Vizni režim
Za putovanje u Meksiko je potrebna viza. Viza je besplatna za boravak koji nije lukrativne prirode
Od obaveze posedovanja važeće vize izuzeti državljani R.Srbije koji mogu da dokažu legalni boravak u SAD, Kanadi i Japanu, a cilj putovanja im je turistički, poslovni ili tranzit.
Za nosioca putnog lista u tranzitu neophodna je viza. Potrebna dokumenta: Predati licno zahtev, (verzija na engleskom),
potvrdu o zaposlenju (izdatu na službenom dopisu sa memorandumom firme i sa službenim pecatom preduzeca u kojoj je zaposlen podnosilac zahteva sa potpisom odgovornog lica) i sa naznacenim datumom od kada radi na tom mestu i sa mesecnim primanjima. U slucaju da je podnosilac zahteva vlasnik preduzeca ili radnje, predati na uvid original dokumenta i fotokopiju registracije istog.
Original potvrde banke o posedovanju racuna, sa navedenim datumom otvaranja, i sa izvodom sa tekuceg racuna na koji se uplacuje licni dohodak za period od poslednjih šest meseci (sa svim promenama). Oba dokumenta treba da sadrže potpis i pecat banke.
Potvrda banke o posedovanju kreditne kartice, sa naznacenim limitom na dan podnošenja zahteva za vizu. (Ukoliko je poseduje).
Potvrda o posedovanju nekretnina na svoje ime, original i fotokopiju. (Ukoliko je poseduje).
Važeći pasoš (za još najmanje šest meseci), fotokopija stranice sa ličnim podacima i sa prethodnim vizama. Ukoliko je pasoš izdat 2015. godine, priložiti i prethodni pasoš sa fotokopijama stranice sa ličnim podacima i stranica sa prethodno izdatim vizama;
jedna fotografija (skorija), formata kao za pasoš.
Bezbednosna situacija
Rizici od oružanih sukoba i kriminala su visoki, potrebna je povećana pažnja.
Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Zdravstvena situacija
Ne postoje obavezne vakcine niti vakcinacije koje se preporučuju. Opšta sanitarna situacija je dobra, a nema ni epidemija. Preporučuje se flaširana voda i izbegavanje ishrane na uličnim kioscima.
Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Opšta situacija
S obzirom da je u pitanju trusno područje, postoji rizik od zemljotresa, kao i od uragana.Sezona uragana je od avgusta do oktobra. Moguće pojačane aktivnosti vulkana. Meksiko Siti, pored toga što je drugi po zagađenosti u svetu, dodatno je ekološki ugrože
Ambasada Republike Srbije
Ambasador: Goran Mešić
Adresa: Av. Montanas Rocallosas No.515 Lomas de Chapultepec, 11000 Meksiko, D.F. Meksiko
Broj telefona: +52 (55) 5520-0524, +52 (55) 5520-2523
Broj faksa: +52 (55) 5520-9927
Ambasada države Meksiko u Srbiji
Adresa: Ljutice Bogdana 5
Broj telefona: +381 (11) 3674-171, Konzularno odeljenje: +381 (11) 3674-170
Radno vreme: ponedeljak - petak: 09:00 – 17:00
Ambasador: Mr. Marco Antonio GARCÍA BLANCO
Kažu o sebi:
Meksiko je poznat po svojim prekrasnim cenotama – koji su u osnovi prirodni slatkovodni bazeni. U Meksiku postoji oko 6000 cenota, od kojih je većina na poluotoku Yucatan, a svi su povezani kao deo najvećeg podvodnog pećinskog sistema na Zemlji.
Čokolada potiče iz Meksika. Drevne meksičke civilizacije, uključujući Olmeke, Asteke, Tolteke i Maje, uzgajale su stabla kakaa pre više od 3000 godina.
Meksiko je peta država po veličini u Americi i četrnaesta u svetu.
Meksiko ima 35 mesta svetske baštine UNESCO-a i 67 nacionalnih parkova.
Meksiko je najveći svetski proizvođač srebra i piva iako zvuči neverovatno takđe je i najveć izvoznik piva.
Meksiko je dom najveće svetske flote taksija sa više od 100 000 taksija koji prometuju svaki dan.
Meksiko je jedna od retkih zemalja na Zemlji koja ima više obale nego što ima kopnene granice.
Pronalazač televizije u boji, Guillermo Gonzalez Camarena, rođen je u drugom po veličini meksičkom gradu Guadalajari. Godine 1940., kada je imao samo 23 godine, Camarena je zatražio patent za prvi sistem prenosa slike u boji. Na kraju je korišćen u svemirskoj letelici Voyager.
Meksiko ima bogatu i raznovrsnu istoriju koja seže do pretkolumbovskog razdoblja. Nekoliko moćnih civilizacija se razvilo na teritoriji današnjeg Meksika, kao što su Olmeci, Zapoteci, Teotihuacani, Maje, Tolteci i Asteci. Ove civilizacije su stvorile impresivne gradove, piramide, hramove i umetnička dela.
Španska kolonizacija Meksika započela je 1519. godine kada je Hernán Cortés stigao sa svojom ekspedicijom. Cortés je uspeo da osvoji Astečko carstvo uz pomoć nekih lokalnih saveznika i bolesti koje su doneli Evropljani. Španija je uspostavila potpunu kontrolu nad Meksikom do kraja 16. veka i iskoristila njegove bogate resurse za svoje interese.
Nezavisnost Meksika od Španije započela je 1810. godine sa ustankom koji je predvodeo sveštenik Miguel Hidalgo. Rat za nezavisnost trajao je jedanaest godina i završio se potpisivanjem Plana de Iguala 1821. godine. Prva meksička vlada bila je ustavna monarhija pod carem Agustínom de Iturbideom, ali on je ubrzo svrgnut i uspostavljena je republika.
Druga polovina 19. veka, 20. i 21. veka bili su obeleženi brojnim ratovima, revolucijama, socijalnim pokretima i političkim promenama u Meksiku. Neki od najvažnijih događaja su bili: odvajanje Teksasa 1836. godine, rat sa SAD-om 1846-1848. godine, francuska intervencija 1861-1867. godine, reformski pokret Benita Juáreza, Porfirijat (diktatura Porfirija Díaza), meksička revolucija 1910-1920. godine, institucionalna revolucionarna partija (PRI) koja je vladala skoro sedam decenija, zapatistička pobuna 1994. godine, tranzicija ka demokratiji 2000. godine i borba protiv narko-kartela u 21. veku.
Meksiko se graniči sa SAD-om na severu, Belizeom i Gvatemalom na jugoistoku, Tihim okeanom na zapadu i jugu, Karipskim morem na istoku i Meksičkim zalivom na severoistoku. Ukupna dužina granice je 4.353 km, od čega je 3.141 km sa SAD-om.
Meksiko ima raznoliku klimu koja varira od tropske do pustinjske, u zavisnosti od nadmorske visine, geografskog položaja i uticaja okeanskih struja. Uopšteno govoreći, Meksiko ima toplu i suvu klimu na severu i vlažnu i toplu klimu na jugu. Temperatura se smanjuje sa porastom nadmorske visine, pa tako planinska područja imaju umerenu do hladnu klimu.