Planeta

Belgija

Lokalno vreme Brisel
Zvanični naziv:
Kraljevina Belgija
Naziv na engleskom:
Belgium
Kontinent:
Evropa
Zvanični jezik:
Francuski
Holandski
Nemački
Broj stanovnika:
11.589.623 (2020)
Religija:
Katolici 62.2%
Protestanti 2,5%
Muslimani 5.9%
Ostali 0.4%
Neopredeljeni 29.0 %
Površina:
30.520 km2
Najviša tačka:
694 m, Botrange
Najniža tačka:
0 m, Severno more
Dužina obale:
66,5 km
Dužina granice:
1.297 km
Države sa kojima se graniči:
1. Francuska 556 km
2. Holandija 478 km
3. Nemačka 133 km
4. Luksemburg 130 km

Valuta:
Evro (EUR)
Pozivni broj:
+(32)
Važni telefoni:
Policija: 112, 101
Hitna pomoć: 112, 100
Vatrogasci: 112, 100
Internet domen:
.be
Državni praznik:
Nacionalni dan, 21. jul
Opis praznika:
Belgijski nacionalni dan je nacionalni praznik Belgije koji se svake godine obeležava 21. jula. To je jedan od deset državnih praznika u Belgiji i obeležava godišnjicu krunisanja kralja Leopolda I, prvog monarha u zemlji, 1831. godine.

Glavni grad:
Brisel
Vremenska zona:
UTC/GMT +1:00
Geografska širina i dužina:
50.51N 04.21E
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
1 361 km
Međunarodni aerodrom:
Brussels Airport
Broj stanovnika glavnog grada:
144.784
Površina glavnog grada:
32,61 km2

Voltaža i frekvencija struje:
230V - 50Hz
Tip utičnice:
C, E

Državna zastava Belgije sastoji se od tri vertikalne pruge, crne, žute i crvene boje. Zastava Francuske je bila temelj za dizajn belgijske zastave. Ova zastava je prihvaćena 23. januara, 1831. godine nakon što se Belgija osamostalila od Holandije 1830. godine. Zastava je podsećala i na zastavu korišćenu u ranijoj revoluciji protiv austrijanaca 1789. godine ali je tadašnja zastava bila sa horizontalnim poljima što je zamenjeno usled sličnosti sa Nemačkom zastavom.
Državno uređenje:
Parlamentarna monarhija

Kralj
Filip od Belgije

Predsednik Vlade
Sofi Vilmes

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
AG Australijska grupa
BIS Banka za međunarodna poravnanja
BIPM Međunarodni biro za mere

CD Zajednica demokratija
CEMT Evropska konferencija ministara transporta
CEPT Evropska konferencija poštanskih i telokomunikacionih administracija
CE Savet Evrope
EMU Ekonomska i monetarna unija
ECAC Evropska konferencija za civilno vazduhoplovstvo
ECMWF Evropski centar za srednjoročnu prognozu vremena
EAPC Evroatlantsko partnersko veće
EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj
EIB Evropska investiciona banka
CERN Evropska organizacija za nuklearna istraživanja
ESA Evropska svemirska agencija
EU Evropska unija
EUMETSTAT Evropska organizacija za eksploataciju meteoroloških satelita
EURATOM Evropska agencija za atomsku energiju
EURAMET Evropsko udruženje nacionalnih metroloških instituta
EUROCONTROL Evropska organizacija za bezbednost vazdušne plovidbe
EUROFIMA Evropska kompanija za finansiranje železničke infrastrukture
EUTELSAT Evropska organizacija za telekomunikacione satelite
FATF Radna grupa za finansijske akcije
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
G - 10 Grupa 10
G - 9 
IADB Interamerička banka za razvoj
Međunarodna energetska povelja
IPU Interparlamentarna unija
IAEA Međunarodna agencija za atomsku energiju
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICC Međunarodna privredna komora
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
ICJ Međunarodni sud pravde
ICSG Međunarodna studijska grupa za bakar
ICCt Međunarodni krivični sud
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IEA Međunarodna agencija za energiju
IEC Međunarodna elektrotehnička komisija
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
IHO Međunarodna hidrografska organizacija
ILZSG Međunarodna studijska grupa za olovo i cink
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMSO Međunarodna organizacija za mobilni satelit
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IOM Međunarodna organizacija za migracije
IRENA Medjunarodna agencija za obnovljivu energiju
ISO Međunarodna organizacija za standardizaciju
ISO-SUGAR Međunarodna organizacija za šećer
OIF Međunarodna organizacija francuskog govornog područja(Međunarodna organizacija frankofonije)
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITSO Međunarodna organizacija za satelitske telekomunikacije
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
NATO Organizacija Severnoatlantskog ugovora
NEA Agencija za nuklearnu energiju
NSG Nuklearna grupa dobavljača
OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj
OSCE Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS)
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OIV Međunarodna organizacija za vino i vinovu lozu
OIE Svetska organizacija za zdravlje životinja
OIML Međunarodna organizacija za zakonsku metrologiju
OTIF Međunarodna organizacija za železnički transport
Pariski klub
PCA Stalni arbitražni sud
Šengenski sporazum
UN Ujedinjene nacije
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNECE Ekonomska Komisija Ujedinjenih nacija za Evropu
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNEP Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNHCR Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice
MINUSMA Multidimenzionalna integrisana misija Ujedinjenih nacija za stabilizaciju u Maliju
MONUSCO Misija Organizacije Ujedinjenih nacija za stabilizaciju u Demokratskoj Republici Kongo
UNRWA Agencija Ujedinjenih nacija za pomoć i rad Palestinskih izbeglica na Bliskom istoku
UNTSO Organizacija Ujedinjenih nacija za nadzor primirja
UPU Univerzalna poštanska unija
WCL Svetska konfederacija rada
WCO Svetska carinska organizacija
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
WTO Svetska trgovinska organizacija
ZC Zinger komitet

Neregionalni član
AfDB Afrička Razvojna Banka Grupa
ADB Azijska razvojna banka

Nestalni član
UNSC Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija

Posmatrač
SELEC Konvencija Centra za sprovođenje zakona u jugoistočnoj Evropi
Pacifička alijansa

Neregionalni potencijalni član
AIIB Azijska investiciona banka za infrastrukturu

Partner
IGAD Međuvladina uprava za razvoj

Saradnik
EITI Inicijativa za transparentnost ekstraktivne industrije

Vizni režim
Viza nije potrebna za boravak do devedeset dana u periodu od šest meseci*. Za nosioca putnog lista u tranzitu nije neophodna viza osim ukoliko iz Belgije odlazi u neku drugu državu Šengenskopg spiska, kao i ukoliko se ne napušta tranzitna zona aerodroma. *bezvizni režim se ne odnosi na nosioce pasoša Republike Srbije koje je izdalo MUP RS - Koordinaciona uprava

Bezbednosna situacija
Vlada Kraljevine Belgije je, 22. januara 2018. godine, nakon izvršene procene Koordinacionog tela za procenu pretnji, donela odluku da se nivo opasnosti od terorizma spusti sa trećeg na drugi stepen upozorenja. Stepen opasnosti ostaje na trećem nivou samo za pojedine institucije. Nakon više terorističkih napada u Briselu, koji su se dogodili 22. marta 2016. godine, još uvek se primenjuju povećane mere bezbednosti u Belgiji. Građanima Republike Srbije koji nameravaju da putuju u Belgiju savetuje se dodatan oprez i praćenje informacija policijskih organa Belgije o bezbednosnoj situaciji.U Belgiji, posebno u Briselu, demonstracije, protesti i masovna okupljanja su redovna pojava. Iako uglavnom prođu bez incidenata, nije isključeno da postanu nasilni. Građanima Republike Srbije koji turistički putuju u Belgiju se savetuje da izbegavaju mesta javnih okupljanja i demonstracija. U Briselu ima džeparoša, posebno u javnom prevozu i na gradskim trgovima i turističkim lokalitetima u većim gradovima, posebno noću, tako da je veoma bitno čuvati svoje lične stvari. Takođe, ne treba ostavljati lične stvari na vidnom mestu u automobilima.

Izvor: Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Vozačka dozvola
Vozačka dozvola Republike Srbije na novom obrascu može se koristiti u tranzitu i za vreme privremenog boravka u Belgiji (najviše tri meseca), uz međunarodnu vozačku dozvolu. Posle navedenog roka, propisana je obaveza zamene za belgijsku dozvolu.
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Belgija

Ambasada Republike Srbije
Ambasador: Marina Jovićević
Adresa: Boulevard Du Regent 53, 1000 Brisel, Belgija
Broj telefona: +32 (2) 6472-652, +32 (2) 6475-781, +32 (2) 6496-545, +32 (2) 6498-349
Broj faksa: +32 (2) 6472-941

Ambasada države Belgija u Srbiji
Adresa: Krunska 18
Broj telefona: +381 (11) 3230-018, +381 (11) 3247-587, Protokol: +381 (11) 3245-235
Broj faksa: +381 (11) 3244-394
Radno vreme: ponedeljak - petak: 08:00 – 16:00
Ambasador: Mr. Koenraad Georges L. ADAM


Kažu o sebi:

Belgija je zemlja u zapadnoj Evropi koja privlači mnoge turiste svojom bogatom kulturom, istorijom, arhitekturom i gastronomijom.
Belgija ima tri službena jezika: holandski, francuski i nemački. Svaka od tri regije (Flandrija, Valonija i Brisel) ima svoj jezički identitet i autonomiju.
Belgija je poznata po proizvodnji čokolade, piva i vafli. Svake godine se u Belgiji proizvede oko 220 tona čokolade i 1.800 vrsta piva. Vafli su tradicionalna poslastica koja se služi sa šlagom, voćem, čokoladom ili džemom.
Belgija je dom nekih od najpoznatijih umetnika i naučnika, kao što su slikari Jan van Ajk, Piter Brojgel stariji i Rene Magrit, kompozitor Sesil Šaminad, hemičar Ernest Solvaj i pronalazač saksofona Adolf Sakso.
Belgija je bila prva zemlja u Evropi koja je uvela železničku mrežu 1835. godine. Danas ima jednu od najgušćih železničkih mreža na svetu, sa više od 3.000 km pruge.
Belgija je jedna od osnivačica Evropske unije i NATO-a. U glavnom gradu Briselu se nalaze sedišta ovih organizacija, kao i drugih međunarodnih institucija, poput Evropskog parlamenta i Saveta Evrope.
Belgija ima jedinstven politički sistem koji se zasniva na federalizmu, parlamentarizmu i ustavnoj monarhiji. Kralj ima uglavnom ceremonijalnu ulogu, dok izvršnu vlast vrši vlada koju čine predstavnici različitih političkih partija i zajednica.
Belgija je imala najduži period bez vlade u modernoj istoriji, koji je trajao 589 dana od 2010. do 2011. godine. Razlog za to je bio politički zastoj između flamanskih i valonskih partija koje nisu mogle da formiraju koaliciju.
Belgija je jedna od retkih zemalja u svetu koja dozvoljava eutanaziju za decu i odrasle pod strogim uslovima. Ova kontroverzna praksa je legalizovana 2002. godine za odrasle i 2014. godine za decu.
Belgija ima bogatu i burnu istoriju koja seže do antike. Njeno ime potiče od keltskog plemena Belgae koje je naseljavalo ovo područje pre rimskog osvajanja. Pod rimskom vlašću, Belgija je bila deo provincije Galije Belgike, koja je kasnije podeljena na Belgiku Prvu i Belgiju Drugu. U petom i šestom veku, Belgiju su naselili germanski narodi, posebno Franci koji su osnovali Frankovsko carstvo. U devetom veku, posle podele Frankovskog carstva, Belgija je pripala Zapadnofrankovskoj kraljevini (kasnije Francuskoj) i Lotaringiji (kasnije Svetom rimskom carstvu). U srednjem veku, Belgija je bila sastavljena od različitih feudalnih država, kao što su Vojvodstvo Brabant, Grofovija Flandrija, Biskupstvo Lijež i Grofovija Luksemburg. Ove države su doživele ekonomski i kulturni procvat zahvaljujući trgovini i tekstilnoj industriji. U 15. veku, Belgija je došla pod vlast Burgundskih vojvoda, a potom Habsburške dinastije koja je vladala Španijom i Austrijom. U 16. veku, Belgija je bila poprište verskih sukoba i ustanka protiv španske tiranije, koji je doveo do stvaranja nezavisne Republike Sedam Ujedinjenih Provincija (današnja Holandija) na severu i Španskih Nizozemskih (današnja Belgija i Luksemburg) na jugu. U 18. veku, Belgija je prešla pod austrijsku vlast, a zatim pod francusku nakon Francuske revolucije. Posle Napoleonovog poraza 1815. godine, Belgija je ujedinjena sa Holandijom u Ujedinjeno Kraljevstvo Nizozemske. Međutim, ovo ujedinjenje je bilo kratkotrajno, jer su Belgijanci ustali protiv holandske dominacije i proglasili nezavisnost 1830. godine. Belgija je postala ustavna monarhija pod kraljem Leopoldom I. U 19. veku, Belgija je učestvovala u industrijskoj revoluciji i stekla kolonije u Africi, kao što su Kongo, Ruanda i Burundi. U 20. veku, Belgija je bila dva puta okupirana od strane Nemačke tokom Prvog i Drugog svetskog rata, što je izazvalo velike ljudske i materijalne gubitke. Posle Drugog svetskog rata, Belgija je postala jedna od osnivačica Evropske unije i NATO-a, kao i domaćin njihovih institucija u Briselu. Belgija je takođe započela proces dekolonizacije svojih afričkih teritorija i federalizacije svoje unutrašnje strukture, kako bi rešila tenzije između flamanske i valonske zajednice.
Graniči sa četiri zemlje: Francuskom na jugozapadu, Nemačkom na istoku, Luksemburgom na jugoistoku i Holandijom na severu. Na zapadu izlazi na Severno more, koje joj daje pristup Atlantskom okeanu. Belgija ima površinu od 30.528 km2, što je čini jednom od najmanjih zemalja u Evropi. Njen teren je uglavnom ravničarski, sa izuzetkom Ardenskog planinskog venca na jugoistoku i brdovitog područja na jugozapadu. Najviša tačka je Signal de Botrange sa 694 metra nadmorske visine.
Belgija ima okeansku klimu, koju karakterišu blage temperature i obilne padavine zbog blizine okeana. Njena leta su topla, sa temperaturama oko 21°C. Međutim, gradovi blizu mora u ovo doba imaju nešto hladniju klimu. Zime su hladne, ali nisu jake, temperature u to doba godine se kreću između 3°C i 11°C. Zastupljena su duga oblačna razdoblja i sivi dani sa obilnim kišama. Sneg je uobičajen u nekim delovima zemlje. Najpovoljniji datumi za posetu Belgiji su proleće i leto, odnosno između meseca maja i septembra. U ovo doba sunčani dani se obično smenjuju sa ostalim oblačnim i kišnim. Savetujemo vam da bez obzira na datum putovanja uvek nosite kabanicu.