Planeta

Butan

Lokalno vreme Timbu
Zvanični naziv:
Kraljevina Butan
Naziv na engleskom:
Bhutan
Kontinent:
Azija
Zvanični jezik:
Džonga
Broj stanovnika:
771.608 (2020)
Religija:
Budisti 74.7%
Hinduisti 22.6%
Lokalna religija 1.9%
Ostali 0.8%
Površina:
47.000 km2
Najviša tačka:
7.570 m, Gangkar Puensum
Najniža tačka:
97 m, Drangeme Chhu
Dužina obale:
0 km (Butan nema izlaz na more)
Dužina granice:
1.136 km
Države sa kojima se graniči:
1. Indija 659 km
2. Kina 477 km

Valuta:
Butanski Ngultrum (BTN)
Indijska Rupija (INR)
Pozivni broj:
+(975)
Važni telefoni:
Policija: 113
Hitna pomoć: 112
Vatrogasci: 110
Internet domen:
.bt
Državni praznik:
Nacionalni praznik, 17. decembar
Opis praznika:
Butan slavi svoj nacionalni dan 17. decembra, u znak obeležavanja dana 1907. godine, kada je Gongsar Vangchuk proglašen za prvog kralja ujedinjenog Butana.

Glavni grad:
Timbu
Vremenska zona:
UTC/GMT +6:00
Geografska širina i dužina:
27.31N 89.45E
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
6 317 km
Međunarodni aerodrom:
Paro International Airport
Broj stanovnika glavnog grada:
79.185
Površina glavnog grada:
26 km2

Voltaža i frekvencija struje:
230V - 50Hz
Tip utičnice:
C, D, G

Zastava Butana se sastoji od belog zmaja na žutoj i narandžastoj podlozi. Zastava je podeljena dijagonalom iz donjeg levog ugla na dva trougla. Gornji trougao je žut a donji narandžast. Zmaj je smešten na graničnu liniju okrenut ka donjem uglu. Ova zastava, sa manjim izmenama, se koristi od 19. veka a svoj sadašnji oblik dobila je 1960. godine. Zmaj prikazan na zastavi je pijani zmaj ili zmaj grom koji predstavlja lokalno ime Butana, zemlja zmaja. Zmaj ima dragulje u svojim kandžama što predstavlja bogatstvo. Šuta boja predstavlja sekularnu monarhiju a narandžasta budizam.
Državno uređenje:
Parlamentarna monarhija

Kralj
Džigme Hesar Namgjel Vangčuk

Predsednik Vlade
Lotai Cering

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
UNAMID Hibridna operacija Afričke unije / Ujedinjenih nacija u Darfuru
BIMSTEC Inicijativa Bengalskog zaliva za multisektorsku tehničku i ekonomsku saradnju
CP Kolombo plan
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
G - 77 Grupa 77
IPU Interparlamentarna unija
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IRENA Medjunarodna agencija za obnovljivu energiju
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITSO Međunarodna organizacija za satelitske telekomunikacije
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
NAM Pokret nesvrstanih
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OIE Svetska organizacija za zdravlje životinja
SACEP Program saradnje u južnoj Aziji
SAARC Udruženje za regionalnu saradnju Južne Azije
UN Ujedinjene nacije
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNDOF Snage za posmatranje Ujedinjenih nacija
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNEP Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNIDO Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj
UNISFA Privremene bezbednosne snage Ujedinjenih nacija za Abiei
MINURSO Misija Ujedinjenih nacija za referendum u Zapadnoj Sahari
UNMISS Misija Ujedinjenih nacija u Republici Južni Sudan
MINUSMA Multidimenzionalna integrisana misija Ujedinjenih nacija za stabilizaciju u Maliju
UPU Univerzalna poštanska unija
WCO Svetska carinska organizacija
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
UNWTO Svetska turistička organizacija

Regionalni član
ADB Azijska razvojna banka

Posmatrač
IOM Međunarodna organizacija za migracije
WTO Svetska trgovinska organizacija

Stalni učesnik


Vizni režim
Za putovanje u Butan potrebna je viza. Za nosioca putnog lista u tranzitu neophodna je viza. Vizu je moguće dobiti samo preko turističkih agencija registrovanih u Butanu.

Zdravstvena situacija
Preporučuje se preduzimanje odgovarajućih mera predostrožnosti koje se odnose na zaštitu od ujeda komaraca, kao i konzumiranje flaširane vode i termički obrađene hrane.
Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Opšta situacija
U južnim delovima Butana klimatske prilike su tropske, dok je u području Himalaja stalan snežni pokrivač. S obzirom da su monsunske kiše karakteristične prvenstveno za period od juna do septembra, kao klimatski najpovoljniji period za boravak u Butanu sma
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Butan

Ambasada Republike Srbije
Na nerezidencijalnoj osnovi Butan pokriva ambasada Republike Srbije u Indiji.
Ambasador: Vladimir Marić
Adresa: 3/50 G Niti Marg Chanakyapuri, 110021 Nju Delhi, Indija
Broj telefona: +91 (11) 2687-3661, +91 (11) 2687-2073
Broj faksa: +91 (11) 2688-5535

Ambasada države Butan u Srbiji
Adresa: Ne postoji ambasada Butana u Republici Srbiji.


Kažu o sebi:

Butan je jedina zemlja na svetu koja meri svoj uspeh ne po bruto domaćem proizvodu, već po bruto nacionalnoj sreći. Ovaj koncept se zasniva na četiri stupa: održivi razvoj, očuvanje kulture, zaštita životne sredine i dobro upravljanje.
Butan je takođe jedina zemlja na svetu koja je ugljenično negativna, što znači da apsorbuje više ugljen-deoksida nego što ga emituje. To je rezultat strogih zakona o zaštiti šuma, koje pokrivaju više od 70% teritorije zemlje, i korišćenja obnovljivih izvora energije, kao što je hidroelektrika.
Butan je poznat po svojim bogatim i raznovrsnim festivalima, koji se nazivaju tshechus. Ovi festivali se održavaju u čast Guru Rinpochea, koji je doneo budizam u Butan u 8. veku. Na festivalima se izvode maske plesovi, muzika i religijske ceremonije, koje privlače hiljade vernika i posetilaca. Svaki tshechu ima svoje posebno značenje i istoriju.
Butan ima najviši nenaseljeni vrh na svetu, Gangkhar Puensum, koji je visok 7570 metara. Ova planina je nikada nije osvojena, jer je Butan zabranio alpinizam iz poštovanja prema lokalnim duhovima i božanstvima koji žive na planinama. Od 1994. godine, zabrana se proširila i na sve vrhove iznad 6000 metara.
Butan ima jedinstvenu nacionalnu nošnju, koju svi građani moraju nositi u javnosti i na formalnim prilikama. Muškarci nose gho, dugu haljinu koja se vezuje oko struka, a žene nose kira, dugačku suknju koja se nosi sa jaknom ili bluzom. Boje i uzorci odeće mogu ukazivati na društveni status ili region porekla osobe.
Butan ima bogatu i zanimljivu istoriju, koja seže do 8. veka pne, kada je postojalo kraljevstvo Kamarupa ili Tibetansko carstvo. Od 17. veka do danas, Butan je bio pod vlašću dinastije Wangchuck, koja je uspostavila budističku monarhiju i očuvala nezavisnost zemlje od spoljnih sila. Butan se graniči sa Kinom na severu i Indijom na jugu, a ima različite klimatske zone, od tropske do alpske.