Planeta

Bangladeš

Lokalno vreme Daka
Zvanični naziv:
Narodna Republika Bangladeš
Naziv na engleskom:
Bangladesh
Kontinent:
Azija
Zvanični jezik:
Bengalski
Broj stanovnika:
164.689.383 (2020)
Religija:
Muslimani 90.4%
Hindu 8.5%
Ostali 1.1%
Površina:
147.570 km2
Najviša tačka:
1.230 m, Keokradong
Najniža tačka:
0 m, Indijski okean
Dužina obale:
580 km
Dužina granice:
4.413 km
Države sa kojima se graniči:
1. India 4.142 km
2. Mjanmar 271 km

Valuta:
Bangladeška Taka (BDT)
Pozivni broj:
+(880)
Važni telefoni:
Policija: 999
Hitna pomoć: 999
Vatrogasci: 999
Internet domen:
.bd
Državni praznik:
Dan nezavisnisti, 26. mart
Opis praznika:
Predstavlja Dan nezavisnosti Bangladeša (bengalski: sabādhīnatā dibasa Shadhinota Dibos), koji se slavi 26. marta, državni je praznik. Ovim praznikom obeležava se proglašenje nezavisnosti od Pakistana u kasnim satima 26. marta 1971. godine od strane nespornog vođe nacije Šeik Mujibur Rahmana.

Glavni grad:
Daka
Vremenska zona:
UTC/GMT +6:00
Geografska širina i dužina:
23.43N 90.26E
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
6 640 km
Međunarodni aerodrom:
Hazrat Shahjalal International Airport
Broj stanovnika glavnog grada:
14.543.124 (2016)
Površina glavnog grada:
815,8 km2

Voltaža i frekvencija struje:
220V - 50Hz
Tip utičnice:
A, C, D, G, K

Zastava Bangladeša je zvanično usvojena 17. januara, 1972. godine. Osnova joj je slična zastava koja se koristila u vreme rata za oslobođenje Bangladeša 1971. godine. Ova zastava imala je na sebi kartu Bangladeša preko crvenog Sunca. Kasnije je ova karta uklonjena sa zastave. Današnja zastava je slična zastavi Japana, sa jedinom razlikom da se crveno Sunce nalazi na zelenom polju a ne na belom. Crveni krug predstavlja Sunce koje se diže iznad bengala ali i krv onih koji su umrli za nezavisnost Bangladeša. Zelena je simbol bogate vegetacije ove zemlje.
Državno uređenje:
Republika

Predsednik
Abdul Hamid

Predsednik Vlade
Hasina Vazed

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
UNAMID Hibridna operacija Afričke unije / Ujedinjenih nacija u Darfuru
ARF Regionalni forum ASEAN (Asocijacija nacija jugoistočne Azije)
BIMSTEC Inicijativa Bengalskog zaliva za multisektorsku tehničku i ekonomsku saradnju
CP Kolombo plan
C Komonvelt
CD Zajednica demokratija
CICA Konferencija o merama interakcije i izgradnje poverenja u Aziji
D-8 Osmica u razvoju
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
G - 77 Grupa 77
IPU Interparlamentarna unija
IAEA Međunarodna agencija za atomsku energiju
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICGEB Međunarodni centar za genetski inžinjering i biotehnologiju
ICC Međunarodna privredna komora
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
ICCt Međunarodni krivični sud
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
IHO Međunarodna hidrografska organizacija
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMSO Međunarodna organizacija za mobilni satelit
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IOM Međunarodna organizacija za migracije
IRENA Medjunarodna agencija za obnovljivu energiju
ISO Međunarodna organizacija za standardizaciju
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITSO Međunarodna organizacija za satelitske telekomunikacije
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
IDB Islamska banka za razvoj
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
NAM Pokret nesvrstanih
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OIE Svetska organizacija za zdravlje životinja
OIC Organizacija islamske saradnje
PCA Stalni arbitražni sud
SACEP Program saradnje u južnoj Aziji
SAARC Udruženje za regionalnu saradnju Južne Azije
UN Ujedinjene nacije
UNICEF Dečji fond Ujedinjenih nacija
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNEP Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNHCR Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice
UNIDO Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj
UNIFIL Privremene snage Ujedinjenih nacija u Libanu
MINURSO Misija Ujedinjenih nacija za referendum u Zapadnoj Sahari
UNMISS Misija Ujedinjenih nacija u Republici Južni Sudan
MINUSMA Multidimenzionalna integrisana misija Ujedinjenih nacija za stabilizaciju u Maliju
MONUSCO Misija Organizacije Ujedinjenih nacija za stabilizaciju u Demokratskoj Republici Kongo
UPU Univerzalna poštanska unija
WCL Svetska konfederacija rada
WCO Svetska carinska organizacija
WFTU Svetska federacija sindikata
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
UNWTO Svetska turistička organizacija
WTO Svetska trgovinska organizacija

Regionalni član
ADB Azijska razvojna banka
AIIB Azijska investiciona banka za infrastrukturu

Pridruženi član
BIPM Međunarodni biro za mere
IEC Međunarodna elektrotehnička komisija

Posmatrač
Međunarodna energetska povelja

Saradnik
CERN Evropska organizacija za nuklearna istraživanja
OIML Međunarodna organizacija za zakonsku metrologiju

Vizni režim
Potrebna je viza za putovanje. Za nosioca putnog lista u tranzitu veza nije neophodna ukoliko ne napušta međunarodnu zonu tranzitnog aerodroma u Bangladešu. U svim drugim slučajevima je neophodna.

Bezbednosna situacija
Državljanima Republike Srbije koji borave ili nameravaju da putuju u Bangladeš, usled opasnosti od mogućih terorističkih napada, savetujemo dodatne mere opreza. Postoje indicije da ciljevi terorističkih napada mogu da budu mesta masovnih okupljanja, uključujući hotele, restorane i barove, turističke lokacije, pijace i tržne centre, koje većinom posećuju turisti. Našim građanima se savetuje da prate informacije u sredstvima javnog informisanja i da se pridržavaju uputstava lokalnih organa i sarađuju sa njima. Štrajkovi su česta pojava tokom koje treba izbegavati velika okupljanja i putovanja. Povremeno dolazi do nasilja za značajnije praznike i godišnjice – 21. februar (Dan maternjeg jezika), 26. mart (Dan nezavisnosti), 14. april (Bengalska Nova godina), 16. decembar (Dan pobede). Imajući u vidu izneto, tokom boravka u Bangladešu potrebno je biti na oprezu i redovno pratiti informacija preko lokalnih medija.

Izvor: Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Zdravstvena situacija
Vakcinacija nije obavezna s tim što se pre dolaska u Bangladeš često preporučuje primanje vakcina protiv hepatitisa A, hepatitisa B, tifusa, besnila. Opšta sanitarna situacija u Bangladešu je složena i zahteva visoki oprez prilikom konzumiranja vode, hrane i održavanja lične higijene. Ne preporučuje se konzumiranje vode sa česme nego isključivo flaširane vode. Konzumiranje hrane kupljene od uličnih prodavaca, takođe, nije preporučljivo zbog nepostojanja sanitarne kontrole. Hrana koja se jede bi trebalo da bude termički obrađena, a u svežem obliku samo na mestima koja ispunjavaju potrebne higijenske uslove. Neophodno je redovno, a naročito pre jela, prati ruke sapunom i vodom ili, ukoliko to nije izvodljivo, koristiti za to predviđena dezinfikaciona sredstva. Poseban aspekt zdravstvene situacije u Bangladešu predstavljaju opasnosti od bolesti koje prenose komarci - malarije i dengi groznice. Malarija je uglavnom ograničena na pojedina ruralna područja, naročito u oblasti Čitagong, dok je denga groznica česta pojava kako u seoskim tako i gradskim sredinama, uključujući i Daku. Preporučuje se preduzimanje preventivnih mera, prvenstveno u vidu korišćenja krema protiv ujeda komaraca i nošenja odgovarajuće garderobe sa dugim rukavima i nogavicama prilikom boravka napolju, odnosno zaštita prostorija prilikom boravka u zatvorenom prostoru (zatvaranje prozora koji nemaju mreže za komarce, korišćenje električnih aparata protiv komaraca i sl.)

Izvor: Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Opšta situacija
Klimatske prilike u Bangladešu su suptropske sa mogućnošću pojave ekstremnih vremenskih nepogoda poput ciklona. U monsunskom periodu, koji je uobičajen od juna do septembra, česte su obimne poplave, što može da utiče na promenu plana boravka, odnosno puto
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Bangladeš

Ambasada Republike Srbije
Na nerezidencijalnoj osnovi Bangladeš pokriva ambasada Republike Srbije u Indiji.
Ambasador: Vladimir Marić
Adresa: 3/50 G Niti Marg Chanakyapuri, 110021 Nju Delhi, Indija
Broj telefona: +91 (11) 2687-3661, +91 (11) 2687-2073
Broj faksa: +91 (11) 2688-5535

Ambasada države Bangladeš u Srbiji
Adresa: Ne postoji ambasada Bangladeša u Republici Srbiji.


Kažu o sebi:

Bangladeš je zemlja u južnoj Aziji koja privlači turiste svojom bogatom kulturom, prirodnim lepotama i gostoljubivim ljudima.
Bangladeš je jedna od najgušće naseljenih zemalja na svetu, s oko 166 milijona stanovnika na površini od 147 570 km².
Bangladeš ima najveću deltu na svetu, koju čine reke Ganges, Brahmaputra i Meghna. Delta je dom brojnim biljnim i životinjskim vrstama, uključujući retke bengalske tigrove.
Bangladeš je poznat po svojoj tekstilnoj industriji, koja je druga po veličini na sveta nakon Kine. Tekstilni sektor zapošljava oko 20 miliona ljudi i doprinosi oko 80% izvoza zemlje.
Bangladeš ima bogatu kulturnu baštinu, koja se vidi u književnosti, muzici, plesu, umetnosti i arhitekturi. Bangladeš je rodno mesto nobelovca Rabindranatha Tagorea, koji je napisao himnu Bangladeša i Indije.
Bangladeš je jedna od retkih zemalja koje su se oslobodile od strane kolonijalne vlasti kroz oružanu borbu. Bangladeš je proglasio nezavisnost od Pakistana 1971. godine nakon devetomesečnog rata, u kojem je poginulo oko tri miliona ljudi.
Bangladeš ima tropsku klimu, s vrućim i vlažnim letima i blagim i suvim zimama. Klima je pod uicajem monsuna, koji donose obilne kiše od jun do oktobra. Bangladeš je također sklon prirodnim katastrofama, poput poplava, ciklona i potresa.
Bangladeš se graniči s Indijom na zapadu, severu i istoku, te s Mjanmarom na jugoistoku. Na jugu izlazi na Bengalski zaliv, deo Indijskog okeana.
Istorija Bangladeša seže u daleku prošlost, kada je ovaj region bio dio raznih hinduističkih i budističkih kraljevstava i carstava. Islam je stigao u 6. ili 7. veku i postao dominantna religija od 13. veka. Od 14. do 18. veka, ovom oblašću je vladao Bengalski sultanat, koji je bio jedan od najbogatijih i najmoćnijih država u to vreme. Nakon toga, region je pao pod Mogulsko carstvo, a zatim pod Britansku Istočnoindijsku kompaniju, koja ga je eksploatisala i deindustrijalizovala. Nakon podele Indije 1947. godine, ovaj region je postao Istočni Pakistan, ali je patio od političke i ekonomske diskriminacije od strane Zapadnog Pakistana. To je dovelo do nacionalističkog pokreta za autonomiju i nezavisnost, koji je kulminirao u oslobodilačkom ratu 1971. godine uz podršku Indije. Od tada, Bangladeš se suočava sa izazovima razvoja, demokratije i stabilnosti u složenom regionalnom i globalnom kontekstu.