Vizni režim
Za putovanje u Novi Zeland je potrebna viza. Za nosioca putnog lista u tranzitu neophodna je viza osim ako u tranzitu kroz Novi Zeland putuje za Australiju i poseduje validnu australijsku vizu. Elektronsko podnošenje zahteva za vizu se obavlja preko ovog sajta
https://www.ttsnzvisa.com/gb-en/HowToApply
Bezbednosna situacija
Preporučuje se uobičajena predostrožnost u pogledu ličnih dokumenata.
Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Zdravstvena situacija
U pogledu zdravstvene zaštite, razvijena je mreža javnih i privatnih medicinskih ordinacija. Preporuka je da se obezbedi putno osiguranje koje će pokriti obavezno zdravstveno osiguranje za slučaj nesreće i bolesti.
Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Ambasada Republike Srbije
Na nerezidencijalnoj osnovi Novi Zeland pokriva ambasada Republike Srbije u Australiji.
Ambasador: Miroljub Petrović
Adresa: 4 Bulwara Close O'Malley, ACT 2606 Kanbera, Australija
Broj telefona: +61 (2) 6290-2630, +61 (2) 6290-2948
Broj faksa: +61 (2) 6290-2631
Ambasada države Novi Zeland u Srbiji
Adresa: Ne postoji ambasada Novog Zelanda u Republici Srbiji.
Kažu o sebi:
Novi Zeland je ostrvska država u južnom Pacifiku, najjužniji deo Polinezije. Zemlja se sastoji od dva glavna ostrva - Severnog i Južnog - i brojnih manjih ostrva, neka od njih stotinama kilometara udaljena od glavne grupe. Glavni grad je Velington, a najveće urbano područje Okland.
Novi Zeland je prva zemlja na svetu koja je dozvolila opšte pravo glasa, omogućivši ženama da glasaju 1893. Godine.
Novi Zeland ima sedam puta više ovaca i tri puta više krava nego ljudi. Ovde se nalazi i najveći mlečni proizvođač na svetu, Fontera, koji snabdeva Pica Hat restorane mozzarelom iz Taranakija.
Novi Zeland ima jedinstvenu vrstu delfina koja liči na Mikija Mausa. To je Hektorov delfin, koji je domaći na južnom ostrvu i ima dva izbočena uha koja mu daju smešan izgled.
Novi Zeland je dom mnogim popularnim filmovima koji su snimljeni ovde od strane novozelandskih filmskih stvaralaca, kao što su Jednom bili ratnici, Jahač kitova, Klavir i trilogija Gospodar prstenova.
Novi Zeland ima bogatu i raznovrsnu istoriju koja seže do između 1320. i 1350. godine, kada je počeo glavni period naseljavanja, nakon što ga je otkrio Kupe i naselili Polinežani, koji su razvili posebnu maorsku kulturu. Prvi evropski istraživač koji je posetio Novi Zeland bio je holandski moreplovac Abel Tasman 13. decembra 1642. Godine. Britanski istraživač Džejms Kuk, koji je stigao na Novi Zeland u oktobru 1769. godine na prvom od svoja tri putovanja, bio je prvi Evropljanin koji je oplovio i kartografisao Novi Zeland. Od kraja 18. veka zemlju su redovno posećivali istraživači i drugi mornari, misionari, trgovci i avanturisti. Godine 1840. potpisan je Ugovor o Vaitangi između predstavnika Ujedinjenog Kraljevstva i raznih maorskih poglavara, čime je Novi Zeland uveden u Britansko carstvo i dajući Maorima ista prava kao britanskim podanicima. Sporovi oko različitih prevoda Ugovora i želja doseljenika da steknu zemlju od Maora doveli su do novozelandskih ratova od 1843. godine. Bilo je intenzivnog britanskog naseljavanja tokom ostatka 19. veka i u ranom delu sledećeg veka. Efekti evropskih zaraznih bolesti, novozelandskih ratova i nametanja evropskog ekonomskog i pravnog sistema doveli su do toga da većina zemlje Novog Zelanda pređe iz maorskog u pakeha (evropsko) vlasništvo, a Maori postali osiromašeni.
Novi Zeland se graniči samo sa morem i nema kopnenih granica sa drugim državama. Najbliži sused je Australija, koja je udaljena oko 1.600 km jugoistočno od Novog Zelanda. Novi Zeland ima raznoliku klimu zbog različitog reljefa zemlje. Većina regiona Novog Zelanda pripada umerenoj zoni sa pomorskom klimom (Kepenova klasifikacija klime: Cfb) koju karakterišu četiri izrazita godišnja doba. Zime su relativno blage, a leta uporedivo hladna. Glavni faktori koji utiču na klimu su Tihi okean i geografska širina, iako planinski lanci mogu izazvati značajne klimatske varijacije na mestima koja su jedva desetine kilometara udaljena jedna od druge. Uslovi se razlikuju od izuzetno vlažnih na zapadnoj obali Južnog ostrva do gotovo polusušnih u Centralnom Otagu i suptropskih u Severnoj zemlji.