Planeta

Švedska

Lokalno vreme Stokholm
Zvanični naziv:
Kraljevina Švedska
Naziv na engleskom:
Sweden
Kontinent:
Evropa
Zvanični jezik:
Švedski
Finski
Jidiš
Romanski
Broj stanovnika:
10.099.265 (2020)
Religija:
Protestanti 64.4%
Muslimani 4.6%
Ostali 4.0%
Neopredeljeni 27.0%
Površina:
449.964 km2
Najviša tačka:
2.111 m, Kebnekaise
Najniža tačka:
-2,4 m, reclaimed bay of Lake Hammarsjon, near Kristinastad
Dužina obale:
3.218 km
Dužina granice:
2.211 km
Države sa kojima se graniči:
1. Norveška 1.666 km
2. Finska 545 km

Valuta:
Švedska Kruna (SEK)
Pozivni broj:
+(46)
Važni telefoni:
Policija: 112
Hitna pomoć: 112
Vatrogasci: 112
Internet domen:
.se
Državni praznik:
Nacionalni dan Švedske, 06. jun
Opis praznika:
Predstavlja dan izbora Gustava Vase za Kralja Švedske 1523. godine i usvajanje ustava 1809. i 1974. godine.

Glavni grad:
Stokholm
Vremenska zona:
UTC/GMT +1:00
Geografska širina i dužina:
59.20N 18.03E
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
1 659 km
Međunarodni aerodrom:
Stockholm Arlanda Flygplats
Broj stanovnika glavnog grada:
914.909 (2015)
Površina glavnog grada:
187,17 km2

Voltaža i frekvencija struje:
230V - 50Hz
Tip utičnice:
C, F

Zastava Švedske datira iz 16. veka. Veruje se da je inspirisana grbom Švedske na kome se nalaze tri žute krune na plavoj pozadini a konkretno je bazirana na zastavi Danske. Kralj Švedske Johan III počeo je sa upotrebom ove forme švedske zastave 1569. godine. Pre ovoga, slična zastava korišćena je na grbu Johanovog vojvodstva u današnjoj jugozapadnoj Finskoj. Prema legendi, švedski kralj iz 12. veka, Erik IX video je žuti krst na nebu tokom krstaškog pohoda u Finsku oko 1154. godine i prihvatio to kao svoju zastavu. Međutim, protiv ove legende govori to da nije bilo pomena ove zastave sve do 16. veka.
Državno uređenje:
Parlamentarna monarhija

Kralj
Karl Šesnaesti Gustaf

Predsednik Vlade
Stefan Leven

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
Arktički savet
AG Australijska grupa
BASREC Energetska saradnja u regiji Baltičkog mora
BIS Banka za međunarodna poravnanja
BIPM Međunarodni biro za mere
CD Zajednica demokratija
CEMT Evropska konferencija ministara transporta
CEPT Evropska konferencija poštanskih i telokomunikacionih administracija
CE Savet Evrope
CBSS Veće Baltičkh država
EMU Ekonomska i monetarna unija
ECAC Evropska konferencija za civilno vazduhoplovstvo
ECMWF Evropski centar za srednjoročnu prognozu vremena
EAPC Evroatlantsko partnersko veće
EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj
EIB Evropska investiciona banka
CERN Evropska organizacija za nuklearna istraživanja
ESA Evropska svemirska agencija
EU Evropska unija
EUMETSTAT Evropska organizacija za eksploataciju meteoroloških satelita
EURATOM Evropska agencija za atomsku energiju
EURAMET Evropsko udruženje nacionalnih metroloških instituta
EUROCONTROL Evropska organizacija za bezbednost vazdušne plovidbe
EUROFIMA Evropska kompanija za finansiranje železničke infrastrukture
EUTELSAT Evropska organizacija za telekomunikacione satelite
FATF Radna grupa za finansijske akcije
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
G - 10 Grupa 10
G - 6 Grupa 6
G - 9 
IADB Interamerička banka za razvoj
Međunarodna energetska povelja
IPU Interparlamentarna unija
IAEA Međunarodna agencija za atomsku energiju
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICC Međunarodna privredna komora
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
ICJ Međunarodni sud pravde
ICSG Međunarodna studijska grupa za bakar
ICCt Međunarodni krivični sud
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IEA Međunarodna agencija za energiju
IEC Međunarodna elektrotehnička komisija
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
ILZSG Međunarodna studijska grupa za olovo i cink
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMSO Međunarodna organizacija za mobilni satelit
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IOM Međunarodna organizacija za migracije
IRENA Medjunarodna agencija za obnovljivu energiju
ISO Međunarodna organizacija za standardizaciju
ISO-SUGAR Međunarodna organizacija za šećer
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITSO Međunarodna organizacija za satelitske telekomunikacije
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
NC Nordijski savet
NIB Nordijska investiciona banka
NB( 
NEA Agencija za nuklearnu energiju
NSG Nuklearna grupa dobavljača
OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj
OSCE Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS)
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OIV Međunarodna organizacija za vino i vinovu lozu
OIE Svetska organizacija za zdravlje životinja
OIML Međunarodna organizacija za zakonsku metrologiju
OTIF Međunarodna organizacija za železnički transport
Pariski klub
PFP Partnerstvo za mir
PCA Stalni arbitražni sud
Šengenski sporazum
UN Ujedinjene nacije
UNICEF Dečji fond Ujedinjenih nacija
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNDP Program Ujedinjenih nacija za razvoj
UNECE Ekonomska Komisija Ujedinjenih nacija za Evropu
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNEP Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNHCR Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice
UNIDO Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj
UNITAR Institut za obuku i istraživanje Ujedinjenih nacija
UNMOGIP Grupa vojnih posmatrača Ujedinjenih nacija u Indiji i Pakistanu
MINURSO Misija Ujedinjenih nacija za referendum u Zapadnoj Sahari
UNMISS Misija Ujedinjenih nacija u Republici Južni Sudan
MINUSMA Multidimenzionalna integrisana misija Ujedinjenih nacija za stabilizaciju u Maliju
MONUSCO Misija Organizacije Ujedinjenih nacija za stabilizaciju u Demokratskoj Republici Kongo
UNFICYP Mirovne snage Ujedinjenih nacija na Kipru
UNRWA Agencija Ujedinjenih nacija za pomoć i rad Palestinskih izbeglica na Bliskom istoku
UNTSO Organizacija Ujedinjenih nacija za nadzor primirja
UPU Univerzalna poštanska unija
WCO Svetska carinska organizacija
WFTU Svetska federacija sindikata
WFP Svetski program za hranu
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
WTO Svetska trgovinska organizacija
ZC Zinger komitet

Neregionalni član
AfDB Afrička Razvojna Banka Grupa
ADB Azijska razvojna banka
AIIB Azijska investiciona banka za infrastrukturu

Partner
IGAD Međuvladina uprava za razvoj
Pacifička alijansa

Saradnik
EITI Inicijativa za transparentnost ekstraktivne industrije

Vizni režim
Za putovanje u Švedsku viza nije potrebna za boravak do devedeset dana u periodu od šest meseci*. Za nosioca putnog lista u tranzitu neophodna je viza osim ukoiko je u avionskom tranzitu i ne napoišta međunarodnu zonu aerodroma. *bezvizni režim se ne odnosi na nosioce pasoša Republike Srbije koje je izdalo MUP RS - Koordinaciona uprava

Zdravstvena situacija
Za putovanje u Kraljevinu Švedsku postoji obaveza posedovanja polise zdravstvenog osiguranja.Nije potrebna potvrda o vakcinisanju. Unos lekova za ličnu upotrebu obavezno se prijavljuje prilikom prelaska granice, uz prilaganje lekarskog nalaza i recepta.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Vozačka dozvola
U skladu sa švedskim propisima, vozačke dozvole izdate u državama koje nisu članice Evropske unije, koje nemaju tekst na engleskom, francuskom, ili nemačkom jeziku nisu priznate u Kraljevini Švedskoj. Državljani Republike Srbije koji turistički borave u Kraljevini Švedskoj mogu da koriste srpsku vozačku dozvolu uz prevod ovlašćenog sudskog tumača na engleski, francuski ili nemački jezik ili međunarodnu vozačku dozvolu. Lica koja imaju odobren duži boravak, mogu nacionalne vozačke dozvole pod navedenim uslovima da koriste samo tokom prve godine boravka, nakon čega su u obavezi da, saglasno švedskim propisima, polože potrebne ispite za dobijanje švedske vozačke dozvole.
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Švedska

Ambasada Republike Srbije
Ambasador: Dragan Momčilović
Adresa: Valhallavagen 70 P.O.Box 26209, S-10041 Stokholm, Švedska
Broj telefona: +46 (8) 218-436, +46 (8) 218-482, +46 (8) 218-485, +46 (8) 247-748
Broj faksa: +46 (8) 218-495

Ambasada države Švedska u Srbiji
Adresa: Ledi Pedžet 2
Broj telefona: +381 (11) 2069-200
Broj faksa: +381 (11) 2069-250
Radno vreme: ponedeljak - četvrtak: 09:00 – 17:00, petak: 09:00-14:00
Ambasador: Mr. Jan Erik Mikael LUNDIN


Kažu o sebi:

Švedska je najveća zemlja u severnoj Evropi po površini, ali ima samo oko 10 miliona stanovnika. Većina zemlje je prekrivena šumama, a ima i preko 90.000 jezera. Švedska ima četiri godišnja doba, sa blagim letima i hladnim zimama.
Švedska je poznata po svojoj neutralnosti u međunarodnim sukobima, kao i po svojoj visokoj stopi socijalne i ekonomske jednakosti. Švedska je takođe dom mnogih poznatih izumitelja, naučnika, pisaca i muzičara, kao što su Alfred Nobel, Anders Celsius, Astrid Lindgren, Ingmar Bergman i ABBA.
Švedska ima bogatu i raznovrsnu kulturnu baštinu, koja se ogleda u njenim običajima, festivalima, jeziku i umetnosti. Neki od tipičnih švedskih simbola su drevni runski spomenici, drveni konjići (dala konji), vikinški brodovi i nordijska mitologija. Švedska takođe slavi neke jedinstvene praznike, kao što su Midsommar (najduži dan u godini), Lucia (festival svetlosti) i Fettisdagen (dan kada se jedu slatke kifle).
Švedska je zemlja koja se brine o zaštiti životne sredine i održivom razvoju. Švedska je jedna od prvih zemalja koja je zabranila fizičko kažnjavanje dece 1979. godine. Švedska je takođe jedna od prvih zemalja koja je legalizovala istopolne brakove 2009. godine. Švedska ima visok nivo rodne ravnopravnosti i uključenosti manjina u društvu.
Švedska je zemlja koja ima mnogo atrakcija za turiste koji žele da istraže njenu prirodu, istoriju i kulturu. Neki od najpopularnijih mesta za posetu su Stokholm (glavni grad sa mnogim muzejima, dvorcima i parkovima), Gotland (najveće ostrvo u Baltičkom moru sa srednjovekovnim gradom Visbi), Lapland (severni deo zemlje gde se može videti polarna svetlost i upoznati saami narod) i Ledeni hotel (hotel napravljen od leda i snega koji se svake godine gradi u selu Jukkasjarvi).
Švedska ima dugu i burnu istoriju koja seže do vremena vikinga koji su osvajali i trgovali sa drugim narodima. U srednjem veku, Švedska je bila deo Kalmarške unije sa Danskom i Norveškom, koja se raspala posle građanskog rata u 16. veku. U 17. i 18. veku, Švedska je bila velika sila koja je ratovala sa svojim susedima za prevlast nad Baltikom. U 19. veku, Švedska je izgubila Finsku u ratu sa Rusijom, ali je formirala personalnu uniju sa Norveškom koja je trajala do 1905. godine. U 20. veku, Švedska je ostala neutralna u oba svetska rata, ali je učestvovala u izgradnji evropske integracije i saradnje. Danas je Švedska članica Evropske unije, ali ne i NATO-a.
Švedska se nalazi na Skandinavskom poluostrvu u severnoj Evropi. Graniči se sa Norveškom na zapadu i Finskom na istoku. Na jugu i jugoistoku izlazi na Baltičko more i Botnijski zaliv. Na jugozapadu je povezana mostom sa Danskom. Švedska ima umerenu klimu, uprkos svojoj severnoj geografskoj širini, zahvaljujući uticaju Golfske struje i zapadnih vetrova. Klima se razlikuje u zavisnosti od regiona, ali se uglavnom karakteriše četiri godišnja doba i umerene temperature tokom cele godine. Zima na jugu je obično slaba i manifestuje se samo kroz neke kraće periode sa snegom i temperaturama ispod nule, jesen može lako da pređe u proleće, bez izraženog perioda zime. Severni delovi zemlje imaju subarktičku klimu, dok centralni delovi imaju vlažnu kontinentalnu klimu. Obalski jug se može definisati kao da ima ili vlažnu kontinentalnu klimu koristeći izoterme od 0 °C, ili okeansku klimu koristeći izoterme od –3 °C.