Planeta

Rumunija

Lokalno vreme Bukurešt
Zvanični naziv:
Rumunija
Naziv na engleskom:
Romania
Kontinent:
Evropa
Zvanični jezik:
Rumunski
Broj stanovnika:
19.237.691 (2020)
Religija:
Pravoslavci 87.2%
Protestanti 6.3%
Katolici 5.7
Ostali 0.8%
Površina:
238.391 km2
Najviša tačka:
2.544 m, Moldoveanu
Najniža tačka:
0 m, Crno more
Dužina obale:
225 km
Dužina granice:
2.844 km
Države sa kojima se graniči:
1. Moldavija 683 km
2. Bugarska 605 km
3. Ukraine 601 km
4. Srbija 531 km
5. Mađarska 424 km

Valuta:
Rumunski Lej (RON)
Pozivni broj:
+(40)
Važni telefoni:
Policija: 112
Hitna pomoć: 112
Vatrogasci: 112
Internet domen:
.ro
Državni praznik:
1. Dan ujedinjenja, 24. januar
2. Dan Velikog ujedinjenja, 01. decembar
Opis praznika:
1. Predstavlja dan ujedinjenja Rumunskih provincija Moldavije i Vlaške i formiranje moderne Rumunije 1859. godine
2. Predstavlja dan ujedinjenja sa Transilvanijom 1918. godine.

Glavni grad:
Bukurešt
Vremenska zona:
UTC/GMT +2:00
Geografska širina i dužina:
44.27N 26.10E
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
460 km
Međunarodni aerodrom:
1. Aeroportul International Bucuresti Baneasa
2. Aeroportul International Henri Coanda
Broj stanovnika glavnog grada:
1.628.426 (2011)
Površina glavnog grada:
228 km2

Voltaža i frekvencija struje:
230V - 50Hz
Tip utičnice:
C, F

Zastava Rumunije je trobojka sa tri jednaka vertikalna polja (od jarbola) plave, žute i crvene boje. U ovom obliku zastava je zvanično usvojena 27. decembra 1989. godine. Smatra se da tri boje predstavljaju tri istorijske rumunske provincije - Transilvaniju, Vlašku i Moldaviju. Zastave Kraljevine Rumunije i komunističke Rumunije imale su odgovarajuće državne grbove na žutom polju. Identičnu zastavu sa državnim grbom na žutom polju ima danas Moldavija.
Državno uređenje:
Republika

Predsednik
Klaus Johanis

Predsednik Vlade
Ludovik Orban

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
AG Australijska grupa
BIS Banka za međunarodna poravnanja
BIPM Međunarodni biro za mere
BSEC Organizacija Crnomorske ekonomske saradnje
CEI Centralnoevropska inicijativa
CD Zajednica demokratija
CEMT Evropska konferencija ministara transporta
CEPT Evropska konferencija poštanskih i telokomunikacionih administracija
SELEC Konvencija Centra za sprovođenje zakona u jugoistočnoj Evropi
CE Savet Evrope
DC Dunavska komisija
EMU Ekonomska i monetarna unija
ECAC Evropska konferencija za civilno vazduhoplovstvo
EAPC Evroatlantsko partnersko veće
EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj
EIB Evropska investiciona banka
CERN Evropska organizacija za nuklearna istraživanja
EU Evropska unija
EUMETSTAT Evropska organizacija za eksploataciju meteoroloških satelita
EURATOM Evropska agencija za atomsku energiju
EURAMET Evropsko udruženje nacionalnih metroloških instituta
EUROCONTROL Evropska organizacija za bezbednost vazdušne plovidbe
EUTELSAT Evropska organizacija za telekomunikacione satelite
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
G - 9 
Međunarodna energetska povelja
IPU Interparlamentarna unija
IAEA Međunarodna agencija za atomsku energiju
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICGEB Međunarodni centar za genetski inžinjering i biotehnologiju
ICC Međunarodna privredna komora
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
ICJ Međunarodni sud pravde
ICPDR Međunarodna komisija za zaštitu Dunava
ICCt Međunarodni krivični sud
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IEC Međunarodna elektrotehnička komisija
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
IHO Međunarodna hidrografska organizacija
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMSO Međunarodna organizacija za mobilni satelit
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IOM Međunarodna organizacija za migracije
IRENA Medjunarodna agencija za obnovljivu energiju
ISO Međunarodna organizacija za standardizaciju
ISO-SUGAR Međunarodna organizacija za šećer
OIF Međunarodna organizacija francuskog govornog područja(Međunarodna organizacija frankofonije)
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITSO Međunarodna organizacija za satelitske telekomunikacije
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
NATO Organizacija Severnoatlantskog ugovora
NEA Agencija za nuklearnu energiju
NSG Nuklearna grupa dobavljača
OSCE Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS)
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OIV Međunarodna organizacija za vino i vinovu lozu
OIE Svetska organizacija za zdravlje životinja
OIML Međunarodna organizacija za zakonsku metrologiju
OTIF Međunarodna organizacija za železnički transport
PCA Stalni arbitražni sud
UN Ujedinjene nacije
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNECE Ekonomska Komisija Ujedinjenih nacija za Evropu
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNEP Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNHCR Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice
UNIDO Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj
UNMIK Misija privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu
UNMISS Misija Ujedinjenih nacija u Republici Južni Sudan
MINUSMA Multidimenzionalna integrisana misija Ujedinjenih nacija za stabilizaciju u Maliju
MONUSCO Misija Organizacije Ujedinjenih nacija za stabilizaciju u Demokratskoj Republici Kongo
UPU Univerzalna poštanska unija
WP 
WCL Svetska konfederacija rada
WCO Svetska carinska organizacija
WFTU Svetska federacija sindikata
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
UNWTO Svetska turistička organizacija
WTO Svetska trgovinska organizacija
ZC Zinger komitet


Posmatrač
CBSS Veće Baltičkh država
LAIA Latinsko-američka asocijacija za integraciju
Pacifička alijansa

Neregionalni potencijalni član
AIIB Azijska investiciona banka za infrastrukturu

Saradnik
ECMWF Evropski centar za srednjoročnu prognozu vremena

Vizni režim
Viza za Rumuniju nije potrebna za boravak do devedeset dana.

Bezbednosna situacija
Postoji rizik od dzeparenja, te se preporučuje da se lična dokumenta i veće svote novca ne nose tokom turističkih obilazaka.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Zdravstvena situacija
Ne postoji obaveza prethodnog vakcinisanja državljana R.Srbije pre dolaska u Rumuniju. Potrebno je da državljani R.Srbije poseduju potvrdu o zdravstvenom osiguranju za vreme boravka u Rumuniji. Ne preporučuje se konzumiranje vode iz slavine, ne zato što je bakteriološki neispravna, već zbog starih vodovodnih cevi.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Vozačka dozvola
Priznaje se vozačka dozvola Republike Srbije na novom obrascu. Nije potrebna međunarodna vozačka dozvola.
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Rumunija

Ambasada Republike Srbije
Ambasador: Branko Branković
Adresa: Calea Dorobantilor 34, Bukurešt, Rumunija
Broj telefona: +40 (21) 2119-871, +40 (21) 2119-872, +40 (21) 2119-873
Broj faksa: +40 (21) 2100-175

Konzulat Republike Srbije
Lokacija konzulata: Temišvar
Konzul: Vladan Tadić
Adresa: Str.Remus No 4, Temišvar
Broj telefona: +40 (256) 490-268, +40 (256) 490-334, +40 (256) 493-467
Broj faksa: +40 (256) 490-425

Ambasada države Rumunija u Srbiji
Adresa: Užička 10 Konzularno odeljenje: Miloja Djaka 1c
Broj telefona: +381 (11) 3675-772, Konzularno odeljenje: +381 (11) 3670-361, +381 (11) 3670-362, +381 (11) 3670-798
Broj faksa: +381 (11) 3675-771, Konzularno odeljenje:+381 (11) 3670-797
Radno vreme: ponedeljak - petak: 08:30 – 16:30, Konzularno odeljenje: ponedeljak - petak: 09:00 – 13:00
Ambasador: Mrs. Oana-Cristina POPA


Kažu o sebi:

Rumunija jedna od najlepših i najzanimljivijih zemalja u Evropi.
Rumunija ima najlepši vodopad na svetu. To je Bigar Cascade Falls u okrugu Karaš-Severin, koji je proglašen za najlepši vodopad na svetu od strane The World Geography. On je jedinstven po svojoj predivnoj lepoti i načinu na koji voda pada.
Rumunija je deveti najveći proizvođač vina na svetu. Rumunija ima dugu tradiciju uzgajanja vinove loze i proizvodnje vina, koja datira još iz doba Daka i Rimljana. Neka od najpoznatijih rumunskih vina su Feteasca, Grasa de Cotnari, Tamaioasa Romaneasca i Babeasca Neagra.
Rumunija je bila izvor inspiracije za dva veoma poznata romana: “Zamak u Karpatskim planinama” od Žila Verna i “Drakula” od Brama Stokera. Oba romana su zasnovana na legendama i istoriji Rumunije, posebno na liku Vlada Cepeša, poznatog kao Vlad Nabadač, koji je bio rumunski knez i borac protiv Otomanske imperije. Njegov zamak Bran, koji se nalazi u Transilvaniji, je postao popularna turistička atrakcija kao navodno mesto boravka grofa Drakule.
Rumunija ima drugi najveći podzemni glečer u Evropi. To je glečer Skarišoara, koji se nalazi ispod planine Bihor, i ima zapreminu od 75.000 kubnih metara. Glečer postoji već više od 3.500 godina i može se posetiti uz pratnju vodiča. Unutar glečera se nalazi i ledena pećina sa impresivnim stalaktitima i stalagmitima.
Rumunija ima celo selo prikazano u muzeju. To je Muzej narodne civilizacije Astra, koji je otvoreni muzej koji se nalazi pored Sibinja. U muzeju se mogu videti više od 300 tradicionalnih kuća, vodenica, vetrenjača, ogromnih presa za vino, voće i ulje, štala i ambara, koji posetiocima daju osećaj da šetaju kroz tradicionalno selo. Muzej je takođe drugi najveći otvoreni muzej na svetu.
Rumunija ima bogatu i burnu istoriju, koja se ogleda u njenom kulturnom i etničkom raznolikosti. Rumunija je nastala 1859. godine spajanjem dveju kneževina Moldavije i Vlaške, koje su bile pod turskom vlašću. Rumunija je stekla nezavisnost od Otomanske imperije 1877. godine, posle Rusko-turskog rata, u kome je imala podršku Rusije i drugih evropskih sila. Tokom Prvog svetskog rata, Rumunija je bila saveznica Antante protiv Centralnih sila, a posle rata je dobila teritorije od Austrougarske i Rusije, kao što su Transilvanija, Banat, Krišana, Maramureš, Bukovina i Besarabija.
U Drugom svetskom ratu, Rumunija je bila saveznica Nemačke protiv SSSR-a do 1944. godine, kada je prešla na stranu Saveznika i povratila severnu Transilvaniju od Mađarske. Posle rata i okupacije od strane Crvene armije, Rumunija je postala socijalistička republika i članica Varšavskog pakta. Pod komunističkim režimom Nikolaja Čaušeskua, Rumunija je doživela represiju, izolaciju i ekonomsku krizu. Revolucija 1989. godine je svrgnula i pogubila Čaušeskua i omogućila Rumuniji da započne tranziciju ka demokratiji i tržišnoj ekonomiji.
Rumunija se graniči sa Bugarskom na jugu, Srbijom na zapadu, Mađarskom i Ukrajinom na severu i Moldavijom na istoku. Rumunija ima i izlaz na Crno more na jugoistoku. Rumunija ima kontinentalnu klimu, sa hladnim zimama i toplim letima. Prosečna godišnja temperatura je 15 °C na jugu i srednjem jugu i 10 °C na severoistoku. Prosečna godišnja količina padavina je oko 600 mm, ali varira od regiona do regiona. Najviše padavina ima u planinskim predelima na zapadu, a najmanje u nizijama na istoku.