Vizni režim
Viza nije potrebna za boravak do devedeset dana u periodu od šest meseci* *bezvizni režim se ne odnosi na nosioce pasoša Republike Srbije koje je izdalo MUP RS - Koordinaciona uprava
Vozačka dozvola
Preporuka je da vozači koji putuju iz Republike Srbije u Kneževinu Lihtenštajn pribave i međunarodnu vozačku dozvolu.
Ambasada Republike Srbije
Na nerezidencijalnoj osnovi Lihtenštajn pokriva ambasada Republike Srbije u Švajcarskoj.
Ambasador: Dr Snežana Janković
Adresa: Seminarstrasse 5, CH-3006 Bern, Švajcarska
Broj telefona: +41 (31) 3526-353, +41 (31) 3526-354, +41 (31) 3526-355
Broj faksa: +41 (31) 3514-474
Ambasada države Lihtenštajn u Srbiji
Adresa: Ne postoji ambasada Lihtenštajna u Republici Srbiji.
Kažu o sebi:
Lihtenštajn je jedina zemlja na svetu koja se graniči samo sa dve druge zemlje koje takođe nemaju izlaz na more: Švajcarskom i Austrijom.
Lihtenštajn je vodeći svetski proizvođač veštačkih zuba, sa udelom od 20% na globalnom tržištu. Kompanija Ivoclar Vivadent ima sedište u glavnom gradu Vaduzu i zapošljava oko 10% stanovništva Lihtenštajna.
Lihtenštajn je jedna od retkih monarhija u kojoj knez ima veliku političku moć. Knez može da raspusti parlament, imenuje sudije i stavlja veta na zakone. On je takođe jedan od najbogatijih vladara na svetu, sa procenjenom imovinom od oko 4 milijarde dolara.
Lihtenštajn ima jedan od najnižih poreza na dohodak u Evropi, što privlači mnoge međunarodne kompanije i bogate pojedince da otvore svoje firme ili banke u ovoj zemlji. Lihtenštajn takođe nema vojsku i koristi švajcarski franak kao valutu.
Lihtenštajn je raj za ljubitelje prirode i sporta, sa više od 400 planinarskih staza, skijaških centara i biciklističkih ruta. Najviša tačka u zemlji je vrh Grauspitz, koji se nalazi na 2599 metara nadmorske visine.
Istorija Lihtenštajna počinje u 12. veku, kada je dinastija Liechtenstein dobila svoje ime po dvorcu Liechtenstein u Donjoj Austriji. U 17. i 18. veku, ova plemićka porodica je kupila dva teritorija na obali Rajne: grofoviju Vaduz i gospodstvo Schellenberg. Godine 1719, car Karlo VI ih je spojio u kneževinu Lihtenštajn, koja je postala članica Svetog rimskog carstva. Nakon raspada carstva 1806, Lihtenštajn je postao suverena država i pridružio se Nemačkoj konfederaciji. Godine 1866, Lihtenštajn je proglasio svoju neutralnost i povukao se iz konfederacije. Godine 1921, Lihtenštajn je usvojio novi ustav koji je dao knezu velika ovlašćenja. Godine 1923, Lihtenštajn je sklopio carinsku i monetarnu uniju sa Švajcarskom. Godine 1978, Lihtenštajn je postao član Ujedinjenih nacija. Godine 1990, Lihtenštajn je postao član Evropskog ekonomskog prostora. Godine 2003, narod Lihtenštajna je glasao za očuvanje monarhije i proširenje ovlašćenja kneza.
Klima Lihtenštajna je umereno kontinentalna, s uticajem alpskog reljefa i južnih vetrova. Prosečna godišnja temperatura je oko 10 °C, a prosečna količina padavina je oko 1200 mm. Zime su hladne i snežne, a leta su topla i sunčana. Najtopliji mesec je jul, s prosečnom temperaturom od 18 °C, a najhladniji je januar, s prosečnom temperaturom od -1 °C. Klima se razlikuje zavisno o nadmorskoj visini i položaju u odnosu na planine. U nižim predelima prevladava umerena klima, dok u višim predelima vlada planinska klima s nižim temperaturama i većom količinom snega. Lihtenštajn je pogodan za zimske sportove, planinarenje i biciklizam.