Vizni režim
Za putovanje u Kiribati je potrebna viza. Neophodno je prethodno registrovati se online na sajtu britanske službe za vize, popuniti formular a zatim zakazati termin u viznom centru.
https://www.gov.uk/government/publications/apply-for-a-british-overseas-territory-or-commonwealth-country-visa Potrebna dokumenta:
pasoš,
prethodni pasoši ukoliko postoje,
izvod sa tekućeg računa iz banke ili štedna knjižica,
dokaz o zaposlednju ili studiranju,
rezervacije,
dokaz o razlogu posete - pozivno pismo,
jedna fotografija,
odštampani popunjeni online obrazac.
Ambasada države Kiribati u Srbiji
Adresa: Ne postoji ambasada Kiribatija u Republici Srbiji.
Kažu o sebi:
Kiribati je ostrvska država u Mikroneziji i Polineziji, u centralnom delu Pacifika. Njena teritorija obuhvata 32 atola i jedno uzdignuto koralno ostrvo, Banabu. Kiribati ima neke od najlepših i najneistraženijih plaža na svetu, bogat podvodni svet i zanimljivu kulturu.
Kiribati je jedina država na svetu koja se nalazi u sve četiri hemisfere: severnoj, južnoj, istočnoj i zapadnoj. To je zato što se njena teritorija prostire preko ekvatora i međunarodne datumske linije.
Kiribati ima najveći atol na svetu po površini kopna, Kiritimati (Božićni atol), koji zauzima 388 kvadratnih kilometara. Kiritimati je takođe poznat po tome što je prvi dočekao novu godinu, jer se nalazi u najistočnijoj vremenskoj zoni na svetu: UTC+1412.
Kiribati je jedna od najugroženijih država od klimatskih promena, jer je većina njenih ostrva manje od dva metra iznad nivoa mora. Kiribati se suočava sa problemima poput podizanja nivoa mora, erozije obale, slanjenja zemljišta i nestašice vode. Kiribati je prva država koja je kupila zemlju u inostranstvu (na Fidžiju) kako bi obezbedila dom za svoje stanovnike u slučaju potapanja njihove domovine.
Kiribati ima bogatu i raznovrsnu kulturu, koja je pod uticajem mikronezijskih, polinezijskih i melanezijskih elemenata. Tradicionalna muzika, ples, umetnost i zanatstvo su važni aspekti kiribatskog identiteta. Jedan od najpoznatijih kiribatskih proizvoda je te raurau (pletena suknja), koja se pravi od kokosovih vlakana i boji prirodnim bojama. Te raurau se nose kao deo narodne nošnje ili kao poklon za posebne prilike.
Kiribati ima jedinstveni sport koji se zove te ano (dizanje kamena). To je tradicionalni test snage i izdržljivosti, koji se sastoji od dizanja teškog kamena iznad glave što je više puta moguće u roku od dva minuta. Te ano se obično praktikuje na ostrvu Abemama, gde postoje posebni kameni krugovi za takmičenje. Te ano je takođe deo nacionalnog praznika Kiribatija, koji se slavi 12. jula svake godine.
Kiribati su naseljeni pre oko 3000 godina od strane austronezijskih naroda koji su došli sa Solomonskih ostrva ili Vanuatua. Kasnije su ostrva dobila uticaj od Samoanaca, Tonganaca, Fidžijaca i drugih pacifičkih naroda. Prvi Evropljanin koji je video Kiribati bio je španski moreplovac Pedro Fernandes de Queirós 1606. godine. Ostrva su dobila ime po britanskom kapetanu Tomasu Gilbertu, koji ih je prešao 1788. godine.
U 19. veku, ostrva su bila pod uticajem trgovaca, kitolovaca i crnih ptica (lovaca na robove). Da bi uspostavili red i zaštitili svoje interese, Britanci su proglasili protektorat nad Gilbertovim i Eliskim ostrvima (sada Tuvalu) 1892. godine. Banaba je anektirana 1900. godine zbog njenih bogatih fosfatnih nalazišta. Tokom Drugog svetskog rata, neka od ostrva su bila poprište krvavih bitaka između Japana i SAD.
Nakon rata, ostrva su postala deo britanske kolonije Gilbert i Elise 1971. godine. Kiribati su stekli nezavisnost 1979. godine, dok je Tuvalu postao zasebna država. Kiribati su postali članica Ujedinjenih nacija 1999. godine i saveznik SAD po Paktu o slobodnom udruživanju.
Kiribati se ne graniči ni sa jednom drugom državom, jer je okruženo Pacifičkim okeanom. Klima Kiribatija je tropska, morska, vruća i vlažna. Temperature se kreću između 26 i 32 °C tokom cele godine, a voda je oko 28-29 °C. Sušni period je od decembra do marta, a kišni od februara do maja i od septembra do novembra.