Vizni režim
Potrebna je viza za putovanje u Paragvaj. Za Srbiju je zadužena ambasada u Beču.
Potrebna dokumenta:
popunjen obrazac www.embaparitalia.it/home/files/Formularios/FORMULARIO%20VISA.pdf
potvrda da niste osuđivani,
izvod iz MKR,
dve fotokopije prve strane pasoša,
dve fotografije veličine za pasoš,
dve fotokopije rezervacije hotela ili pozivnog pisma,
dve fotokopije avionske karte (prihvataju se i rezervacije),
pasoš mora važiti najmanje šest meseci od dana izdavanja vize.
Za maloletne aplikaciju moraju potpisati oba roditelja a ukoliko putuje sam ili sa jednim roditeljem overena potvrda.
Bezbednosna situacija
U delu zemlje prema granici sa Brazilom i Argentinom prisutne su kriminalne grupe koje se bave švercom.
Preporučljivo je izbegavati veća masovna okupljanja, iako su protesti i demonstracije mahom nenasilni.
Kriminal je u porastu i preporučljive su sve uobičajene mere predostrožnosti za turiste. Ne preporučuje se nošenje skupog nakita i vidljive tehničke opreme (kamere, foto aparati i sl.). Ulični kriminal preovlađuje u gradskim sredinama. U slučaju pljačke, ne preporučuje se pružanje otpora, s obzirom da su napadači najčešće naoružani.
Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Zdravstvena situacija
Uslovi za medicinsko lečenje su dobri u Asunsionu, a ograničeni ili nepostojeći u seoskim sredinama.
Povremeno vladaju zarazne bolesti, karakteristične za tropske krajeve, ali vakcinacije nisu uslov za ulazak u zemlju.
Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Vozačka dozvola
Vozačku dozvolu Republike Srbije na novom obrascu moguće je koristiti za upravljanje motornim vozilom samo u periodu trajanja vize.
Ambasada Republike Srbije
Na nerezidencijalnoj osnovi Paragvaj pokriva ambasada Republike Srbije u Argentini.
Ambasador: Jela Baćović
Adresa: Marcelo T.de Alvear 1705, 1060 Buenos Ajres, Argentina
Broj telefona: +54 (11) 4812-9133, +54 (11) 4813-3445, +54 (11) 4813-3446, +54 (11) 4811-2860
Broj faksa: +54 (11) 4812-1070
Ambasada države Paragvaj u Srbiji
Adresa: Ne postoji ambasada Paragvaja u Republici Srbiji.
Kažu o sebi:
Paragvaj je jedina država u Južnoj Americi koja nema izlaz na more ili okean. Zemlju deli reka Paragvaj na dva dela: Gran Chaco na severozapadu i Paranena na istoku.
Paragvaj je bio centar isusovačkih misija u 17. veku, gde su domorodački Gvarani narod preobraćeni na hrišćanstvo i upoznati sa evropskom kulturom. Isusovci su proterani sa španskih teritorija 1767. godine, a njihove misije su postale deo svetske baštine UNESCO-a.
Paragvaj je proglasio nezavisnost od Španije 1811. godine, ali je tek 1842. godine priznat kao suverena država. Paragvaj je pretrpeo velike gubitke u ratu protiv trojnog saveza (Brazil, Argentina i Urugvaj) od 1864. do 1870. godine, kada je izgubio oko 25-33% svoje teritorije i polovinu svog stanovništva.
Paragvaj ima dva službena jezika: španski i gvarani. Gvarani je indijanski jezik koji govori oko 90% stanovništva, a ima i svoje pismo. Paragvaj je jedina država u Americi gde većina stanovnika govori domorodačkim jezikom.
Paragvaj ima bogatu muzičku tradiciju, koja se ogleda u nacionalnom instrumentu zvanom paragvajska harfa. Ova harfa ima 36 žica i proizvodi nežan i melodičan zvuk. Neki od najpoznatijih paragvajskih harfista su Luis Bordon, Nicolas Caballero i Celso Duarte.
Paragvaj ima burnu i složenu istoriju, koja se može podeliti na tri glavna perioda: predkolmbijski, kolonijalni i nezavisni.
Predkolumbijski period: Pre dolaska Evropljana, istočni deo današnjeg Paragvaja bio je naseljen Gvarani narodom, koji je imao razvijenu polunomadsku kulturu i brojna plemena. Prvi kontakt između Gvarana i Evropljana dogodio se 1524. godine, kada je portugalski istraživač Alejo Garcia stigao do ovih krajeva. Kasnije su Gvarani sklopili savez sa Špancima i zajedno ratovali protiv neprijateljskih plemena kao što su Gvajkuri i Mbija.
Kolonijalni period: Španski osvajači su 1537. godine osnovali Asunsion, koji je postao centar kolonijalne pokrajine Rio de la Plata. U 17. veku su isusovci došli u Paragvaj i osnovali mrežu misija, gde su Gvarane podučavali hrišćanstvu, zanatima, poljoprivredi i umetnosti. Isusovačke misije su imale veliku autonomiju od Asunsiona i razvile su posebnu kulturu i identitet. Međutim, isusovci su bili proterani 1767. godine pod pritiskom španske krune i lokalnih elita, koje su smatrale da misije predstavljaju pretnju njihovim interesima. Godine 1776. je Paragvaj postao deo Potkraljevstva Rio de la Plata sa sedištem u Buenos Airesu, gubeći svoj pristup moru i trgovini.
Posle rata, Paragvaj se suočio sa političkom nestabilnošću, socijalnim nemirima i ekonomskom zaostalošću. U 20. veku je ponovo ušao u rat, ovoga puta sa Bolivijom, zbog spora oko regije Čako, koja je bila bogata naftom. Rat za Čako je trajao od 1932. do 1935. godine i završio se pobedom Paragvaja, koji je anektirao veći deo sporne teritorije. Od 1954. do 1989. godine Paragvaj je bio pod vojnom diktaturom generala Alfreda Stroessnera, koji je sprovodio represiju nad opozicijom i manjinama, ali je i modernizovao zemlju i uspostavio bliske veze sa SAD-om i Brazilom. Njegov režim je okončan vojnim udarom 1989. godine, koji je omogućio početak demokratske tranzicije.
Danas je Paragvaj razvijajuća zemlja, koja se suočava sa izazovima kao što su siromaštvo, korupcija, nejednakost i zaštita životne sredine. Međutim, Paragvaj ima i potencijale za rast i napredak, kao što su mlado stanovništvo, bogati prirodni resursi, kulturna raznolikost i regionalna saradnja.
Paragvaj je država u centralnom dijelu Južne Amerike, bez izlaza na more. Na severozapadu graniči s Bolivijom, na severoistoku s Brazilom te na jugozapadu sa Argentinom. Klima je u Paragvaju raznolika, zavisno o regiji. U Gran Chacu na severozapadu je tropska s velikim varijacijama temperature, a na istoku je suptropska.