Planeta

Fidži

Lokalno vreme Suva
Zvanični naziv:
Republika Fidži
Naziv na engleskom:
Fiji
Kontinent:
Australija i okeanija
Zvanični jezik:
Engleski
Broj stanovnika:
896.445 (2020)
Religija:
Protestanti 52.9%
Hinduisti 27,9%
Rimokatolici 9,1%
Muslimani 6,3%
Ostali 3.7%
Površina:
18.274 km2
Najviša tačka:
1.324 m, Tomanivi
Najniža tačka:
0 m, Tihi okean
Dužina obale:
1.129 km
Dužina granice:
0 km

Valuta:
Fidžijski Dolar (FJD)
Pozivni broj:
+(679)
Važni telefoni:
Policija: 000
Hitna pomoć: 000
Vatrogasci: 000
Internet domen:
.fj
Državni praznik:
Dan Fidžija, 10. oktobar
Opis praznika:
Nacionalni dan Fidžija obeležava se 10. oktobra. Dan Fidžija predstavlja godišnjicu sticanja nezavisnosti Fidžija od Velike Britanije 1970. godine

Glavni grad:
Suva
Vremenska zona:
UTC/GMT +12:00
Geografska širina i dužina:
18.06S 178.30E
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
16 418 km
Međunarodni aerodrom:
Nausori Airport
Broj stanovnika glavnog grada:
88.271
Površina glavnog grada:
2.048 km2

Voltaža i frekvencija struje:
240V - 50Hz
Tip utičnice:
I

Zastava Fidžija je usvojena 10. oktobra 1970. Državni grb je malo modifikovan, a zastava je ostala ista. Fidži je proglašen republikom 1987, a zastava je ostala nepromenjena. Iako neki zahtevaju uklanjanje Zastave unije, mnogi se tome opiru zbog istorijskog kontinuiteta. Razlika između kolonijalne i sadašnje zastave je ta što je prva imala tamniju nijansu plave i na njoj se nalazio celi grb Fidžija a ne samo štit. 30. novembra 2005. podnesen je zahtev Velikom veću Šefova Fidžija da se na zastavu vrati puni grb.
Državno uređenje:
Republika

Predsednik
Džordž Konrote

Predsednik Vlade
Frenk Bainimarama

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
ACP Group Afrička, Karipska i Pacifička grupa Zemalja
AOSIS Savez malih ostrvskih država
CP Kolombo plan
C Komonvelt
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
G - 77 Grupa 77
IAEA Međunarodna agencija za atomsku energiju
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
ICCt Međunarodni krivični sud
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
IHO Međunarodna hidrografska organizacija
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMSO Međunarodna organizacija za mobilni satelit
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IOM Međunarodna organizacija za migracije
IRENA Medjunarodna agencija za obnovljivu energiju
ISO Međunarodna organizacija za standardizaciju
ISO-SUGAR Međunarodna organizacija za šećer
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITSO Međunarodna organizacija za satelitske telekomunikacije
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
NAM Pokret nesvrstanih
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OIE Svetska organizacija za zdravlje životinja
PIF Forum pacifičkih ostrva
PCA Stalni arbitražni sud
SPC Pacifička zajednica
UN Ujedinjene nacije
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNDOF Snage za posmatranje Ujedinjenih nacija
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNEP Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNHCR Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice
UNIDO Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj
UNITAR Institut za obuku i istraživanje Ujedinjenih nacija
UNMISS Misija Ujedinjenih nacija u Republici Južni Sudan
UPU Univerzalna poštanska unija
WCO Svetska carinska organizacija
WFTU Svetska federacija sindikata
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
UNWTO Svetska turistička organizacija
WTO Svetska trgovinska organizacija


Suspendovani član
Sporazum o regionalnoj trgovini i ekonomskoj saradnji u južnom Pacifiku

Regionalni član
ADB Azijska razvojna banka
AIIB Azijska investiciona banka za infrastrukturu

Saradnik
OIML Međunarodna organizacija za zakonsku metrologiju

Vizni režim
Za putovanje viza nije potrebna. Za nosioca putnog lista u tranzitu nije neophodna viza međutim zahteva se da putni list traje duže od tri meseca po napuštanju Fidzija

Bezbednosna situacija
Savetuje se uobičajena doza opreznosti, zbog rizika od prirodnih nepogoda u sezoni ciklona (novembar-april), bolesti koje se prenose ubodom komarca, fizičkog nasilja uz upotrebu vatrenog oružja, čestih krađa, kako na glavnim aerodromima u Nadi i Nasuri, tako i na ulicama, hotelima i u restoranima. Noćna vožnja na Fidziju može biti opasna zbog nedovoljne ulične rasvete, lutajućih životinja i lošeg kvaliteta puteva.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Zdravstvena situacija
Preporučuje se posedovanje sveobuhvatnog putnog osiguranja, jer cena zdravstvenih usluga može biti veoma visoka.Na Fidziju su česte epidemije bolesti koje prenose komarci, uključujući denga grozpicu. Ministarstvo zdravlja i medicinskih usluga Fidzija je 21. marta 2018. godine proglasilo epidemiju meningokokne bolesti, koja može imati fatalne posledice, zbog čega se savetuje obavezno konsultovanje lekara ukoliko se pojave simptomi poput visoke temperature, osetljivosti na svetlo i mučnine. Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Fidži

Ambasada Republike Srbije
Na nerezidencijalnoj osnovi Fidži pokriva ambasada Republike Srbije u Australiji.
Ambasador: Miroljub Petrović
Adresa: 4 Bulwara Close O'Malley, ACT 2606 Kanbera, Australija
Broj telefona: +61 (2) 6290-2630, +61 (2) 6290-2948
Broj faksa: +61 (2) 6290-2631

Ambasada države Fidži u Srbiji
Adresa: Ne postoji ambasada Fidžija u Republici Srbiji.


Kažu o sebi:

Fidži je ostrvska zemlja u južnom Pacifiku. Fidži se sastoji od više od 330 ostrva i 500 otočića, od kojih je oko 100 naseljeno. Glavni i najveći grad je Suva, koji se nalazi na jugoistočnoj obali najvećeg ostrva, Viti Levu. Zvanični jezici su engleski, fidžijski i hindski, a zvanična valuta je fidžijski dolar. Fidži nema kopnene granice sa drugim zemljama, ali se nalazi između Havaja i Novog Zelanda i ima pomorske granice sa Vanuatuom, Tongom, Samoom, Tuvaluom i Novom Kaledonijom.
Fidži ima tropsku klimu, sa vrućom, vlažnom i kišnom sezonom od decembra do aprila i hladnijom sezonom od juna do oktobra. Fidži je arhipelag koji se nalazi na severu Tropika Jarca. Glavna ostrva se nalaze između 16 i 18 stepeni južne geografske širine. Klima se razlikuje u zavisnosti od nadmorske visine i regiona. U niskim predelima je vruće i suvo, dok je na visoravni prijatno i kišovito. Fidži ima tri glavne sezone: suvu sezonu od oktobra do januara, kratku kišnu sezonu od februara do maja i glavnu kišnu sezonu od juna do septembra.
Fidži je jedina zemlja na svijetu gdje je službeni datum i vreme različito od stvarnog. Naime, Fidži je prešao međunarodnu datumsku granicu 2011. godine, kako bi bio u istoj vremenskoj zoni kao Australija i Novi Zeland. Međutim, zbog geografskog položaja, Fidži zapravo pripada istočnoj hemisferi, gdje je datum i vreme jedan dan ranije.
Fidži je dom najmekše vode na svijetu, koja se zove FIJI Water. Ova voda dolazi iz izvora u tropskoj šumi na ostrvu Viti Levu i ima vrlo nizsk nivo minerala i kiselosti. FIJI Water se izvozi u više od 60 zemalja i smatra se jednim od najskupljih brendova vode na tržištu.
Fidži ima jedinstvenu tradiciju pijenja kafe, koja se zove kafa ceremonija. Kafa je napitak koji se pravi od korena biljke kava-kava, koja ima umirujuće i opuštajuće delovanje. Kafa ceremonija je važan deo fidžijske kulture i gostoprimstva, gde se kafa poslužuje u posebnim posudama zvanim tanoa i pije iz kokosovih školjki zvanih bilo.
Fidži je jedna od retkih zemalja koje imaju tri službena jezika: engleski, fidžijski i indijski. Engleski je nasleđen od britanske kolonijalne vlasti, fidžijski je maternji jezik većine domorodačkog stanovništva, a indijski je donesen od strane indijskih radnika koji su dovedeni na Fidži u 19. i 20. veku.
Fidži je mesto gde možete pronaći najviše vrsta morskih pasa na jednom mestu. Naime, Fidži ima više od 40 vrsta morskih pasa, uključujući biele morske pse, tigraste morske pse, čekićare, grebenaste morske pse i kitove morske pse. Fidži je takođe jedna od retkih zemalja koje su proglasile svoje teritorijalne vode kao zaštićeno područje za morske pse.