dobijanje ove dozvole, polaže se tzv. „kontrolna vožnja". Ukoliko ne zadovolje na ovoj proveri, moraju da polažu kompletan vozački ispit.
Ambasada Republike Srbije
Ambasador: Dr Snežana Janković
Adresa: Seminarstrasse 5, CH-3006 Bern, Švajcarska
Broj telefona: +41 (31) 3526-353, +41 (31) 3526-354, +41 (31) 3526-355
Broj faksa: +41 (31) 3514-474
Konzulat Republike Srbije
Lokacija konzulata: Cirih
Konzul: Zoran Jeremić
Adresa: Alfred-Escher-Strasse 4, 8002 Cirih
Broj telefona: +41 (44) 2020-273, +41 (44) 2020-274
Broj faksa: +41 (44) 2020-278
Ambasada države Švajcarska u Srbiji
Adresa: Bulevar oslobodjenja 4
Broj telefona: +381 (11) 3065-820, +381 (11) 3065-825, Vizno odeljenje: +381 (11) 3065-815
Broj faksa: +381 (11) 2657-253, +381 (11) 3065-815
Radno vreme: ponedeljak - četvrtak: 08:00 – 16:30, petak: 08:00 - 14:00, Vizno odeljenje: ponedeljak - četvrtak: 10:00 - 12:00
Kažu o sebi:
Švajcarska je jedina zemlja na svetu koja ima kvadratnu zastavu. Jedina druga zemlja koja ima ovakav oblik zastave je Vatikan.
Švajcarska je domaćin mnogih međunarodnih organizacija, kao što su Svetska trgovinska organizacija, Crveni krst, Svetska zdravstvena organizacija i FIFA. Međutim, Švajcarska nije članica Evropske unije i pridružila se Ujedinjenim nacijama tek 2002. Godine.
Švajcarska je vodeća zemlja u svetu po potrošnji čokolade. Prosečan Švajcarac pojede oko 23 kilograma čokolade godišnje. Švajcarska je takođe poznata po proizvodnji kvalitetnih satova, sireva i noževa.
Švajcarska ima preko 1.500 jezera i oko 100 planinskih vrhova koji su viši od 4.000 metara. Najviši vrh je Dufuršpic sa 4.634 metara, a najniža tačka je Lago Mađore sa 193 metra nadmorske visine. Najveće jezero je Ženevsko jezero sa 348 kvadratnih kilometara površine.
Švajcarska ima četiri zvanična jezika: nemački, francuski, italijanski i retoromanski. Retoromanski jezik govori oko 35.000 ljudi u kantonu Graubinden i ima pet dijalekata. Zanimljivo je da se u Švajcarskoj ne koristi švajcarski nemački kao pismeni jezik, već standardni nemački.
Prvi stanovnici Švajcarske bili su Helveti, keltsko pleme koje je živelo na tom području pre Rimljana. Rimsko carstvo je osvojilo Švajcarsku u prvom veku pre nove ere i ostavilo mnoge tragove svoje kulture i arhitekture.
Posle pada Rimskog carstva, Švajcarsku su naselili različiti germanski narodi, kao što su Alemanci, Burgundijci i Franki. U 8. veku, Švajcarska je postala deo Karolinške imperije Karla Velikog, a kasnije i Svetog rimskog carstva.
U 13. veku, tri planinske zajednice (Uri, Švic i Untervalden) su se udružile u savez protiv Habzburgovaca, koji su pokušavali da prošire svoju vlast nad njima. Ovaj savez se smatra početkom Švajcarske konfederacije, koja se kasnije proširila na druge kantone.
U 15. i 16. veku, Švajcarska konfederacija je bila uključena u brojne ratove sa susednim državama, kao što su Francuska, Italija i Nemačka. Takođe je došlo do verskih sukoba između katolika i protestanata tokom Reformacije.
U 18. veku, Švajcarska konfederacija je doživela političku i ekonomsku krizu, koja je kulminirala francuskom invazijom i uspostavljanjem Helvetijske republike pod Napoleonovom kontrolom. Posle Napoleonovog pada, Švajcarska je obnovila svoju nezavisnost i neutralnost na Bečkom kongresu 1815. godine.
U 19. veku, Švajcarska je prošla kroz proces industrijalizacije i modernizacije, ali i kroz građanski rat između konzervativnih i liberalnih snaga. Godine 1848. usvojen je novi federalni ustav, koji je uveo demokratski sistem vlasti i ljudska prava.
U 20. veku, Švajcarska je ostala neutralna tokom oba svetska rata, ali je bila pod pritiskom fašističkih i nacističkih sila. Posle Drugog svetskog rata, Švajcarska je razvila svoju ekonomiju i socijalnu politiku, kao i svoje međunarodne odnose. Godine 1971. uvedeno je opšte pravo glasa za žene, a 1999. reformisan je federalni ustav.
Švajcarska se graniči sa pet zemalja: Nemačkom na severu, Francuskom na zapadu, Italijom na jugu, Austrijom na istoku i Lihtenštajnom na severoistoku. Klima u Švajcarskoj je raznovrsna i zavisi od nadmorske visine i položaja. U nižim predelima vlada umereno kontinentalna klima sa četiri godišnja doba, dok je u planinskim predelima klima hladnija i snežnija. Švajcarska ima veliku raznolikost biljnog i životinjskog sveta, kao i zaštićene prirodne parkove.