Planeta

Kolumbija

Lokalno vreme Bogota
Zvanični naziv:
Republika Kolumbija
Naziv na engleskom:
Columbia
Kontinent:
Južna Amerika
Zvanični jezik:
Španski
Broj stanovnika:
50.882.891 (2020)
Religija:
Katolici 82.5%
Protestanti 10.0%
Ostali 1.0%
Neopredeljeni 6.5%
Površina:
1.141.748 km2
Najviša tačka:
5.730 m, Pico Cristobal Colon
Najniža tačka:
0 m, Tihi okean
Dužina obale:
3.208 km
Dužina granice:
6.672 km
Države sa kojima se graniči:
1. Venecuela 2.341 km
2. Brazil 1.790 km
3. Peru 1.494 km
4. Ekvador 708 km
5. Panama 339 km

Valuta:
Kolumbijski Pezos (COP)
Pozivni broj:
+(57)
Važni telefoni:
Policija: 112, 123, 156
Hitna pomoć: 112, 123, 132
Vatrogasci: 112, 123, 119
Internet domen:
.co
Državni praznik:
Dan nezavisnosti, 20. jul
Opis praznika:
Predstavlja dan proglašenja nezavisnosti od Španije 1810. godine.

Glavni grad:
Bogota
Vremenska zona:
UTC/GMT -5:00
Geografska širina i dužina:
04.34N 74.00W
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
9 995 km
Međunarodni aerodrom:
Aeropuerto Internacional El Dorado
Broj stanovnika glavnog grada:
8.080.734 (2017)
Površina glavnog grada:
1776 km2

Voltaža i frekvencija struje:
110V - 60Hz
Tip utičnice:
A, B

Zastava Kolumbije je usvojena 26. novembre 1861. godine. Zastava je trobojka žute, plave i crvene boje. Žuta boja zauzima gornju polovinu zastave, a druge dve po jednu četvrtinu. Francisco de Miranda je prva osoba koja je osmislila zastavu sa ove tri boje, oslanjajući se primarno na boje koje je koristio Kristofer Kolumbo na svojoj zastavi, ali i Goeteovu teoriju o osnovnim bojama. Ove boje na zastavi dele Kolumbija, Ekvador i Venecuela. Ipak smatra se da ove boje nose i dodatna značenja, tako je žuta simbol resursa zemlje, plava okeana koji okružuju ovu zemlju, a crvena krv proliven u borbi za nezavisnost.
Državno uređenje:
Republika

Predsednik
Ivan Duke Markez

Predsednik Vlade
Ivan Duke Markez

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
OPANAL Agencija za zabranu nuklearnog oružja u Latinskoj Americi i na Karibima
CAN Andska zajednica
BIS Banka za međunarodna poravnanja
BIPM Međunarodni biro za mere
CD Zajednica demokratija
CELAC Zajednica država Latinske Amerike i Kariba
ECLAC Ekonomska komisija Ujedinjenih Nacija za Latinsku Ameriku i Karibe
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
G - 24 Grupa 24
G - 77 Grupa 77
IADB Interamerička banka za razvoj
IPU Interparlamentarna unija
IAEA Međunarodna agencija za atomsku energiju
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICGEB Međunarodni centar za genetski inžinjering i biotehnologiju
ICC Međunarodna privredna komora
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
ICCt Međunarodni krivični sud
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IEC Međunarodna elektrotehnička komisija
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
IHO Međunarodna hidrografska organizacija
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMSO Međunarodna organizacija za mobilni satelit
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IOM Međunarodna organizacija za migracije
IRENA Medjunarodna agencija za obnovljivu energiju
ISO Međunarodna organizacija za standardizaciju
ISO-SUGAR Međunarodna organizacija za šećer
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITSO Međunarodna organizacija za satelitske telekomunikacije
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
LAES 
LAIA Latinsko-američka asocijacija za integraciju
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
NAM Pokret nesvrstanih
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OAS Organizacija američkih država
OIE Svetska organizacija za zdravlje životinja
OIML Međunarodna organizacija za zakonsku metrologiju
Pacifička alijansa
PCA Stalni arbitražni sud
RG Grupa Rio
UNASUR Unija južnoameričkih nacija
UN Ujedinjene nacije
UNICEF Dečji fond Ujedinjenih nacija
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNDP Program Ujedinjenih nacija za razvoj
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNEP Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNHCR Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice
UNIDO Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj
UNIFIL Privremene snage Ujedinjenih nacija u Libanu
UNMISS Misija Ujedinjenih nacija u Republici Južni Sudan
UPU Univerzalna poštanska unija
WCL Svetska konfederacija rada
WCO Svetska carinska organizacija
WFTU Svetska federacija sindikata
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
UNWTO Svetska turistička organizacija
WTO Svetska trgovinska organizacija

Regionalni član
CDB Karibska banka za razvoj

Neregionalni član
BCIE Centralno-američka banka za ekonomsku integraciju

Pridruženi član
Zajedničko tržište južnog konusa (Mercosur) ili južno zajedničko tržište

Posmatrač
SICA Centralno-američki integracioni sistem
Međunarodna energetska povelja

Kandidat
EITI Inicijativa za transparentnost ekstraktivne industrije

Saradnik
CERN Evropska organizacija za nuklearna istraživanja

Vizni režim
Viza nije potrebna do devedeset dana sa mogućnošću produženja dodatnih devedeset dana u periodu od stotinu i osamdeset dana, u jednoj kalendarskoj godini
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Kolumbija

Ambasada Republike Srbije
Na nerezidencijalnoj osnovi Kolumbiju pokriva ambasada Republike Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ambasador: Đerđ Matković
Adresa: c2233, Wisconsin Avenue, N.W. Suite 410,, Vašington DC 20007
Broj telefona: +1 (202) 3320-333
Broj faksa: +1 (202) 3323-933
+1 (202) 3325-974

Ambasada države Kolumbija u Srbiji
Adresa: Ne postoji ambasada Kolumbije u Republici Srbiji.


Kažu o sebi:

Kolumbija je jedina zemlja u Južnoj Americi koja ima obalu na dva okeana: preko Karipskog mora do Atlanskog okeana i Tihiom okeanu. To joj omogućava da ima različite vrste plaža, od belog peska do crnih vulkanskih stena.
Kolumbija je druga zemlja na svetu po broju biljnih vrsta i prva po raznolikosti orhideja. Takođe je dom za više od 1900 vrsta ptica, što je više nego u celoj Evropi i Severnoj Americi zajedno.
Kolumbija je jedna od najvećih proizvođača kafe na svetu, a njeni građani su veoma ponosni na svoj nacionalni napitak. Kafa se uzgaja u planinskim regijama zemlje, gde se ručno bere i obrađuje. Kolumbijska kafa je poznata po svojoj aromi, kvalitetu i bogatom ukusu.
Kolumbija je takođe zemlja sa bogatom kulturnom baštinom, koja se ogleda u njenim festivalima, muzici, plesu, književnosti i umetnosti. Neki od najpoznatijih kolumbijskih umetnika su slikar i skulptor Fernando Botero, nobelovac Gabriel García Márquez, pevačica Shakira i glumac John Leguizamo.
Kolumbija je dom za neke od najstarijih i najzagonetnijih civilizacija u Americi, kao što su Muisca, Tairona, Quimbaya i San Agustín. Ove kulture su ostavile za sobom impresivne tragove svoje arhitekture, religije, astronomije i zlatarstva. Neki od najpoznatijih primera su Zlatni muzej u Bogoti, arheološki park San Agustín i izgubljeni grad Ciudad Perdida.
Kolumbija je nastala kao rezultat borbe za nezavisnost od španske kolonijalne vlasti u 19. veku. Prvo je bila deo Velike Kolumbije, koja je obuhvatala današnju Venezuelu, Ekvador i Panamu, a potom se podelila na manje države. Godine 1886. uspostavljena je Republika Kolumbija, koja je kasnije izgubila Panamu 1903. godine. U 20. veku Kolumbija je prošla kroz različite periode političke nestabilnosti, nasilja i sukoba, ali je takođe postigla značajan ekonomski i društveni napredak. Danas je Kolumbija demokratska zemlja sa rastućom ulogom na regionalnom i globalnom nivou.
Kolumbija se graniči sa Panamom na severozapadu, Venecuelom i Brazilom na istoku, Ekvadorom i Peruom na jugu. Njena klima varira u zavisnosti od nadmorske visine, geografskog položaja i sezonskih kiša. Uglavnom ima tropsku klimu u nižim predjelima i umerenu do hladnu klimu u višim predelima.