Planeta

Mjanmar

Lokalno vreme Jangon
Zvanični naziv:
Unija Mjanmara
Naziv na engleskom:
Myanmar (Burma)
Kontinent:
Azija
Zvanični jezik:
Burmanski
Broj stanovnika:
54.409.800 (2020)
Religija:
Budisti 80.1%
Hrišćani 7.8%
Protestanti 6.5%
Lokalna religija 5.8%
Muslimani 4.0%
Površina:
678.500 km2
Najviša tačka:
5.870, Gamlang Razi
Najniža tačka:
0 m, Bengalski prolaz
Dužina obale:
1.930 km
Dužina granice:
6.522 km
Države sa kojima se graniči:
1. Tajland 2.416 km
2. Kina 2.129 km
3. Indija 1.468 km
4. Bangladeš 271 km
5. Laos 238 km

Valuta:
Mjanmarski Kjat (MMK)
Pozivni broj:
+(95)
Važni telefoni:
Policija: 199
Hitna pomoć: 192
Vatrogasci: 191
Internet domen:
.mm
Državni praznik:
Dan nezavisnosti, 04. januar
Opis praznika:
Predstavlja dan sticanja nezavisnosti od Britanske kraljevine1948. godine.

Glavni grad:
Jangon
Vremenska zona:
UTC/GMT +6:30
Geografska širina i dužina:
16.45N 96.20E
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
7 399 km
Međunarodni aerodrom:
Naypyidaw International Airport
Broj stanovnika glavnog grada:
418.000 (2007)
Površina glavnog grada:
7.054,37 km2

Voltaža i frekvencija struje:
230V - 50Hz
Tip utičnice:
A, C, D, G, I

Zastava Mjanmara je zvanično usvojena 21. oktobra 2010. godine i prati promenu u nazivu države iz Unija Mjanmara u Savezna Republika Mjanmar i izbor nove himne, koji su proistekli iz novog ustava koji donet pred izbore na svim nivoima koji su održani 7. novembar 2010. godine i koji označavaju tranziciju države iz vladavine vojne hunte u civilnu državu. Nova zastava je zamenila staru koja je bila u upotrebi, od proglašenja socijalističke republike od strane Ne Vina, u periodu između 3. januara 1974. i 21. oktobra 2010. godine. Zastava se sastoji od tri horizontalna polja istih visina od kojih je gornje polje žuto, srednje zeleno i donje crveno. Na sredini zastave se nalazi, velika, bela petokraka zvezda. Žuta broja simbolizuje solidarnost, zelena mir, spokoj i zelenilo, a crvena hrabrost i istrajnost. Bela petokraka zvezda simbolizuje značaj jedinstva saveza Mjanmar.
Državno uređenje:
Republika

Predsednik
Vin Mjint

Predsednik Vlade
Vin Mjint

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
ARF Regionalni forum ASEAN (Asocijacija nacija jugoistočne Azije)
ASEAN Asocijacija nacija jugoistočne Azije
BIMSTEC Inicijativa Bengalskog zaliva za multisektorsku tehničku i ekonomsku saradnju
CP Kolombo plan
EAS Istočno Azijski Samit
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
G - 77 Grupa 77
IPU Interparlamentarna unija
IAEA Međunarodna agencija za atomsku energiju
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICC Međunarodna privredna komora
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
IHO Međunarodna hidrografska organizacija
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IOM Međunarodna organizacija za migracije
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
NAM Pokret nesvrstanih
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OIE Svetska organizacija za zdravlje životinja
UN Ujedinjene nacije
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNIDO Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj
UPU Univerzalna poštanska unija
WCO Svetska carinska organizacija
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
UNWTO Svetska turistička organizacija
WTO Svetska trgovinska organizacija

Regionalni član
ADB Azijska razvojna banka
AIIB Azijska investiciona banka za infrastrukturu

Stalni član


Posmatrač
SAARC Udruženje za regionalnu saradnju Južne Azije

Kandidat
EITI Inicijativa za transparentnost ekstraktivne industrije

Vizni režim
Za putovanje u Mjanmar je potrebna viza. Za nosioca putnog lista u tranzitu neophodna je viza. Elektronsko podnošenje zahteva za vizu se obavlja preko ovog sajta https://evisa.moip.gov.mm/

Bezbednosna situacija
Bezbednost je na veoma visokom nivou, a incidenti su veoma retki. Mjanmar je poznat po gostoljubivosti lokalnog stanovništva i odnos prema stranim turistima je prijateljski.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Zdravstvena situacija
Zdravstveno osiguranje nije obavezno, ali se preporučuje putno zdravstveno osiguranje. S obzirom da je u Mjanmaru veoma raširena malarija i denge groznica, potrebno je poneti odgovarajuća zaštitna sredstva protiv komaraca. Preporučuje se antitetanus vakcina, a u slučaju dužeg boravka u ruralnim delovima zemlje potrebno je vakcinisati se protiv japanskog encefalitisa.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Mjanmar

Ambasada Republike Srbije
Ambasador: Miodrag Nikolin
Adresa: 114-A Inya Road, Kamayut Township Jangon, Mjanmar
Broj telefona: +95 (1) 515-282, + 95 (1) 515-283
Broj faksa: +95 (1) 504-274

Ambasada države Mjanmar u Srbiji
Adresa: Kneza Miloša 72
Broj telefona: +381 (11) 3617-165, +381 (11) 3619-114
Broj faksa: +381 (11) 3614-968
Radno vreme: ponedeljak - petak: 09:00 – 16:00
Ambasador: Mr. (U) Myo AYE


Kažu o sebi:

Mjanmar je zemlja u jugoistočnoj Aziji koja ima više od 100 etničkih grupa. Njihov tradicionalni jezik je burmanski, a njihova glavna religija je teravadski budizam.
Mjanmar je poznat po svojim drevnim hramovima i pagodama, od kojih je najpoznatija Švedagon pagoda u Jangonu, koja je prekrivena zlatom i dragim kamenjem.
Mjanmar je jedna od najvećih proizvođača žada na svetu, a takođe ima bogate rezerve prirodnog gasa, nafte, bakra, cinka i dragog kamenja.
Mjanmar je dom nekih od najređih životinja na svetu, kao što su beli slonovi, iravadi delfini, kornjače i tigrovi.
Mjanmar ima jedinstvenu kulturu koja se ogleda u njihovoj muzici, plesu, književnosti i umetnosti. Neki od njihovih tradicionalnih običaja su tanaka (biljni prah koji se nanosi na lice kao zaštita od sunca i ukras), longyi (suknja koju nose muškarci i žene) i thanat (žvakanje betela kao stimulans).
Istorija Mjanmara je veoma bogata i složena. Neki od najvažnijih događaja su:
Prve civilizacije u Mjanmaru su nastale oko 200. godine pre nove ere, kada su se naselili narodi Pyu i Mon.
U 11. veku je osnovana Kraljevina Pagan, koja je ujedinila veći deo zemlje pod burmanskom vlašću i proširila budizam.
U 13. veku je Mjanmar bio pod mongolskom invazijom, koja je dovela do raspada kraljevstva i nastanka manjih država.
U 16. veku je ponovo uspostavljena jedinstvena država pod dinastijom Taungoo, koja je stvorila najveću imperiju u jugoistočnoj Aziji.
U 18. i 19. veku je Mjanmar bio u sukobu sa Kinom, Tajlandom i Britanijom, koja ga je postepeno kolonizovala nakon tri anglo-burmanska rata.
U 20. veku je Mjanmar bio pod japanskom okupacijom tokom Drugog svetskog rata, a zatim je stekao nezavisnost 1948. godine pod vođstvom Aung Sana.
Od 1962. do 2011. godine je Mjanmar bio pod vojnom diktaturom, koja je gušila demokratske pokrete i izazvala etničke sukobe i izolaciju od sveta.
Od 2011. do 2020. godine je Mjanmar započeo proces demokratske tranzicije, koji je doveo do pobede Nacionalne lige za demokratiju (NLD) na izborima i izbora Aung San Su Ći za državnu savetnicu.
U februaru 2021. godine je vojska izvela novi državni udar i uhapsila Aung San Su Ći i druge lidere NLD-a, što je izazvalo masovne proteste i međunarodnu osudu.
Mjanmar se graniči sa Bangladešom, Indijom, Kinom, Laosom i Tajlandom. Njegova obala izlazi na Bengalski zaliv i Andamansko more. Klima je, osim u najsevernijim delovima, monsunska. Najveće reke izviru u planinama i teku ka Indijskom okeanu. Najviši vodostaj je u vreme monsunskih kiša, kada su česte poplave, dok u sušnoj sezoni mnoge reke presuše. Obale uz okean su niske i močvarne.