Planeta

Kostarika

Lokalno vreme San Hose
Zvanični naziv:
Republika Kostarika
Naziv na engleskom:
Costa Rica
Kontinent:
Severna Amerika
Zvanični jezik:
Španski
Broj stanovnika:
5.094.118 (2020)
Religija:
Katolici 66.8%
Protestanti 22.5%
Ostali 2.8%
Neopredeljeni 7.9%
Površina:
51.100 km2
Najviša tačka:
3.819 m, Cerro Chirripo
Najniža tačka:
0 m, Tihi okean
Dužina obale:
1.290 km
Dužina granice:
661 km
Države sa kojima se graniči:
1. Panama 348 km
2. Nikaragva 313 km

Valuta:
Kostarikanski Kolon (CRC)
Pozivni broj:
+(506)
Važni telefoni:
Policija: 911
Hitna pomoć: 911
Vatrogasci: 911
Internet domen:
.cr
Državni praznik:
Dan nezavisnosti, 15. septembar
Opis praznika:
Predstavlja dan proglašenja nezavisnosti od Španije 1821. godine.

Glavni grad:
San Hose
Vremenska zona:
UTC/GMT -6:00
Geografska širina i dužina:
09.55N 84.02W
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
10 355 km
Međunarodni aerodrom:
Juan Santamaria International Airport
Broj stanovnika glavnog grada:
333.288 (2015)
Površina glavnog grada:
44,62 km2

Voltaža i frekvencija struje:
120V - 60Hz
Tip utičnice:
A, B

Zastava Kostarike je usvojena 27. novembre 1906. godine. Zastava je dizajnirana 1848. godine kada je Kostarika napustila Srednjeameričku Federaciju. Plava je simbol neba, nade, idealizma i očuvanja. Bela predstavlja mir, mudrost i sreću, a crvena krv prolivenu u borbi za nezavisnost ali i širokogrudnost naroda.
Državno uređenje:
Republika

Predsednik
Karlos Alvarado Kesada

Predsednik Vlade
Karlos Alvarado Kesada

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
OPANAL Agencija za zabranu nuklearnog oružja u Latinskoj Americi i na Karibima
CACM Centralnoameričko zajedničko tržište
SICA Centralno-američki integracioni sistem
CD Zajednica demokratija
CELAC Zajednica država Latinske Amerike i Kariba
ECLAC Ekonomska komisija Ujedinjenih Nacija za Latinsku Ameriku i Karibe
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
G - 77 Grupa 77
IADB Interamerička banka za razvoj
IPU Interparlamentarna unija
IAEA Međunarodna agencija za atomsku energiju
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICGEB Međunarodni centar za genetski inžinjering i biotehnologiju
ICC Međunarodna privredna komora
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
ICJ Međunarodni sud pravde
ICCt Međunarodni krivični sud
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMSO Međunarodna organizacija za mobilni satelit
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IOM Međunarodna organizacija za migracije
IRENA Medjunarodna agencija za obnovljivu energiju
ISO Međunarodna organizacija za standardizaciju
ISO-SUGAR Međunarodna organizacija za šećer
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITSO Međunarodna organizacija za satelitske telekomunikacije
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OAS Organizacija američkih država
OIE Svetska organizacija za zdravlje životinja
PCA Stalni arbitražni sud
RG Grupa Rio
UN Ujedinjene nacije
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNEP Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNHCR Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice
UNIDO Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj
UPU Univerzalna poštanska unija
WCL Svetska konfederacija rada
WCO Svetska carinska organizacija
WFTU Svetska federacija sindikata
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
UNWTO Svetska turistička organizacija
WTO Svetska trgovinska organizacija

Regionalni član
BCIE Centralno-američka banka za ekonomsku integraciju

Pridruženi član
BIPM Međunarodni biro za mere

Stalni član


Posmatrač
OIF Međunarodna organizacija francuskog govornog područja(Međunarodna organizacija frankofonije)
LAIA Latinsko-američka asocijacija za integraciju
NAM Pokret nesvrstanih
Pacifička alijansa

Saradnik
CERN Evropska organizacija za nuklearna istraživanja
OIML Međunarodna organizacija za zakonsku metrologiju

Vizni režim
Viza nije potrebna za boravak do tri meseca

Bezbednosna situacija
Rizici od oružanih sukoba i kriminala su visoki, potrebna je povećana pažnja.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Zdravstvena situacija
Preporučuje se putno zdravstveno osiguranje.Ne postoje obavezne vakcine niti vakcinacije koje se preporučuju. Opšta sanitarna situacija je dobra, a nema ni epidemija. Preporučuje se flaširana voda i izbegavanje ishrane na uličnim kioscima.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Opšta situacija
S obzirom da je u pitanju trusno područje, postoji rizik od zemljotresa, a česte su i obilne kiše.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Kostarika

Ambasada Republike Srbije
Na nerezidencijalnoj osnovi Kostariku pokriva ambasada Republike Srbije u Meksiku.
Ambasador: Goran Mešić
Adresa: Av. Montanas Rocallosas No.515 Lomas de Chapultepec, 11000 Meksiko, D.F. Meksiko
Broj telefona: +52 (55) 5520-0524, +52 (55) 5520-2523
Broj faksa: +52 (55) 5520-9927

Ambasada države Kostarika u Srbiji
Adresa: Ne postoji ambasada Kostarike u Republici Srbiji.


Kažu o sebi:

Kostarika je zemlja u Centralnoj Americi koja privlači mnoge turiste svojom prirodnom lepotom, bogatom kulturom i miroljubivom politikom.
Kostarika je jedna od retkih zemalja na svetu koja nema vojsku. Ona je ukinula svoje oružane snage 1948. godine, nakon građanskog rata, i od tada se fokusira na obrazovanje, zdravstvo i zaštitu životne sredine.
Kostarika je dom za oko 5% svetske biodiverziteta, iako zauzima samo 0,03% površine planete. U Kostariki se nalazi više od 500.000 vrsta biljaka i životinja, od kojih je mnogo endemično ili ugroženo. Zbog toga je Kostarika jedna od najpopularnijih destinacija za ekoturizam.
Kostarika je takođe poznata po svojoj proizvodnji kafe, koja je započela u 18. veku i postala glavni izvozni proizvod zemlje. Kafa iz Kostarike se smatra visokokvalitetnom i aromatičnom, a uzgaja se na vulkanskim obroncima i bere ručno.
Kostarika ima dve obale: Karipsku i Pacifičku, koje su udaljene oko 200 km jedna od druge. To znači da se u Kostariki može uživati u različitim vrstama plaža, od belog i crnog peska do koralnih grebena i mangrova. Takođe, Kostarika ima više od 120 ostrva, od kojih je najpoznatije Kokoško ostrvo, koje je inspirisalo romane o piratima i blagu.
Kostarika je jedna od najsrećnijih zemalja na svetu, prema Indeksu sreće planete, koji meri zadovoljstvo ljudi i uticaj na životnu sredinu. Kostarikanci su poznati po svojoj ljubaznosti i gostoprimstvu, a imaju i izraz “pura vida”, koji znači “čist život” ili “sve je dobro”.
Kostarika ima bogatu istoriju koja seže do prekolumbovskog perioda, kada su je naseljavali različiti autohtoni narodi. Španski osvajači su stigli u 16. veku i uključili Kostariku u svoje kolonijalno carstvo. Nakon što je Meksiko stekao nezavisnost od Španije 1821. godine, Kostarika je postala deo Meksičkog carstva, a potom Federacije Centralne Amerike. Godine 1838. godine, Kostarika se odvojila od federacije i proglasila samostalnu republiku. Tokom 19. i 20. veka, Kostarika je doživela različite političke promene, sukobe i reforme, ali je uspela da održi stabilnu demokratiju i miran razvoj. Danas je Kostarika primer uspešne zemlje u regionu, koja teži socijalnoj pravdi i održivosti.
Kostarika se graniči sa Nikaragvom na severu i Panamom na jugu. Njena klima je tropska i pod uticajem je visine, topografije i okeanskih struja. U Kostariki postoje dve glavne sezone: suva (od decembra do aprila) i kišna (od maja do novembra). Temperatura varira od 15°C do 35°C, u zavisnosti od regiona i nadmorske visine. Kostarika je takođe podložna prirodnim nepogodama, kao što su zemljotresi, vulkanske erupcije, poplave i klizišta.