Planeta

Haiti

Lokalno vreme Port o Prens
Zvanični naziv:
Republika Haiti
Naziv na engleskom:
Haiti
Kontinent:
Severna Amerika
Zvanični jezik:
Francuski
Haićanski kreolski
Broj stanovnika:
11.402.528 (2020)
Religija:
Katolici 56.8%
Protestanti 29.5%
Lokalna religija 2.2%
Ostali 0.8%
Neopredeljeni 10.7%
Površina:
27.750 km2
Najviša tačka:
2.680 m, Chaine de la selle
Najniža tačka:
0 m, Karipsko more
Dužina obale:
1.771 km
Dužina granice:
376 km
Države sa kojima se graniči:
1. Dominikanska Republika 376 km

Valuta:
Haićanski Gurd (HTG)
Pozivni broj:
+(509)
Važni telefoni:
Policija: 114
Hitna pomoć: 116
Vatrogasci: 115
Internet domen:
.ht
Državni praznik:
Dan nezavisnosti, 01. januar
Opis praznika:
Dan nezavisnosti je državni praznik na Haitiju 1. januara. Iako ga mnogi Haićani proslavljaju kao Novu godinu, datum obeležavanja nezavisnosti od Francuske proglašen je 1. januara 1804. Ovo je nacionalni dan Haitija.

Glavni grad:
Port o Prens
Vremenska zona:
UTC/GMT -5:00
Geografska širina i dužina:
18.40N 72.20W
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
8 776 km
Međunarodni aerodrom:
Aeroport International Toussaint Louverture
Broj stanovnika glavnog grada:
875.978
Površina glavnog grada:
36,04 km2

Voltaža i frekvencija struje:
110V - 60Hz
Tip utičnice:
A, B

Zastava Haitija usvojena je 25. februara 1986. godine. Civilna zastava razlikuje se od državne po tome što nema amblem. Prva crveno-plava zastava je prvi put napravljena tokom revolucije protiv francuske vlasti; pobunjenici su uklonili belo polje a crveno i plavo su koristili u horizontalnom položaju. Na Olimpijskim igrama 1936. godine u Berlinu otkriveno je da Haiti i Lihtenštajn koriste istu zastavu, što je dovelo do toga da na zastavu Lihtenštajna bude dodata kruna. Od 25. maja 1964. godine do 25. februara 1986. godine, tokom diktature Fransoa Divalijea i Žan-Kloda Divalijea, zastava je bila drugačija, crna i crvena i sa vertikalnim poljima.
Državno uređenje:
Republika

Predsednik
Žovenel Moiz

Predsednik Vlade
Džozef Žute

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
ACP Group Afrička, Karipska i Pacifička grupa Zemalja
OPANAL Agencija za zabranu nuklearnog oružja u Latinskoj Americi i na Karibima
AOSIS Savez malih ostrvskih država

CD Zajednica demokratija
CELAC Zajednica država Latinske Amerike i Kariba
ECLAC Ekonomska komisija Ujedinjenih Nacija za Latinsku Ameriku i Karibe
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
G - 24 Grupa 24
G - 77 Grupa 77
IADB Interamerička banka za razvoj
IPU Interparlamentarna unija
IAEA Međunarodna agencija za atomsku energiju
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICC Međunarodna privredna komora
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
ICJ Međunarodni sud pravde
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IOM Međunarodna organizacija za migracije
OIF Međunarodna organizacija francuskog govornog područja(Međunarodna organizacija frankofonije)
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITSO Međunarodna organizacija za satelitske telekomunikacije
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
LAES 
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
NAM Pokret nesvrstanih
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OAS Organizacija američkih država
OIE Svetska organizacija za zdravlje životinja
PCA Stalni arbitražni sud

RG Grupa Rio
UN Ujedinjene nacije
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNIDO Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj
UNFPA Populacioni fond Ujedinjenih nacija
UPU Univerzalna poštanska unija
WCL Svetska konfederacija rada
WCO Svetska carinska organizacija
WFTU Svetska federacija sindikata
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
UNWTO Svetska turistička organizacija
WTO Svetska trgovinska organizacija

Regionalni član
CDB Karibska banka za razvoj

Posmatrač
ALBA Bolivarski savez naroda naše Amerike
Pacifička alijansa

Vizni režim
Potrebna je viza za putovanje na Haiti.

Bezbednosna situacija
Bezbednosna situacija je nepovoljna. Nedostaje električna energija, voda, snabdevanje je otežano, a kretanje noću je rizično. Iz bezbednosnih razloga se ne preporučuje putovanje kopnenim putem.Tokom dana moguće je zaustavljanje stranaca na ulicama od strane lokalnog stanovništva, te se preporučuje kretanje u zatvorenim automobilima. Ne preporučuje se kretanje van zona predviđenih za strance, jer preti opasnost od krađa, prepada, čak i otmica.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Zdravstvena situacija
Nije obavezno vakcinisanje, ali se preporučuje, kao i zaštita od malarije. Voda se pije isključivo flaširana, ne preporučuje se konzumacija svežih namirnica, neočišćenog voća, kao i leda u piću. Takođe, na Haitiju se beleži visok stepen umiranja u srednjem dobu (prosečan vek je 48, kod žena i 51, kod muškaraca), prvenstveno usled AIDS-a.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Haiti

Ambasada Republike Srbije
Na nerezidencijalnoj osnovi Haiti pokriva ambasada Republike Srbije na Kubi.
Ambasador: Danilo Pantović
Adresa: 5ta Avenida, No. 4406, entre 44 y 46, Miramar Playa, Havana, Kuba
Broj telefona: +53 (7) 2042-488, +53 (7) 2042-607
Broj faksa: +53 (7) 2042-982

Ambasada države Haiti u Srbiji
Adresa: Ne postoji ambasada Haitija u Republici Srbiji.


Kažu o sebi:

Haiti je prva nezavisna crnačka republika na svetu, koja je nastala posle uspešne pobune robova protiv francuske kolonijalne vlasti 1804. godine. Njegov prvi lider bio je Jean-Jacques Dessalines, koji se proglasio za cara Haitija.
Haiti ima bogatu i jedinstvenu kulturu, koja je pod uticajem afričkog, francuskog, španskog i domorodačkog nasleđa. Njegov zvanični jezik je francuski, ali većina stanovnika govori i haićanski kreolski, koji je nastao mešanjem različitih afričkih i evropskih jezika. Haiti takođe ima snažnu tradiciju vudu religije, koja se često praktikuje zajedno sa hrišćanstvom.
Haiti je dom nekih od najlepših prirodnih lepota na Karibima, kao što su planine, vodopadi, pećine, plaže i koralni grebeni. Neki od najpoznatijih turističkih atrakcija su Citadelle Laferrière, najveća tvrđava na zapadnoj hemisferi, Labadee, privatno letovalište na severnoj obali, i Bassin Bleu, serija plavih bazena i slapova u blizini grada Jacmel.
Haiti je takođe poznat po svojoj umetnosti i književnosti, koje odražavaju njegovu istoriju, identitet i društvene probleme. Neki od najistaknutijih haićanskih umetnika su Hector Hyppolite, Philomé Obin, Edouard Duval-Carrié i Frankétienne. Neki od najpoznatijih haićanskih pisaca su Jacques Roumain, Marie Vieux-Chauvet, René Depestre i Dany Laferrière.
Haiti je nažalost i jedna od najsiromašnijih i najnestabilnijih zemalja na svetu, koja se suočava sa brojnim izazovima kao što su politička nestabilnost, korupcija, nasilje, prirodne katastrofe, epidemije i klimatske promene. Zemlja se još uvek oporavlja od razornog zemljotresa koji je pogodio 2010. godine i odneo više od 200.000 života. Međunarodna zajednica pruža pomoć Haitiju u vidu humanitarne pomoći, razvojne saradnje i mirovnih operacija.
Haiti se graniči samo sa jednom zemljom - Dominikanskom Republikom, koja zauzima istočni deo ostrva Hispaniola. Klima na Haitiju je tropska, sa visokim temperaturama i vlažnošću tokom cele godine. Međutim, klima se razlikuje u zavisnosti od nadmorske visine i položaja u odnosu na preovlađujuće vetrove. Generalno, severna i istočna obala imaju više padavina nego južna i zapadna obala. Sezona uragana traje od juna do novembra i može doneti jake oluje i poplave.