Vizni režim
Viza za Rumuniju nije potrebna za boravak do devedeset dana.
Bezbednosna situacija
Postoji rizik od dzeparenja, te se preporučuje da se lična dokumenta i veće svote novca ne nose tokom turističkih obilazaka.
Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Zdravstvena situacija
Ne postoji obaveza prethodnog vakcinisanja državljana R.Srbije pre dolaska u Rumuniju. Potrebno je da državljani R.Srbije poseduju potvrdu o zdravstvenom osiguranju za vreme boravka u Rumuniji.
Ne preporučuje se konzumiranje vode iz slavine, ne zato što je bakteriološki neispravna, već zbog starih vodovodnih cevi.
Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Vozačka dozvola
Priznaje se vozačka dozvola Republike Srbije na novom obrascu. Nije potrebna međunarodna vozačka dozvola.
Ambasada Republike Srbije
Ambasador: Branko Branković
Adresa: Calea Dorobantilor 34, Bukurešt, Rumunija
Broj telefona: +40 (21) 2119-871, +40 (21) 2119-872, +40 (21) 2119-873
Broj faksa: +40 (21) 2100-175
Konzulat Republike Srbije
Lokacija konzulata: Temišvar
Konzul: Vladan Tadić
Adresa: Str.Remus No 4, Temišvar
Broj telefona: +40 (256) 490-268, +40 (256) 490-334, +40 (256) 493-467
Broj faksa: +40 (256) 490-425
Ambasada države Rumunija u Srbiji
Adresa: Užička 10
Konzularno odeljenje:
Miloja Djaka 1c
Broj telefona: +381 (11) 3675-772, Konzularno odeljenje: +381 (11) 3670-361, +381 (11) 3670-362, +381 (11) 3670-798
Broj faksa: +381 (11) 3675-771, Konzularno odeljenje:+381 (11) 3670-797
Radno vreme: ponedeljak - petak: 08:30 – 16:30, Konzularno odeljenje: ponedeljak - petak: 09:00 – 13:00
Ambasador: Mrs. Oana-Cristina POPA
Kažu o sebi:
Rumunija jedna od najlepših i najzanimljivijih zemalja u Evropi.
Rumunija ima najlepši vodopad na svetu. To je Bigar Cascade Falls u okrugu Karaš-Severin, koji je proglašen za najlepši vodopad na svetu od strane The World Geography. On je jedinstven po svojoj predivnoj lepoti i načinu na koji voda pada.
Rumunija je deveti najveći proizvođač vina na svetu. Rumunija ima dugu tradiciju uzgajanja vinove loze i proizvodnje vina, koja datira još iz doba Daka i Rimljana. Neka od najpoznatijih rumunskih vina su Feteasca, Grasa de Cotnari, Tamaioasa Romaneasca i Babeasca Neagra.
Rumunija je bila izvor inspiracije za dva veoma poznata romana: “Zamak u Karpatskim planinama” od Žila Verna i “Drakula” od Brama Stokera. Oba romana su zasnovana na legendama i istoriji Rumunije, posebno na liku Vlada Cepeša, poznatog kao Vlad Nabadač, koji je bio rumunski knez i borac protiv Otomanske imperije. Njegov zamak Bran, koji se nalazi u Transilvaniji, je postao popularna turistička atrakcija kao navodno mesto boravka grofa Drakule.
Rumunija ima drugi najveći podzemni glečer u Evropi. To je glečer Skarišoara, koji se nalazi ispod planine Bihor, i ima zapreminu od 75.000 kubnih metara. Glečer postoji već više od 3.500 godina i može se posetiti uz pratnju vodiča. Unutar glečera se nalazi i ledena pećina sa impresivnim stalaktitima i stalagmitima.
Rumunija ima celo selo prikazano u muzeju. To je Muzej narodne civilizacije Astra, koji je otvoreni muzej koji se nalazi pored Sibinja. U muzeju se mogu videti više od 300 tradicionalnih kuća, vodenica, vetrenjača, ogromnih presa za vino, voće i ulje, štala i ambara, koji posetiocima daju osećaj da šetaju kroz tradicionalno selo. Muzej je takođe drugi najveći otvoreni muzej na svetu.
Rumunija ima bogatu i burnu istoriju, koja se ogleda u njenom kulturnom i etničkom raznolikosti. Rumunija je nastala 1859. godine spajanjem dveju kneževina Moldavije i Vlaške, koje su bile pod turskom vlašću. Rumunija je stekla nezavisnost od Otomanske imperije 1877. godine, posle Rusko-turskog rata, u kome je imala podršku Rusije i drugih evropskih sila. Tokom Prvog svetskog rata, Rumunija je bila saveznica Antante protiv Centralnih sila, a posle rata je dobila teritorije od Austrougarske i Rusije, kao što su Transilvanija, Banat, Krišana, Maramureš, Bukovina i Besarabija.
U Drugom svetskom ratu, Rumunija je bila saveznica Nemačke protiv SSSR-a do 1944. godine, kada je prešla na stranu Saveznika i povratila severnu Transilvaniju od Mađarske. Posle rata i okupacije od strane Crvene armije, Rumunija je postala socijalistička republika i članica Varšavskog pakta. Pod komunističkim režimom Nikolaja Čaušeskua, Rumunija je doživela represiju, izolaciju i ekonomsku krizu. Revolucija 1989. godine je svrgnula i pogubila Čaušeskua i omogućila Rumuniji da započne tranziciju ka demokratiji i tržišnoj ekonomiji.
Rumunija se graniči sa Bugarskom na jugu, Srbijom na zapadu, Mađarskom i Ukrajinom na severu i Moldavijom na istoku. Rumunija ima i izlaz na Crno more na jugoistoku. Rumunija ima kontinentalnu klimu, sa hladnim zimama i toplim letima. Prosečna godišnja temperatura je 15 °C na jugu i srednjem jugu i 10 °C na severoistoku. Prosečna godišnja količina padavina je oko 600 mm, ali varira od regiona do regiona. Najviše padavina ima u planinskim predelima na zapadu, a najmanje u nizijama na istoku.