Planeta

Japan

Lokalno vreme Tokio
Zvanični naziv:
Japan
Naziv na engleskom:
Japan
Kontinent:
Azija
Zvanični jezik:
Japanski
Broj stanovnika:
126.476.461 (2020)
Religija:
Budisti 36.0%
Hrišćani 1.5% Neopredeljeni 57.0%
Površina:
377.873 km2
Najviša tačka:
3.776 m, Mount Fuji
Najniža tačka:
-4 m, Hachiro - Gata
Dužina obale:
29.751 km
Dužina granice:
0 km

Valuta:
Japanski Jen (JPY)
Pozivni broj:
+(81)
Važni telefoni:
Policija: 110
Hitna pomoć: 119
Vatrogasci: 119
Internet domen:
,jp
Državni praznik:
1. Nacionalni dan osnivanja, 11. februar
2. 23. decembar
Opis praznika:
1. Predstavlja dan Krunisanja prvog imperatora 660. godine pre nove ere. (Jimmu)
2. Obeležava rođendan Cara

Glavni grad:
Tokio
Vremenska zona:
UTC/GMT +9:00
Geografska širina i dužina:
35.41N 139.41E
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
9 225 km
Međunarodni aerodrom:
Haneda Airport
Broj stanovnika glavnog grada:
31.185.502
Površina glavnog grada:
2.787,66 km2

Voltaža i frekvencija struje:
100V - 50Hz/60Hz
Tip utičnice:
A, B

Zastava Japana ili Nishoki ili Hinomaru je bele podloge na kojoj se nalazi crveni krug koji predstavlja izlazeće Sunce.
Državno uređenje:
Monarhija-carevina

Car
Naruhito

Predsednik Vlade
Šinzo Abe

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
ARF Regionalni forum ASEAN (Asocijacija nacija jugoistočne Azije)
APEC Azijsko-pacifička ekonomska saradnja
AG Australijska grupa
BIS Banka za međunarodna poravnanja
BIPM Međunarodni biro za mere
CP Kolombo plan
CD Zajednica demokratija
EAS Istočno Azijski Samit
EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj
ECLAC Ekonomska komisija Ujedinjenih Nacija za Latinsku Ameriku i Karibe
FATF Radna grupa za finansijske akcije
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
G - 10 Grupa 10
G - 20 Grupa 20
G - 5 Grupa 5
G - 7 Grupa 7
G - 8 Grupa 8
IADB Interamerička banka za razvoj
Međunarodna energetska povelja
IPU Interparlamentarna unija
IAEA Međunarodna agencija za atomsku energiju
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICC Međunarodna privredna komora
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
ICJ Međunarodni sud pravde
ICSG Međunarodna studijska grupa za bakar
ICCt Međunarodni krivični sud
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IEA Međunarodna agencija za energiju
IEC Međunarodna elektrotehnička komisija
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
IHO Međunarodna hidrografska organizacija
ILZSG Međunarodna studijska grupa za olovo i cink
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMSO Međunarodna organizacija za mobilni satelit
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IOM Međunarodna organizacija za migracije
IRENA Medjunarodna agencija za obnovljivu energiju
ISO Međunarodna organizacija za standardizaciju
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITSO Međunarodna organizacija za satelitske telekomunikacije
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
NEA Agencija za nuklearnu energiju
NSG Nuklearna grupa dobavljača
OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OIE Svetska organizacija za zdravlje životinja
OIML Međunarodna organizacija za zakonsku metrologiju
Pariski klub
PCA Stalni arbitražni sud
UN Ujedinjene nacije
UNICEF Dečji fond Ujedinjenih nacija
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNDP Program Ujedinjenih nacija za razvoj
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNEP Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNHCR Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice
UNIDO Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj
UNITAR Institut za obuku i istraživanje Ujedinjenih nacija
MINURSO Misija Ujedinjenih nacija za referendum u Zapadnoj Sahari
UNMISS Misija Ujedinjenih nacija u Republici Južni Sudan
UNFPA Populacioni fond Ujedinjenih nacija
UNRWA Agencija Ujedinjenih nacija za pomoć i rad Palestinskih izbeglica na Bliskom istoku
UPU Univerzalna poštanska unija
WCL Svetska konfederacija rada
WCO Svetska carinska organizacija
WFTU Svetska federacija sindikata
WFP Svetski program za hranu
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
UNWTO Svetska turistička organizacija
WTO Svetska trgovinska organizacija
ZC Zinger komitet

Regionalni član
ADB Azijska razvojna banka

Neregionalni član
AfDB Afrička Razvojna Banka Grupa

Posmatrač
Arktički savet
SICA Centralno-američki integracioni sistem
CPLP Zajednica zemalja portugalskog jezika
CICA Konferencija o merama interakcije i izgradnje poverenja u Aziji
SELEC Konvencija Centra za sprovođenje zakona u jugoistočnoj Evropi
CE Savet Evrope
CERN Evropska organizacija za nuklearna istraživanja
LAIA Latinsko-američka asocijacija za integraciju
Pacifička alijansa
SAARC Udruženje za regionalnu saradnju Južne Azije

Pododbori


Partner
ASEAN Asocijacija nacija jugoistočne Azije
IGAD Međuvladina uprava za razvoj
PIF Forum pacifičkih ostrva

Saradnik
EITI Inicijativa za transparentnost ekstraktivne industrije
OSCE Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS)

Vizni režim
Za putovanje u Japan viza nije potrebna za boravak do devedeset dana za nosioce biometrijskih pasoša. Za nosioca putnog lista u tranzitu neophodna je viza

Bezbednosna situacija
Japan važi za državu visokog nivoa javnog reda i mira, bez rizika od oružanog sukoba i sa niskom stopom kriminala u poređenju sa drugim razvijenim zemljama.Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Zdravstvena situacija
Opšta sanitarna situacija je zadovoljavajuća. Voda iz česme u Japanu je sigurna za piće, a u običnim prodavnicama, automatima i supermarketima se može nabaviti flaširana voda domaćih i stranih kompanija. Prehrambene namirnice su uvek obeležene sa datumom isteka trajanja, a domaći specijaliteti u restoranima (sirova riba, alge) moraju da ispunjavaju odgovarajuće sanitarne standarde.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Opšta situacija
Japan je zemlja visokog rizika od prirodnih nepogoda, jer se nalazi na veoma trusnom i aktivnom vulkanskom području, sa čestim zemljotresima i povremenim tajfunima razornog karaktera. Državljanima Republike Srbije koji borave ili nameravaju da putuju u Ja

Vozačka dozvola
Ne priznaje vozačke dozvole Republike Srbije, niti međunarodne dozvole koju izdaje AMSS na obrascu koji je usklađen sa Međunarodnom konvencijom o saobaćaju na putevima (1968) kojoj Japan nije pristupio. Građanima se savetuje da tokom boravka u Japanu ne upravljaju motornim vozilima sa ovim dozvolama, s obzirom da nisu priznate. Japanski organi su veoma striktni u primeni propisa, a sankcije su novčane kazne koje se mogu nepovoljno odraziti na buduće boravke u Japanu. Državljani Srbije koji imaju odobren boravak u Japanu, ukoliko žele da upravljaju motornim vozilom potrebno je da podnesu zahtev za zamenu vozačke dozvole iz Srbije u japansku vozačku dozvolu. Za ovaj postupak japanski organi zahtevaju original srpske vozačke dozvole sa podatkom o tome kada je prvi put dobijena dozvola koja može biti u formi dodatne potvrde, overen prevod srpske vozačke dozvole na japanski jezik, original pasoša na uvid kojim se dokazuje da je lice nakon polaganja vozačkog ispita u Srbji uzastopno boravilo tri meseca (može stari pasoš) i kopija prijave boravka u Japanu sa adresom boravka. U postupku zamene podnosilac zahteva će biti u obevezi da položi dodatni usmeni i praktični ispit za koji je potrebno znanje japanskog jezika ili osobe koja će pružiti uslugu prevođenja o trošku podnosioca zahteva. Mogući su i dodatni zahtevi japanske strane koji se mogu razlikovati od grada do grada, pa ih je potrebno proveriti u svakom konkretnom slučaju.
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Japan

Ambasada Republike Srbije
Ambasador: Nenad Glišić
Adresa: 4-7-24 Kitashinagawa, Shinagawa-ku, 140-0001 Tokio, Japan
Broj telefona: +81 (3) 3447-3571, +81 (3) 3447-3572
Broj faksa: +81 (3) 3447-3573

Ambasada države Japan u Srbiji
Adresa: Trešnjinog cveta 13
Broj telefona: +381 (11) 3012-800
Broj faksa: +381 (11) 7118-258
Radno vreme: ponedeljak - petak: 08:30 – 17:00
Ambasador: Mr. Junichi MARUYAMA


Kažu o sebi:

Japan je ostrvska država u istočnoj Aziji, poznata po svojoj bogatoj kulturi, naprednoj tehnologiji i prirodnoj lepoti. Japan privlači milione turista svake godine, koji žele da dožive njegov jedinstveni šarm i raznolikost. Neki od razloga za posetu Japanu su:
Japan ima četiri godišnja doba, koja donose različite pejzaže i aktivnosti. Proleće je vreme kada cvetaju trešnje, a mnogi ljudi uživaju u piknicima pod ružičastim granama. Leto je vreme za festivale, vatromete i plaže. Jesen je vreme za posmatranje crvenog i zlatnog lišća, a zima je vreme za skijanje, klizanje i posetu termalnim izvorima.
Japan ima bogatu istoriju i tradiciju, koja se ogleda u njegovoj arhitekturi, umetnosti, religiji i običajima. Možete posetiti drevne hramove, zamkove, palate i vrtove, koji svedoče o prošlosti Japana. Možete se upoznati sa samurajima, gejšama, ninđama i drugim likovima iz japanske istorije. Možete se diviti remek-delima kaligrafije, slikarstva, keramike i drugih zanata. Možete se pridružiti ceremoniji čaja, origamiju, ikebani ili drugim tradicionalnim aktivnostima.
Japan je jedna od najrazvijenijih zemalja sveta, koja je na čelu inovacija i tehnologije. Možete videti najmodernije gradove, poput Tokija, Osake ili Fukuoke, koji su prepuni neona, nebodera i živahnog noćnog života. Možete se voziti brzim vozovima, poput šinkansena ili magleva, koji povezuju različite delove zemlje. Možete se zabaviti u tematskim parkovima, poput Diznilenda ili Univerzal studija, koji nude atrakcije za sve uzraste. Možete se oduševiti japanskom pop kulturom, koja obuhvata anime, manga, video igre i druge medije.
Japan je zemlja sa raznovrsnom prirodom i geografijom, koja nudi mnoge mogućnosti za avanturu i opuštanje. Možete istraživati planine, vulkane, šume i jezera, koji nude predivne prizore i aktivnosti na otvorenom. Možete posetiti ostrva, poput Hokaida ili Okinave, koji imaju drugačiju klimu i kulturu od ostalog dela Japana. Možete uživati u svežoj i ukusnoj hrani, koja se bazira na lokalnim sastojcima i specijalitetima. Možete probati suši, ramen, tempuru, terijaki i druge poznate japanske jela.
Istorija Japana je veoma duga i složena. Prvi tragovi ljudskog prisustva na japanskom arhipelagu datiraju iz paleolita pre oko 30 000 godina. Od tada su se smenjivali različiti periodi i kulture, koje su uticale na formiranje japanskog identiteta. Neki od najvažnijih perioda su:
Jomon period (10 000 - 300 p.n.e.), kada su nastale najstarije keramičke posude na svetu.
Jajoj period (300 p.n.e. - 300 n.e.), kada su se uveli pirinač, gvožđe i bronza iz kontinentalne Azije.
Kofun period (300 - 538), kada su se formirala prva japanska kraljevstva i podigle velike grobnice u obliku brda.
Asuka period (538 - 710), kada je Japan usvojio budizam, konfucijanizam i kinesko pismo.
Nara period (710 - 794), kada je Japan uspostavio svoj prvi stalni glavni grad i donio svoj prvi ustav.
Hejan period (794 - 1185), kada je Japan doživeo kulturni procvat i razvio svoju originalnu književnost, umetnost i arhitekturu.
Kamakura period (1185 - 1333), kada je Japan bio pod vlašću vojnih šoguna i suočio se sa mongolskim invazijama.
Muromači period (1336 - 1573), kada je Japan bio podeljen na feudalne domene i zahvaćen građanskim ratovima.
Azuči-Momojama period (1573 - 1603), kada su se feudalni gospodari ujedinili pod Odom Nobunagom i Tojotom Hidejošijem i pokušali da osvoje Koreju.
Edo period (1603 - 1868), kada je Japan bio izolovan od spoljnog sveta i stabilizovan pod Tokugava šogunatom.
Meiđi period (1868 - 1912), kada je Japan obnovio carsku vlast i modernizovao se po zapadnom modelu.
Taišo period (1912 - 1926), kada je Japan postao demokratska i industrijska sila i učestvovao u Prvom svetskom ratu.
Šova period (1926 - 1989), kada je Japan postao militaristička i imperijalistička sila i učestvovao u Drugom svetskom ratu, a zatim se oporavio i postao ekonomska i tehnološka sila.
Heisei period (1989 - danas), kada je Japan suočen sa društvenim, političkim i ekološkim izazovima.
Japan se graniči sa Tihim okeanom na istoku, Ohotskim morem na severu, Istočnokineskim morem na zapadu i Filipinskim morem na jugu. Nema kopnenih granica sa drugim državama, ali ima pomorske granice sa Rusijom, Kinom, Južnom Korejom, Severnom Korejom i Tajvanom.
Klima Japana je raznovrsna i zavisi od geografskog položaja, nadmorske visine i uticaja okeanskih struja. Uopšteno, severni deo Japana ima hladnu kontinentalnu klimu sa dugim i snežnim zimama i svežim letima. Centralni deo Japana ima umerenu klimu sa četiri godišnja doba. Južni deo Japana ima tropsku ili suptropsku klimu sa toplim zimama i vlažnim letima. Japan je takođe podložan prirodnim nepogodama, kao što su zemljotresi, vulkani, tajfuni i cunamiji.