Vizni režim
Za putovanje u Maroko je potrebna viza. Za nosioca putnog lista u tranzitu nije neophodna viza ali ne sme napuštati međunarodni prostor aerodroma. Vizu možete izvaditi u Ambasadi Kraljevine Maroko u Beogradu, a zbog povecanog obima zahteva, procedura traje minimum 10dana. Potrebna dokumenta:
pasoš,
fotokopija prve strane pasoša,
fotografija 3 x 4 cm,
potvrda o zaposlenju, izvod iz banke ili izjava o izdržavanju,
rezervacija karte za izlaz iz zemlje,
rezervacija smeštaja ili pozivno pismo,
potvrda o uplaćenom zdravstvenom osiguranju u trajanju putovanja.
Bezbednosna situacija
Izbegavati vožnju noću, kao i zaustavljanje na usamljenim mestima, nezavisno od doba dana, i naročito u blizini gradova, zbog opsasnosti od napada i pljački. Postoji opasnost od dzeparenja i krađa, naročito na mestima gde se okuplja veći broj lica, naročito u turističkim mestima.
Ne isključuje se mogućnost terorističkih akata, zbog čega se preporučuje dodatnih oprez i što kraće zadržavanje na prometnim lokacijama.
Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Zdravstvena situacija
Vakcinacija nije obavezna. Zdravstvene usluge i lekovi su skupi i naplaćuju se u punom iznosu pre izlaska pacijenta iz bolnice, po cenu pokretanja sudskog postupka. Između Republike Srbije i Kraljevine Maroko ne postoji bilateralni sporazum u vezi sa zadravstvenim osiguranjem, te je ovo potrebno imati u vidu.
Voda za piće je obezbeđena u svim većim mestima, ali je, i pored toga, preporučljivo koristiti flaširanu vodu. Izbegavati konzumiranje sirove hrane. Potrebno je pre upotrebe dobro oprati voće i povrće. Izbegavati kupanje u rekama i manjim veštačkim akumulacijama. Prema zapadnim izvorima, zasnovanim na skorašnjoj studiji, kao neprimerena za kupanje ocenjena je četvrtina marokanskih morskih plaža.
Bolesti: Sida je prisutna u velikim gradovima i većim turističkim centrima, a, prema zapadnim podacima, u Maroku je virusom side je kontaminirano 16-20 hiljada lica, s tim što je njen brži razvoj evidentiran kod ženskog dela populacije. Malarija (paludisme) je prisutna u malom broju slučajeva.
Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Opšta situacija
U svim prilikama, preporučuje se pristojno i diskretno ponašanje i, naročito, poštovanje prema religijskim objektima i obeležjima.
Potrebno je poštovati lokalne običaje, koji se razlikuju od jednog do drugog regiona, i tradiciju. Izbegavati rasprave o ose
Ambasada Republike Srbije
Ambasador: Slađana Prica
Adresa: 24, Rue El Kadi Ahmed Mouline, Souissi, Rabat, Maroko
Broj telefona: +212 (537) 752-201, +212 (537) 753-770
Broj faksa: +212 (537) 753-258
Ambasada države Maroko u Srbiji
Adresa: Sanje Živanovića 4
Broj telefona: +381 (11) 3690-288, +381 (11) 3691-866
Broj faksa: +381 (11) 3690-499
Radno vreme: ponedeljak - petak: 09:00 – 16:00
Ambasador: Mr. Mohammed Amine BELHAJ
Kažu o sebi:
Maroko je severnoafrička zemlja koja leži na obali Atlantskog okeana i Sredozemnog mora. Njegovo ime na arapskom znači “zemlja zalaska sunca” ili “daleko zapadno”.
Maroko je jedina afrička zemlja koja nije članica Afričke unije, ali je pridruženi član Arapske lige, Organizacije islamske saradnje, Zajednice frankofonskih zemalja i Unije za Mediteran.
Maroko ima bogatu i raznovrsnu kulturu koja je pod uticajem berberskog, arapskog, jevrejskog, andaluzijskog, afričkog i evropskog nasleđa. Maroko je poznat po svojoj muzici, književnosti, kinematografiji, kuhinji, arhitekturi i umetnosti.
Maroko ima neke od najlepših i najraznovrsnijih prirodnih pejzaža u Africi. U Maroku se nalaze planinski lanci Atlasa i Rif, pustinjske dine Erg Čebi i Erg Šigaga, vodopadi Kaskade d’Ouzud, plaže Esauira i Legzira, kao i istorijski gradovi poput Feza, Marakeša, Rabata i Šefšauena.
Maroko je domaćin nekih od najvećih i najpoznatijih festivala u Africi i svetu. Među njima su Festival ruža u dolini M’gouna, Festival svetske muzike u Fezu, Festival džeza u Tanžeru, Festival međunarodnog filma u Marakešu i Festival šarenih balona u Merzugi.
Maroko ima dugu i burnu istoriju koja seže do praistorije. Njegovu teritoriju su naseljavali razni narodi i civilizacije, kao što su Feničani, Kartaginjani, Rimljani, Vandali, Vizantinci, Arapi, Berberi, Almoravidi, Almohadi, Marinidi, Vatasidi, Saadi, Alauiiti i Evropljani. Maroko je postao nezavisan od Francuske i Španije 1956. godine nakon dugotrajne borbe za oslobođenje. Od tada se suočava sa raznim izazovima kao što su zapadnosaharski konflikt, političke reforme, ekonomski razvoj i društvene promene.
Maroko se graniči sa Alžirom na istoku i jugoistoku, sa Zapadnom Saharom (spornom teritorijom koju delimično kontroliše) na jugu i jugozapadu, sa Španijom (preko enklava Seuta i Melilja) na severu i sa Atlantskim okeanom na zapadu. Na severu se nalazi i Gibraltarski moreuz koji razdvaja Maroko od Evrope.
Klima Maroka varira u zavisnosti od regiona. Na obalama je mediteranska sa toplim i suvim letima i blagim i vlažnim zimama. U unutrašnjosti je klima kontinentalna sa većim temperaturnim razlikama između godišnjih doba. U planinskim predelima je klima planinska sa hladnim i snegom zimama. U jugoistočnim delovima zemlje je klima pustinjska sa vrlo vrućim danima i hladnim noćima. Maroko je takođe podložan klimatskim promenama koje mogu dovesti do povećanja temperature, smanjenja padavina, povećanja suše i poplava i drugih klimatskih rizika.