Vizni režim
Viza nije potrebna za boravak do devedeset dana u periodu od šest meseci*. Za nosioca putnog lista u tranzitu neophodna je viza, osim ukoliko dolazi iz neke od država članica Šengenskog sporazuma. *bezvizni režim se ne odnosi na nosioce pasoša Republike Srbije koje je izdalo MUP RS - Koordinaciona uprava
Bezbednosna situacija
U Poljskoj je aktuelno pitanje bezbednosti u saobraćaju.
Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Zdravstvena situacija
Ne preporučuje se konzumiranje vode iz javnog vodovoda. Za pomoć se može obratiti državnim i privatnim klinikama.
Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Vozačka dozvola
Vozačka dozvola Republike Srbije na novom obrascu se može koristiti u tranzitu ili u periodu od šest meseci od dana dobijanja stalnog ili privremenog boravka, ali ne duže od roka važenja vozačke dozvole. Naša vozačka dozvola može se zameniti za poljsku uz plaćanje takse i njen povraćaj MUP-u RS.
Ambasada Republike Srbije
Ambasador: Nikola Zurovac
Adresa: Aleja Róż 5, 00-556 Varšava, Poljska
Broj telefona: +48 (22) 6285-161, +48 (22) 6256-041
Broj faksa: +48 (22) 6297-173
Ambasada države Poljska u Srbiji
Adresa: Kneza Miloša 38
Broj telefona: +381 (11) 2065-301, +381 (11) 2065-322, Konzularno odeljenje: +381 (11) 2065-314, +381 (11) 2065-311, +381 (11) 2065-316, +381 (11) 2065-315
Broj faksa: +381 (11) 3617-576, Konzularno odeljenje: +381 (11) 3616-939
Radno vreme: ponedeljak - petak: 08:30 – 16:30, Konzularno odeljenje: ponedeljak, utorak i četvrtak: 10:00 - 12:00, sreda: 16:00 - 18:00
Ambasador: Otpravnik poslova
Mr. Andrzej KINDZIUK
Kažu o sebi:
Poljska je zemlja sa najvećim brojem katolika u Srednjoj Evropi. Ovu religiju, prema zvaničnim podacima, prati 87% stanovništva.
Poljska je poznata po svojim pierogima, tradicionalnim knedlama sa različitim nadevima, kao što su meso, sir, krompir, pečurke ili voće. Pierogi se smatraju nacionalnim jelom Poljske i mogu se naći u skoro svakom restoranu ili prodavnici.
Poljska je dom nekih od najpoznatijih naučnika, umetnika i sportista sveta. Među njima su Marija Kiri, prva žena koja je dobila Nobelovu nagradu za fiziku i hemiju; Friderik Šopen, jedan od najvećih kompozitora klasične muzike; Nikola Kopernik, astronom koji je prvi predložio heliocentrični model Sunčevog sistema; Robert Levandovski, jedan od najboljih fudbalera današnjice; i Agnješka Radvanska, bivša teniserka i pobednica Vimbldona.
Poljska ima 14 lokacija koje su pod zaštitom UNESCO-a kao svetska kulturna i prirodna baština. Među njima su stari gradovi Krakova, Varšave i Toruna; rudnik soli Vjelička koji je najstariji aktivni rudnik na planeti; koncentracioni logor Aušvic-Birkenau koji je simbol holokausta; i Bjalovješka šuma koja je jedna od poslednjih prašuma u Evropi i stanište evropskog bizona.
Poljska je zemlja koja ima najviše pobednika takmičenja “Najjači čovek sveta”. Čak pet Poljaka je osvojilo ovu titulu: Marijuz Pudžanovski (6 puta), Jarek Dimek (2 puta), Dominik Fila (1 put), Mateuš Kieliszkovski (1 put) i Aleksandar Karišik (1 put). Ovi sportisti su pokazali neverovatnu snagu i izdržljivost u različitim disciplinama koje uključuju podizanje automobila, tegova, kamena ili bačvi.
Poljska je zemlja koja ima najstariji ustav u Evropi i drugi najstariji na svetu. Ustav iz 3. maja 1791. godine je bio progresivan i liberalan dokument koji je uspostavio ustavnu monarhiju, podelu vlasti, građanska prava i nacionalni suverenitet. Ustav je bio inspirisan američkom i francuskom revolucijom i bio je pokušaj reforme poljskog političkog sistema koji je bio slab i korumpiran. Nažalost, ustav je trajao samo godinu dana pre nego što je Poljska bila napadnuta i podeljena između Rusije, Prusije i Austrije.
Poljska je zemlja koja ima dugu granicu sa Češkom koja iznosi 796 kilometara. Granica prati planinski lanac Sudeta i reku Oder i ima mnogo prelaza koji omogućavaju laku komunikaciju i saradnju između dve zemlje. Granica je takođe popularna destinacija za turiste koji žele da uživaju u prirodnim lepotama i kulturnim znamenitostima oba naroda.
Poljska ima bogatu i burnu istoriju koja seže od praistorije do savremenog doba. Neki od najvažnijih događaja i perioda u poljskoj istoriji su:
Dolazak Slavena i uspostavljanje stalnih naselja tokom ranog srednjeg veka. Knez Mješko I, osnivač dinastije Pjast, se smatra de facto tvorcem poljske države nakon pokrštavanja 966. godine. Kneževina Poljska je postala srednjovekovno kraljevstvo tokom vladavine njegovog sina Boleslava I.
Zlatno doba Poljske tokom 16. i 17. veka kada je Poljska bila jedna od najmoćnijih i najnaprednijih država u Evropi. Tada je postojala Poljsko-Litvanska unija koja je obuhvatala veliki deo istočne Evrope i bila je primer tolerancije, demokratije i kulture. Poljska je tada imala i svoj parlament, Sejm, koji je bio jedan od prvih u svetu koji je imao pravo veta.
Tri podele Poljske krajem 18. veka kada je Poljska izgubila svoju nezavisnost i teritoriju pod pritiskom susednih sila: Rusije, Prusije i Austrije. Poljska je nestala sa mape Evrope na preko 120 godina i tek se ponovo pojavila nakon Prvog svetskog rata 1918. godine kao Druga Poljska Republika.
Drugi svetski rat koji je počeo napadom Nemačke na Poljsku 1. septembra 1939. godine. Poljska je bila okupirana od strane nacista i sovjeta koji su sproveli brutalnu represiju nad poljskim narodom, posebno nad Jevrejima koji su bili žrtve holokausta. Poljski pokret otpora je bio jedan od najvećih i najaktivnijih u Evropi i borio se protiv okupatora na različitim frontovima. Jedan od najpoznatijih akata otpora bio je Varšavski ustanak 1944. godine koji je trajao 63 dana i završio se slomom poljskih boraca i uništenjem grada.
Komunistička vladavina nametnuta Poljskoj nakon završetka Drugog svetskog rata pod uticajem Sovjetskog Saveza. Poljska je postala Narodna Republika Poljska koja je bila deo Istočnog bloka i Varšavskog pakta. Komunistički režim je ograničavao slobodu, ljudska prava i ekonomski razvoj Poljske i suočavao se sa brojnim protestima i pobunama naroda koji su tražili demokratske promene. Najpoznatiji pokret otpora bio je Solidarnost, nezavisni sindikat osnovan 1980. godine pod vođstvom Leha Valense koji je predvodio masovne štrajkove i demonstracije protiv komunističke vlasti.
Tranzicija ka demokratiji i tržišnoj ekonomiji koja je započela krajem 80-ih i početkom 90-ih godina prošlog veka nakon pada komunizma u Evropi. Poljska je postala Treća Poljska Republika koja je usvojila novi ustav, višestranački sistem, slobodne izbore.
Poljska deli kopnenu granicu sa sedam drugih država: Belorusijom, Češkom, Nemačkom, Litvanijom, Rusijom, Slovačkom i Ukrajinom. Ukupna dužina granice je 3.511 km2. Poljska takođe ima izlaz na Baltičko more na severu, gde ima dve luke: Gdansk i Szczecin.
Klima Poljske je umerena kontinentalna, što znači da ima četiri godišnja doba sa toplim letima i hladnim zimama. Temperatura varira u zavisnosti od nadmorske visine i udaljenosti od mora. Najtopliji mesec je jul, kada prosečna temperatura iznosi oko 19°C, a najhladniji je januar, kada je oko -3°C. Padavine su raspoređene tokom cele godine, ali su najobilnije u letnjim mesecima zbog grmljavinskih oluja. Poljska je takođe pod uticajem različitih vazdušnih masa koje donose promenljivo vreme i ekstremne pojave kao što su suše, poplave, oluje i snežne mećave.