Planeta

Dominikanska Republika

Lokalno vreme Santo Domingo
Zvanični naziv:
Dominikanska Republika
Naziv na engleskom:
Dominican Republic
Kontinent:
Severna Amerika
Zvanični jezik:
Španski
Broj stanovnika:
10.847.910 (2020)
Religija:
Katolici 66.5%
Protestanti 20.8%
Ostali 1.8%
Neopredeljeni 10.9%
Površina:
48.442 km2
Najviša tačka:
3.098 m, Pico Duarte
Najniža tačka:
-46 m, Lago Enriquillo
Dužina obale:
1.288 km
Dužina granice:
376 km
Države sa kojima se graniči:
1. Haiti 376 km

Valuta:
Dominikanski Pezos (DOP)
Pozivni broj:
+1(809) +1(829)
Važni telefoni:
Policija: 911, 112
Hitna pomoć: 911, 112
Vatrogasci: 991, 112
Internet domen:
.do
Državni praznik:
Dan nezavisnosti, 27. februar
Opis praznika:
Predstavlja dan sticanja nezavisnosti od Haitija 1844. godine.

Glavni grad:
Santo Domingo
Vremenska zona:
UTC/GMT -4:00
Geografska širina i dužina:
18.30N 69.59W
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
8 587 km
Međunarodni aerodrom:
Los Americas - Jose Francisco Pena Gomez International Airport
Broj stanovnika glavnog grada:
2.987.013
Površina glavnog grada:
104,44 km2

Voltaža i frekvencija struje:
120V - 60Hz
Tip utičnice:
A, B, C

Zastava Dominikanske Republike se sastoji od centriranog belog krsta koji je proteže do rubova zastave i deli je na četri pravougaonika crvene i plave boje raspoređene unakrsno. Na državnoj zastavi na centru krasta nalazi se grb Dominikanske Republike koji se sastoji od štita, lovorove grančice sa leve strane i palminog lista sa desne, iznad grba u plavoj traci se nalazi ispisan državni moto Dions, Patria, Liber tad (Bog, Otadžbina, Sloboda). Ispod štita na crvenoj traci je ispisano Republica Dominicana. Na centru štita podržana sa tri koplja sa bočnih strana nalazi se otvorena Biblija iznad koje je mali krst. Smatra se da je Biblija otvorena na Jevanđelje Jovana koje glasi “Istina će te osloboditi”.
Državno uređenje:
Republika

Predsednik
Danilo Medina

Predsednik Vlade
Danilo Medina

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
ACP Group Afrička, Karipska i Pacifička grupa Zemalja
OPANAL Agencija za zabranu nuklearnog oružja u Latinskoj Americi i na Karibima
AOSIS Savez malih ostrvskih država
SICA Centralno-američki integracioni sistem
CD Zajednica demokratija
CELAC Zajednica država Latinske Amerike i Kariba
ECLAC Ekonomska komisija Ujedinjenih Nacija za Latinsku Ameriku i Karibe
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
G - 77 Grupa 77
IADB Interamerička banka za razvoj
IPU Interparlamentarna unija
IAEA Međunarodna agencija za atomsku energiju
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICC Međunarodna privredna komora
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
ICJ Međunarodni sud pravde
ICCt Međunarodni krivični sud
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
IHO Međunarodna hidrografska organizacija
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IOM Međunarodna organizacija za migracije
IRENA Medjunarodna agencija za obnovljivu energiju
ISO Međunarodna organizacija za standardizaciju
ISO-SUGAR Međunarodna organizacija za šećer
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITSO Međunarodna organizacija za satelitske telekomunikacije
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
LAES 
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
NAM Pokret nesvrstanih
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OAS Organizacija američkih država
OIE Svetska organizacija za zdravlje životinja
PCA Stalni arbitražni sud

RG Grupa Rio
UN Ujedinjene nacije
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNIDO Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj
UNISFA Privremene bezbednosne snage Ujedinjenih nacija za Abiei
MINURSO Misija Ujedinjenih nacija za referendum u Zapadnoj Sahari
UPU Univerzalna poštanska unija
WCL Svetska konfederacija rada
WCO Svetska carinska organizacija
WFTU Svetska federacija sindikata
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
UNWTO Svetska turistička organizacija
WTO Svetska trgovinska organizacija


Neregionalni član
BCIE Centralno-američka banka za ekonomsku integraciju

Pridruženi član
ICGEB Međunarodni centar za genetski inžinjering i biotehnologiju

Nestalni član
UNSC Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija

Posmatrač
OIF Međunarodna organizacija francuskog govornog područja(Međunarodna organizacija frankofonije)
LAIA Latinsko-američka asocijacija za integraciju
Pacifička alijansa

Kandidat
CAEU Savet arapskog ekonomskog jedinstva
EITI Inicijativa za transparentnost ekstraktivne industrije

Saradnik
OIML Međunarodna organizacija za zakonsku metrologiju

Vizni režim
Potrebna je viza. Za boravak do dva meseca iz turstičkih razloga viza se može dobiti na aerodromu. Poslovne vize se izdaju u Ambasadi u Italiji. Za nosioca putnog lista u tranzitu nije neophodna viza

Bezbednosna situacija
Bezbednost u turističkim zonama, koje su restriktivne za lica koja nisu gosti hotela, je dobra, ipak, potrebno je biti oprezan sa sitnim prevarama i krađama. Ne preporučuje se kretanje van ovih zona, jer preti opasnost od krađa, prepada, čak i otmica. Postoji sklonost ka izmamljivanju novca, davanju pogrešnih informacija, te je potrebno biti pažljiv.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Zdravstvena situacija
Ne postoje obavezne vakcine za putovanje u ovu zemlju, ali se preporučuje posedovanje važećeg zdravstvenog osiguranja, obzirom na izuzetno visoke cene privatnih lekarskih usluga. Najčešće zdravstvene komplikacije su izazvane prekomernim izlaganjem suncu bez zaštite, sunčanica i stomačne smetnje. Preporučuje se konzumacija flaširane vode. Sa sobom poneti lekove kao što su aspirin, antidiaretik, sprej protiv komaraca, zaštitne kreme, obzirom na visoke cene lekova u turističkim zonama. U širokoj ponudi raznovrsnih morskih specijaliteta, kreolske hrane, tropskog voća i povrća, izbegavati hranu opranu u neflaširanoj vodi (zelena salata), led i sl.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Opšta situacija
Klima je topla tropska, prosečna temperatura tokom godine je 28ºC, sa skoro 360 sunčanih dana. Kišna sezona je između maja i juna, a period uragana od juna do kraja septembra. Ova elementarna nepogoda praćena je praktično od trenutka njenog formiranja, ka
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Dominikanska Republika

Ambasada Republike Srbije
Na nerezidencijalnoj osnovi Dominikansku Republiku pokriva ambasada Republike Srbije na Kubi.
Ambasador: Danilo Pantović
Adresa: 5ta Avenida, No. 4406, entre 44 y 46, Miramar Playa, Havana, Kuba
Broj telefona: +53 (7) 2042-488, +53 (7) 2042-607
Broj faksa: +53 (7) 2042-982

Ambasada države Dominikanska Republika u Srbiji
Adresa: Ne postoji ambasada Dominikanske Republike u Republici Srbiji.


Kažu o sebi:

Dominikanska Republika ima bogatu biodiverzitetnost i prirodne resurse. U zemlji živi oko 5.600 vrsta biljaka, od kojih je 36% endemično, kao i oko 300 vrsta ptica, od kojih je 31% endemično. Zemlja ima i najveću populaciju kitova grbavaca na Karibima, koji svake godine migriraju u tople vode zaliva Samana da bi se razmnožavali.
Dominikanska Republika je popularna destinacija za turizam, posebno za plaže, golf.
Dominikanska Republika je poznata po svojoj kulturi, koja je mešavina afričkih, evropskih i domorodačkih uticaja. Neki od najpoznatijih aspekata dominikanske kulture su muzika, ples, sport, književnost i kuhinja. Dominikanska muzika je uglavnom zasnovana na merengu i bačati, dva ritmična i živahna žanra koji se često igraju na ulicama i festivalima. Dominikanski ples je takođe veoma popularan i uključuje korake kao što su salsa, son, kizomba i dembo. Dominikanci su takođe strastveni ljubitelji sporta, posebno bejzbola, koji je nacionalni sport zemlje. Neki od najpoznatijih dominikanskih bejzbol igrača su Pedro Martinez, David Ortiz, Sammy Sosa i Albert Pujols. Dominikanska književnost je takođe bogata i raznovrsna, sa piscima kao što su Juan Bosch, Julia Alvarez, Junot Diaz i Rita Indiana Hernandez. Dominikanska kuhinja je uticala na španske, afričke i taíno tradicije i uključuje jela kao što su sancocho (mesna čorba), mofongo (pržena zelena banana sa mesom ili povrćem), la bandera (pirinač, pasulj i meso) i mangú (pire od zelene banane sa lukom) .
Dominikanska Republika je dom nekih od najlepših plaža na svetu, koje privlače milione turista svake godine. Zemlja ima oko 1.600 km obale i više od 200 plaža koje nude različite aktivnosti i pejzaže. Neki od najpopularnijih letovališta su Punta Cana, Puerto Plata, Samana i La Romana. Neki od najlepših plaža su Bahia de las Aguilas (Orao zaliv), koja je deo nacionalnog parka Jaragua i ima kristalno čistu vodu i beli pesak; Playa Rincon (Rincon plaža), koja je okružena kokosovim palmama i planinama; Playa Dorada (Zlatna plaža), koja ima zlatni pesak i idealna je za sportove na vodi; i Saona ostrvo, koje je deo nacionalnog parka Cotubanama i ima bogat podvodni svet .
Dominikanska Republika je takođe poznata po svojim golf terenima, koji su među najboljima u Karibima. Zemlja ima više od 25 golf terena koji nude izazovne rupe, spektakularne poglede i vrhunsku uslugu. Neki od najpoznatijih golf terena su Teeth of the Dog (Zubi psa), koji je dizajnirao Pete Dye i ima sedam rupa duž obale; Punta Espada (Šiljasta tačka), koji je dizajnirao Jack Nicklaus i ima osam rupa uz more; Playa Grande (Velika plaža), koji je dizajnirao Robert Trent Jones Sr. i ima 10 rupa uz okean; i Corales (Koralni grebeni), koji je dizajnirao Tom Fazio i ima šest rupa uz liticu .
Dominikanska Republika je druga najveća zemlja u Karibima po površini i broju stanovnika. Ima površinu od 48.671 kvadratnih kilometara i oko 10,8 miliona stanovnika. Glavni i najveći grad je Santo Domingo, koji je osnovan 1496. godine i smatra se najstarijim stalno naseljenim evropskim gradom na američkom kontinentu.
Dominikanska Republika ima samo jednu kopnenu granicu sa Haitijem, koja je duga oko 376 kilometara. Ove dve zemlje dele ostrvo Hispaniola, koje je drugo po veličini ostrvo Velikih Antila posle Kube. Hispaniola je takođe prvo ostrvo na kojem su se iskrcali Kristofer Kolumbo i njegovi saputnici 1492. godine.
Zastava Dominikanske Republike se sastoji od plave pozadine sa crvenom dijagonalnom prugom obrubljenom žutom bojom koja se proteže preko nje i žutom zvezdom u gornjem levom uglu. Zastava datira iz 1844. godine i jedina je na svetu koja ima sliku Svetog pisma na njoj.
Klima Dominikanske Republike je tropska, sa sunčanim danima tokom cele godine i prosečnom godišnjom temperaturom oko 26 stepeni Celzijusa. Varijacije temperature zavise više od nadmorske visine nego od godišnjeg doba. U zemlji postoje četiri glavna planinska lanca, od kojih je najviši i najveći Kordiljera Central, gde se nalazi i najviša tačka zemlje, Piko Duarte, koji ima 3.098 metara.