Vizni režim
Potrebna je viza za putovanje u Nikaragvu (viza se izdaje na period do trideset dana, moguće je produženje na još trideset dana). Za nosioca putnog lista u tranzitu neophodna je viza
Bezbednosna situacija
Rizici od oružanih sukoba i kriminala su visoki, potrebna je povećana pažnja.
Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Zdravstvena situacija
Preporučuje se putno zdravstveno osiguranje.Ne postoje obavezne vakcine niti vakcinacije koje se preporučuju. Opšta sanitarna situacija je dobra, a nema ni epidemija. Preporučuje se flaširana voda i izbegavanje ishrane na uličnim kioscima.
Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Opšta situacija
S obzirom da je u pitanju trusno područje, postoji rizik od zemljotresa, kao i čestih i veoma obilnih kiša.
Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Vozačka dozvola
Priznaju se vozačke dozvole Republike Srbije do isteka roka njihovog važenja. Nakon isteka roka važenja, mora se zatražiti nikaragvanska vozačka dozvola.
Ambasada Republike Srbije
Na nerezidencijalnoj osnovi Nikaragvu pokriva ambasada Republike Srbije u Meksiku.
Ambasador: Goran Mešić
Adresa: Av. Montanas Rocallosas No.515 Lomas de Chapultepec, 11000 Meksiko, D.F. Meksiko
Broj telefona: +52 (55) 5520-0524, +52 (55) 5520-2523
Broj faksa: +52 (55) 5520-9927
Ambasada države Nikaragva u Srbiji
Adresa: Ne postoji ambasada Nikaragve u Republici Srbiji.
Kažu o sebi:
Nikaragva je najveća zemlja u Centralnoj Americi po površini, ali i najređe naseljena. Ima oko 6,6 miliona stanovnika, od kojih je oko 30% u glavnom gradu Managvi.
Nikaragva ima dva velika slatkovodna jezera: Nikaragva i Managva, koja su međusobno povezana rekom Tipitapa. Jezero Nikaragva je dom nekih od retkih slatkovodnih ajkula na svetu, koje su prilagođene životu u slatkoj vodi.
Nikaragva je zemlja bogata vulkanima, od kojih su neki još uvek aktivni. Najpoznatiji je Masaja, koji se nalazi blizu Managve i koji neprestano izbacuje lavu i gasove. Masaja je jedan od najaktivnijih vulkana na svetu i jedan od retkih gde se može videti lava u krateru.
Nikaragva ima raznovrsnu i bogatu kulturu, koja je pod uticajem španske, afričke i indijanske tradicije. Muzika, ples, književnost i kuhinja su neki od aspekata nikaragvanske kulture koji privlače turiste. Nikaragva je takođe rodno mesto poznatih pisaca kao što su Ruben Dario i Ernesto Kardenal.
Nikaragva je zemlja koja se bori za socijalnu pravdu i demokratiju. U 20. veku je doživela nekoliko revolucija, građanskih ratova i intervencija SAD-a. Najpoznatiji revolucionarni pokret je bio sandinizam, koji je srušio diktaturu porodice Somoza 1979. godine i uspostavio socijalističku vladu. Sandinizam se suočio sa oružanim otporom kontrarevolucionara (kontri), koje su podržavale SAD. Sandinizam je izgubio vlast na izborima 1990. godine, ali se vratio na čelo zemlje 2007. godine sa Danielom Ortegom kao predsednikom.
Nikaragva ima burnu istoriju, koja seže još od pre dolaska Španaca u 16. veku. Tada su na ovim prostorima živela razna indijanska plemena, od kojih je najpoznatije bilo Nikarao, po kome je zemlja dobila ime (nikarao + agua = voda). Španci su pokorili indijance i uspostavili kolonijalnu vlast, koja je trajala do 1821. godine, kada je Nikaragva stekla nezavisnost i pridružila se Ujedinjenim provincijama Centralne Amerike. Ova federacija se raspala 1838. godine i Nikaragva je postala samostalna republika 1854. godine. Od tada pa do danas, Nikaragva je prošla kroz različite periode političke nestabilnosti, diktature, intervencije SAD-a, revolucije, građanske ratove i demokratske tranzicije.
Nikaragva se graniči sa Hondurasom na severu i Kostarikom na jugu. Na zapadu izlazi na Tihi okean, a na istoku na Karipsko more. Klima u Nikaragvi je tropska, sa dva godišnja doba: kišnim i suvim. Kišno doba traje od maja do novembra, a suvo od decembra do aprila. Temperature su visoke tokom cele godine, sa prosekom od oko 27 stepeni Celzijusa. Nikaragva je podložna prirodnim katastrofama kao što su zemljotresi, vulkanske erupcije, uragani i poplave.