Planeta

Bahrein

Lokalno vreme Manama
Zvanični naziv:
Kraljevina Bahrein
Naziv na engleskom:
Bahrain
Kontinent:
Azija
Zvanični jezik:
Arapski
Engleski
Broj stanovnika:
1.701.575 (2020)
Religija:
Muslimani 73,7%
Hrišćani 9,3%
Jevreji 0,1%
Površina:
665 km2
Najviša tačka:
135 m, Jabal ad Dukhan
Najniža tačka:
0 m, Persijski zaliv
Dužina obale:
161 km
Dužina granice:
0 km

Valuta:
Bahreinski Dinar (BHD)
Pozivni broj:
+(9)
Važni telefoni:
Policija: 999
Hitna pomoć: 999
Vatrogasci: 999
Internet domen:
.bh
Državni praznik:
Dan pridruživanja, 16. decembar
Opis praznika:
Iako je 14. avgust stvarni datum kada je Bahrein stekao nezavisnost od Britanaca, kraljevstvo taj datum ne slavi niti obeležava. Umesto toga, država svake godine 16. decembra slavi kao Nacionalni dan, što se poklapa sa danom na koji je bivši prestolonaslednik Isa bin Salman Al Halifa stupio na tron.

Glavni grad:
Manama
Vremenska zona:
UTC/GMT +3:00
Geografska širina i dužina:
26.10N 50.30E
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
3 401 km
Međunarodni aerodrom:
Bahrain International Airport
Broj stanovnika glavnog grada:
329.510 (2010)
Površina glavnog grada:
30 km2

Voltaža i frekvencija struje:
230V - 50Hz
Tip utičnice:
G

Zastava Bahreina se sastoji od belog polja koje je od crvenog odvojeno pomoću pet trouglova koji služe i kao linija razgraničenja. Crvena, tradicionalna, boja zastave Persijskog zaliva je ograničena sa pet belih vrhova koji predstavljaju pet stubova islama. Najstarija poznata zastava ove zemlje je bila jednostavno crvena. Tokom 19 veka dodata je bela pruga da označi primirje sa ostalim zemljama u regionu a nakon toga dodati su trouglovi da bi se razdvojila ova zastava od zastava drugih zemalja u regionu. Prvobitno je zastava imala više belih trouglova ali ovo je promenjeno 2002. godine da bi zastava predstavljala stubove vere.
Državno uređenje:
Monarhija-kraljevina

Kralj
Hamad ibn Isa al Kalifa

Predsednik Vlade
Kalifa bin Salman el Kalifa

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
ABEDA Arapska banka za ekonomski razvoj u Africi
AFESD Arapski fond za ekonomski i socijalni razvoj
AMF Arapski monetarni fond
CICA Konferencija o merama interakcije i izgradnje poverenja u Aziji
CAEU Savet arapskog ekonomskog jedinstva
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
G - 77 Grupa 77
GCC Savet za saradnju u Zalivu
IPU Interparlamentarna unija
IAEA Međunarodna agencija za atomsku energiju
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICC Međunarodna privredna komora
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
IHO Međunarodna hidrografska organizacija
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMSO Međunarodna organizacija za mobilni satelit
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IRENA Medjunarodna agencija za obnovljivu energiju
ISO Međunarodna organizacija za standardizaciju
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITSO Međunarodna organizacija za satelitske telekomunikacije
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
IDB Islamska banka za razvoj
LAS Liga arapskih država
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
NAM Pokret nesvrstanih
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OAPEC Organizacija arapskih zemalja izvoznica nafte
OIE Svetska organizacija za zdravlje životinja
OIC Organizacija islamske saradnje
PCA Stalni arbitražni sud
UN Ujedinjene nacije
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNIDO Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj
UNISFA Privremene bezbednosne snage Ujedinjenih nacija za Abiei
UPU Univerzalna poštanska unija
WCO Svetska carinska organizacija
WFTU Svetska federacija sindikata
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
UNWTO Svetska turistička organizacija
WTO Svetska trgovinska organizacija

Pridruženi član
IEC Međunarodna elektrotehnička komisija

Posmatrač
IOM Međunarodna organizacija za migracije

Regionalni potencijalni član
AIIB Azijska investiciona banka za infrastrukturu

Saradnik
OIML Međunarodna organizacija za zakonsku metrologiju

Vizni režim
Za putovanje u Bahrein potrebna je viza. Za nosioca putnog lista u tranzitu neophodna je viza. Elektronsko podnošenje zahteva za vizu se obavlja preko sajta https://www.evisa.gov.bh/

Bezbednosna situacija
Postoji prisustvo Islamske revolucionarne garde koja ima za cilj skinuti postojeću vladajuću dinastiju i proterati prisustvo američkih snaga.

Izvor: CIA factbook

Opšta situacija

Ako jedete obrok na podu, smatra se da je tabu staviti noge na prostirku za hranu. Da biste izbegli ovu situaciju, sedite prekrštenih nogu ili kleknite.

Vozačka dozvola
Srpski državljani koji imaju posetilačku vizu, pored vozačke dozvole Republike Srbije, moraju posedovati i međunarodnu vozačku dozvolu.
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Bahrein

Ambasada Republike Srbije
Na nerezidencijalnoj osnovi Bahrein pokriva ambasada Republike Srbije u Kuvajtu.
Ambasador: Vladimir Kohut
Adresa: Bayan Block No. 13, Street No. 1, Villa No.18 Safat 13066, P.O. Box 20511 Kuvajt, Kuvajt
Broj telefona: +965 2537-5042, +965 2537-5045
Broj faksa: +965 2537-5049

Ambasada države Bahrein u Srbiji
Adresa: Ne postoji ambasada Bahreina u Republici Srbiji.


Kažu o sebi:

Bahrein je mala ostrvska država u Persijskom zalivu, koja privlači turiste svojom bogatom istorijom, kulturnim nasleđem, modernim gradovima i prirodnim lepotama.
Bahrein je bio sedište drevne civilizacije Dilmun, koja je postojala pre oko 5000 godina i trgovala sa Mesopotamijom i dolinom Inda. Neki smatraju da je Bahrein bio inspiracija za biblijski raj ili vrt Edena.
Bahrein je poznat po svojim biserima, koji su bili najbolji na svetu do 19. veka. Biseri iz Bahreina su cenjeni zbog svog prirodnog sjaja i jedinstvenog oblika. Biserna industrija je bila glavni izvor prihoda za stanovnike Bahreina do otkrića nafte u 20. veku.
Bahrein je jedna od prvih oblasti koje su prihvatile islam, još za vreme proroka Muhameda 628. godine. Danas je Bahrein uglavnom šitska zemlja, ali ima i značajnu sunitu manjinu i versku toleranciju prema drugim verama. U Bahreinu se nalazi i najstarija džamija na Arapskom poluostrvu, Al Fateh Grand Mosque, koja može da primi do 7000 vernika.
Bahrein je domaćin Formule 1 Grand Prix od 2004. godine, i to je jedan od najatraktivnijih sportskih događaja u regionu. Trka se održava na Bahrain International Circuit, koji ima dužinu od 5,4 kilometra i 15 krivina. Trka se obično vozi noću, pod reflektorima, što dodaje na spektaklu i izazovu.
Bahrein ima bogatu i raznovrsnu kulturnu scenu, koja obuhvata umetnost, muziku, književnost i gastronomiju. U Bahreinu se nalaze brojne galerije, muzeji, pozorišta i festivali koji promovišu lokalne i međunarodne talente. Bahreinska kuhinja je uticala na različite kulture i koristi sveže sastojke kao što su riba, pirinač, začini, povrće i voće. Neki od tipičnih jela su mašboos (pirinač sa mesom ili ribom), muhammar (slatki pirinač sa šećerom i zafranom) i halva (slatkiš od brašna, maslaca i orašastih plodova).
Bahrein ima dugu istoriju koja seže u daleku prošlost. Prvi tragovi ljudskog prisustva na ostrvima datiraju iz kamenog doba, pre oko 10.000 godina. Od tada su Bahreinom vladali različiti narodi i carstva, kao što su Sumeri, Asirci, Vavilonci, Persijanci, Grci, Rimljani, Sasanci, Arapi, Portugalci, Safavidi, Omani i Britanci. Bahrein je stekao nezavisnost od Velike Britanije 1971. godine i postao ustavna monarhija pod dinastijom Al Khalifa. Danas je Bahrein moderna i razvijena zemlja koja teži da bude lider u regionu u oblastima kao što su finansije, obrazovanje, zdravstvo i ljudska prava.
Bahrein se graniči sa Saudijskom Arabijom na zapadu i Katarom na jugoistoku preko uskih morskih prolaza. Klima Bahreina je pustinjska, blaga zimi i vrlo vruća leti. Uglavnom postoje dva glavna godišnja doba: hladnije od decembra do februara i vrelo od aprila do oktobra, u okviru kojih se može izdvojiti veoma topao period od maja do sredine oktobra. Mart i novembar su prelazni meseci, topli ali bez preterivanja. Padavine su veoma retke i javljaju se uglavnom od decembra do aprila.