Vizni režim
Viza nije potrebna za boravak do devedeset dana. Za nosioca putnog lista u tranzitu nije neophodna viza, ali je u putnom listu ili noti ambasade Republike Srbije neophodno uneti itinerer nosioca putnog lista .
Bezbednosna situacija
U delu zemlje prema granici sa Kolumbijom prisutne su grupe koje se bave ilegalnom trgovinom drogom.
U gradskim i prigradskim sredinama česte su demonstracije i radnički štrajkovi. Iako u principu nenasilni, dešavaju se incidenti, zbog čega se preporučuje izbegavanje masovnih okupljanja i demonstracija.Turističke zone, poput „Puta Inka", su relativno dobro policijski obezbeđene.U Limi i drugim velikim gradovima česti su oružani kriminal, fizički napadi (posebno na žene) i krađa i pljačka kola. Česta su i tzv. „ekspresna kidnapovanja" u kojima se od žrtve zahteva da podigne novac iz bankomata. Ne preporučuje se nošenje skupog nakita i satova. Na gradskim raskrsnicama i glavnim putevima ka Limi, uključujući i put sa aerodroma Horhe Čavez, česti su slučajevi krađa u kojima lopov razbija prozor i nasilno uzima nakit ili tašnu putnika. Preporučuje se da se nosi samo mala količina novca i fotokopija pasoša. U slučaju ulične pljačke, ne preporučuje se pružanje otpora, s obzirom da su napadači najčešće naoružani.
Bezbednost u saobraćaju nije dobra zbog lošeg stanja putne mreže, loše obučenosti za vožnju lokalnih vozača, koji ne poštuju ograničenja brzine i saobraćajnu signalizaciju, kao i zbog čestih pokušaja pljački na gradskim raskrsnicama i na putevima u unutrašnjosti.
Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Zdravstvena situacija
Preporučuje se putno zdravstveno osiguranje. Medicinske usluge su dobre u Limi i prilično dobre u drugim većim gradovima. U udaljenim delovima zemlje, uključujući i turističke zone, postoji samo osnovna medicinska pomoć i uslovi za spašavanje u slučajevima nesreće su ograničeni.
Putovanje u delove zemlje na velikim nadmorskim visinama (Kusko i Maču Piču) rizično je za srčane bolesnike. U pojedinim prašumskim delovima zemlje postoji opasnost od malarije, kolere, žute groznice i hepatitisa. Preporučuje se vakcinacija protiv žute groznice. Česti su slučajevi dijareje izazvane bakterijama u hrani i vodi. Za piće koristiti isključivo flaširanu vodu.
Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Vozačka dozvola
Priznaju vozačke dozvole Republike Srbije na novom obrascu do šest meseci dana od dana legalnog ulaska i boravka. Vozačka dozvola se može zameniti za peruansku iste kategorije za upravljanje motornim vozilom ukoliko Odeljenju za vozačke dozvole Direkcije za saobraćaj i bezbednost na putevima prezentira pasoš Republike Srbije sa pečatima njihovih organa o legalnom ulasku i boravku i priloži sledeća dokumenta:
potvrdu o psihosomatskoj sposobnosti;
potvrdu MUP-a RS o autentičnosti iste, uz naznaku kategorije vozila kojima može upravljati ( uz zvaničan prevod na španski i overu od strane našeg diplomatsko-konzularnog predstavništva);
potvrdu o položenom ispitu o pravilima putnog tranzita i transporta, u skladu sa kategorijom vozačke dozvole koja se zamenjuje;
kopija ličnog dokumenta ( lične karte za strance);
potvrda o uplati takse.
Ambasada Republike Srbije
Na nerezidencijalnoj osnovi Paragvaj pokriva ambasada Republike Srbije u Argentini.
Ambasador: Jela Baćović
Adresa: Marcelo T.de Alvear 1705, 1060 Buenos Ajres, Argentina
Broj telefona: +54 (11) 4812-9133, +54 (11) 4813-3445, +54 (11) 4813-3446, +54 (11) 4811-2860
Broj faksa: + 54 (11) 4812-1070
Ambasada države Peru u Srbiji
Adresa: Ne postoji ambasada Perua u Republici Srbiji.
Kažu o sebi:
Peru je dom najviših peščanih dina na svetu. Cerro Blanco se nalazi u pustinji Sechura u blizini linija Nazca i meri 1.176 m od baze do vrha.
Peru ima 3.500 vrsta orhideja, a procenjuje se da je do sada identifikovano samo 50% vrsta.
Peru je šesti najveći proizvođač zlata na svetu. Prema Thomson Reutersu, Peru je 2010. proizveo 162 tone zlata, vrednih preko 6,3 milijarde američkih dolara.
Peru ima drugi najveći broj šamana na svetu, iza Indije, a dve trećine Perua prekriveno je tropskom kišnom šumom.
Peru je osmi po veličini proizvođač kafe na svetu i peti po veličini zrna kafe Arabica.
Peru ima bogatu i raznovrsnu istoriju, koja seže od drevnih civilizacija do kolonijalnog perioda i savremenog doba. Neki od najvažnijih događaja u peruanskoj istoriji su:
U 15. veku, Inka imperija je postala jedna od najmoćnijih i najvećih država u Južnoj Americi, koja se prostirala od Ekvadora do Čilea. Inka su gradili impresivne gradove kao što su Kusko i Maču Pikču, razvijali složenu administraciju i kulturu, i održavali mrežu puteva i mostova.
U 16. veku, španski konkistadori pod vođstvom Fransiska Pisara su osvojili Inku imperiju i uspostavili Peru kao špansku koloniju. Španci su eksploatisali prirodne resurse Perua, posebno zlato i srebro, i nametnuli svoju religiju i kulturu na domorodačko stanovništvo.
U 19 veku, Peru je bio deo Južnoameričke revolucije protiv španske vlasti, koju su predvodili Simon Bolivar i Jose de San Martin. Peru je proglasio nezavisnost 1821. godine, ali je morao da se bori protiv španskih snaga do 1824. godine, kada je pobedio u odlučujućoj bici kod Ajakuka.
U 20. veku, Peru je doživeo političke i društvene promene, kao što su vojni udari, demokratske tranzicije, terorističke aktivnosti, ekonomske krize i socijalni pokreti. Peru je takođe razvio svoj nacionalni identitet i kulturu, koja odražava raznolikost njegovog stanovništva i geografije.
U 21. veku, Peru je postao jedna od najbrže rastućih ekonomija u Latinskoj Americi, zahvaljujući svojoj razvijenoj poljoprivredi, rudarstvu, ribarstvu, turizmu i uslugama. Peru je takođe ojačao svoje demokratske institucije i regionalnu saradnju, kao i suočio se sa izazovima kao što su siromaštvo, nejednakost, korupcija i klimatske promene.
Peru se graniči sa Ekvadorom i Kolumbijom na severu, sa Brazilom na istoku, sa Bolivijom na jugoistoku i sa Čileom na jugu. Na zapadu izlazi na Tihi okean. Peru ima tri glavna geografska regiona: obalsku pustinju na zapadu, planinski lanac Anda u centru i tropsku prašumu Amazonije na istoku. Klima Perua je veoma raznovrsna, zavisno od visine, geografije i uticaja hladnih i toplih morskih struja. Peru ima suptropsku pustinjsku klimu na obali, umerenu sa kišnim letima i suvim zimama u Andima, i tropsku sa obilnim padavinama u Amazoniji.