Vizni režim
Viza nije potrebna za boravak do devedeset dana u periodu od šest meseci*. Za nosioca putnog lista u tranzitu neophodna je viza osim ukoliko dolazi iz neke od država članica Šengenskog sporazuma. *bezvizni režim se ne odnosi na nosioce pasoša Republike Srbije koje je izdalo MUP RS - Koordinaciona uprava
Bezbednosna situacija
Nema bezbednosnih rizika. U Litvaniji nema građanskih nemira. Stepen opasnosti od terorizma je nizak.
Registruje se povećan broj krađa automobila, dzeparenja, otimanja torbi sa dokumentima i novcem, naročito u gradskom prevozu. Savetuje se nošenje kopije pasoša radi lakše identifikacije u slučaju krađe ili gubitka putne isprave.
Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Zdravstvena situacija
Zdravstveni rizik postoji jedino kada je u pitanju poseta područjima pokrivenim šumom, gde je prisutna opasnost od ujeda krpelja i meningo-encefalitisa (tick-borne encephalitis). Preporučuje se putno zdravstveno osiguranje. U bolnicama se očekuje da se medicinske usluge plate gotovinom.
Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Vozačka dozvola
Vozačke dozvole Republike Srbije na novom obrascu mogu se koristiti kao važeće za upravljanje motornim vozilom ako lice nema regulisan boravaka u Litvaniji.
Ambasada Republike Srbije
Na nerezidencijalnoj osnovi Litvaniju pokriva ambasada Republike Srbije u Poljskoj.
Ambasador: Nikola Zurovac
Adresa: Aleja Róż 5, 00-556 Varšava, Poljska
Broj telefona: +48 (22) 6285-161, +48 (22) 6256-041
Broj faksa: +48 (22) 6297-173
Ambasada države Litvanija u Srbiji
Adresa: Ne postoji ambasada Litvanije u Republici Srbiji.
Kažu o sebi:
Litvanija je jedina zemlja na svetu koja ima svoj miris, koji se zove “The Scent of Lithuania” i koji sadrži note sandalovine, đumbira, maline, mošusa, divljeg cveća i još mnogo toga. Miris je namenjen da dočara suštinu zemlje i njene istorije.
Litvanija je bila najveća zemlja u Evropi u 15. veku, kada je obuhvatala veći deo istočne Evrope pod vlašću Velikog Vojvodstva Litvanije. Kasnije je postala deo Poljsko-Litvanske Unije, koja je trajala do 1795. godine, kada je podeljena između Rusije, Pruske i Austrije.
Litvanija je jedna od poslednjih zemalja u Evropi koja je prihvatila hrišćanstvo, tek u 14. veku. Pre toga, Litvanci su verovali u paganske bogove i boginje, kao što su Perkūnas (bog groma), Laima (boginja sudbine) i Gabija (boginja vatre). Neki od tih verovanja su se održali do danas u obliku narodnih običaja i legendi.
Litvanija ima nacionalni sport - košarku. Za stanovnike, to je više od igre; to je i simbol slobode, jer su se lokalci borili za svoju nezavisnost od Sovjeta kroz sport. Litvanska nacionalna ekipa je osvojila bronzanu medalju na Olimpijskim igrama 1992. godine u Barseloni, uz podršku rok grupe Grateful Dead.
Litvanija ima najviše balona na svetu po glavi stanovnika. Vruće vazdušno baloniranje je veoma popularno u Litvaniji, posebno u Viljnusu i Trakaju. Postoji čak i festival balona koji se održava svake godine u julu, kada se na nebu mogu videti raznobojni baloni različitih oblika i veličina.
Litvanija je nastala u 13. veku kao Veliko Vojvodstvo Litvanije pod vodstvom Mindaugasa, koji je krunisan za kralja 1253. godine. U 14. i 15. veku, Litvanija se proširila na veći deo istočne Evrope i uspostavila savez sa Poljskom 1386. godine. U 16. veku, dve zemlje su formirale Poljsko-Litvansku Uniju, koja je bila jedna od najmoćnijih država u Evropi do kraja 18. veka, kada je podeljena između susednih sila. Posle Prvog svetskog rata, Litvanija je proglasila nezavisnost 1918. godine, ali je ubrzo okupirana od strane Sovjetskog Saveza, Nemačke i ponovo Sovjetskog Saveza tokom Drugog svetskog rata i posle njega. Litvanija je ponovo stekla nezavisnost 1990. godine, nakon raspada Sovjetskog Saveza. Od tada, Litvanija je postala članica Evropske unije, NATO-a i drugih međunarodnih organizacija.
Litvanija se graniči sa Letonijom na severu, Belorusijom na istoku i jugu, Poljskom i Rusijom (Kaljingradom) na jugozapadu, a ima i pomorsku granicu sa Švedskom na zapadu.
Klima Litvanije je polukontinentalna, sa veoma hladnim zimama i umereno toplim i kišovitim letima. Na obali, prosečne temperature su malo ispod nule u januaru i februaru i oko 18 °C u julu i avgustu. U unutrašnjosti, temperature su malo niže zimi i malo više leti. Padavine (kiša ili sneg) su česte tokom cele godine, ali ima relativnog minimuma između februara i aprila. Obala je kišovitija od unutrašnjosti.