Planeta

Slovačka

Lokalno vreme Bratislava
Zvanični naziv:
Slovačka Republika
Naziv na engleskom:
Slovakia
Kontinent:
Evropa
Zvanični jezik:
Slovački
Broj stanovnika:
5.459.642 (2020)
Religija:
Katolici 74.3%
Protestanti 9.7%
Ostali 1.2%
Neopredeljeni 14.3%
Površina:
49.035 km2
Najviša tačka:
2.655 m, Gerlachovsky Stit
Najniža tačka:
94 m, Bodrok River
Dužina obale:
0 km (Slovačka nema izlaz na more)
Dužina granice:
1.611 km
Države sa kojima se graniči:
1. Mađarska 627 km
2. Poljska 541 km,
3. Češka 241 km
4. Austrija 105 km
5. Ukraine 97 km

Valuta:
Evro (EUR)
Pozivni broj:
+(421)
Važni telefoni:
Policija: 158
Hitna pomoć: 155
Vatrogasci: 150
Internet domen:
.sk
Državni praznik:
1. Dan nezavisnosti, 01. januar
2. Dan ustanka, 29. avgust
3. Dan ustavnosti, 01. septembar
Opis praznika:
1. Predstavlja dan sticanja nezavisnost od Čehoslovačke 1993. godine.
2. Predstavlja dan početka Slovačkog ustanka protiv nacističke Nemačke 1944. godine.
3. Predstavlja dan usvajanja ustava 1992. godine.

Glavni grad:
Bratislava
Vremenska zona:
UTC/GMT +1:00
Geografska širina i dužina:
48.10N 17.07E
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
442 km
Međunarodni aerodrom:
Letisko MR Štefanika
Broj stanovnika glavnog grada:
462.603 (2012)
Površina glavnog grada:
367,58 km2

Voltaža i frekvencija struje:
230V - 50Hz
Tip utičnice:
C, E

Zastava Slovačke je u sadašnjem obliku usvojena slovačkim ustavom, koji je stupio na snagu 3. septembra 1992. godine. Zastava, slično kao i kod drugih slovenskih naroda, koristi panslovenske boje: belu, plavu i crvenu boju. Zastavu čine tri horizontalne trake jednake širine u navedenim bojama (odozgo na dole) sa grbom Slovačke pomerenim ka jarbolu. Poreklo ove zastave (u obliku sa drugim grbom ili bez grba) može se vezati za revolucionarnu 1848. godinu, kada se slovačka manjina borila protiv Mađara. Korišćena je poluzvanično u Čehoslovačkoj pre Drugog svetskog rata, od strane Slovačke Republike tokom Drugog svetskog rata i kao zastava Slovačke Republike u okviru Čehoslovačke (bez grba) usvojena je 1. marta 1990. godine. Grb je dodat 3. septembra 1992.g. a poseban zakon koji opisuje detalje zastave donet je u februaru 1993. godine.
Državno uređenje:
Republika

Predsednik
Zuzana Čaputova

Predsednik Vlade
Igor Matovič

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
AG Australijska grupa
BIS Banka za međunarodna poravnanja
BIPM Međunarodni biro za mere
CEI Centralnoevropska inicijativa
CD Zajednica demokratija
CEMT Evropska konferencija ministara transporta
CEPT Evropska konferencija poštanskih i telokomunikacionih administracija
CE Savet Evrope
DC Dunavska komisija
EMU Ekonomska i monetarna unija
ECAC Evropska konferencija za civilno vazduhoplovstvo
EAPC Evroatlantsko partnersko veće
EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj
EIB Evropska investiciona banka
CERN Evropska organizacija za nuklearna istraživanja
EU Evropska unija
EUMETSTAT Evropska organizacija za eksploataciju meteoroloških satelita
EURATOM Evropska agencija za atomsku energiju
EURAMET Evropsko udruženje nacionalnih metroloških instituta
EUROCONTROL Evropska organizacija za bezbednost vazdušne plovidbe
EUROFIMA Evropska kompanija za finansiranje železničke infrastrukture
EUTELSAT Evropska organizacija za telekomunikacione satelite
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
Međunarodna energetska povelja
IPU Interparlamentarna unija
IAEA Međunarodna agencija za atomsku energiju
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICGEB Međunarodni centar za genetski inžinjering i biotehnologiju
ICC Međunarodna privredna komora
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
ICJ Međunarodni sud pravde
ICPDR Međunarodna komisija za zaštitu Dunava
ICCt Međunarodni krivični sud
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IEA Međunarodna agencija za energiju
IEC Međunarodna elektrotehnička komisija
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMSO Međunarodna organizacija za mobilni satelit
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IOM Međunarodna organizacija za migracije
IRENA Medjunarodna agencija za obnovljivu energiju
ISO Međunarodna organizacija za standardizaciju
ISO-SUGAR Međunarodna organizacija za šećer
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
NATO Organizacija Severnoatlantskog ugovora
NEA Agencija za nuklearnu energiju
NSG Nuklearna grupa dobavljača
OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj
OSCE Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS)
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OIV Međunarodna organizacija za vino i vinovu lozu
OIE Svetska organizacija za zdravlje životinja
OIML Međunarodna organizacija za zakonsku metrologiju
OTIF Međunarodna organizacija za železnički transport
PCA Stalni arbitražni sud
Šengenski sporazum
UN Ujedinjene nacije
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNECE Ekonomska Komisija Ujedinjenih nacija za Evropu
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNEP Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNHCR Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice
UNTSO Organizacija Ujedinjenih nacija za nadzor primirja
UPU Univerzalna poštanska unija
V4 Višegradska Grupa
WCL Svetska konfederacija rada
WCO Svetska carinska organizacija
WFTU Svetska federacija sindikata
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
UNWTO Svetska turistička organizacija
WTO Svetska trgovinska organizacija
ZC Zinger komitet


Posmatrač
BSEC Organizacija Crnomorske ekonomske saradnje
CPLP Zajednica zemalja portugalskog jezika
SELEC Konvencija Centra za sprovođenje zakona u jugoistočnoj Evropi
CBSS Veće Baltičkh država
OIF Međunarodna organizacija francuskog govornog područja(Međunarodna organizacija frankofonije)
Pacifička alijansa

Saradnik
ECMWF Evropski centar za srednjoročnu prognozu vremena
ESA Evropska svemirska agencija

Vizni režim
Viza nije potrebna za boravak u Slovačkoj do devedeset dana u periodu od šest meseci*. Za nosioca putnog lista u tranzitu nije potrebna viza ali je potrebno da DKP koje izdaje PL u njega upiše i dodatne podatke o čemu se treba konsultovati sa najbližim DKP Slovačke. *bezvizni režim se ne odnosi na nosioce pasoša Republike Srbije koje je izdalo MUP RS - Koordinaciona upravaa

Bezbednosna situacija
Slovačka je stabilna i bezbedna zemlja.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Opšta situacija
Fotografisanje objekata koji su od značaja za bezbednost zemlje nije dozvoljeno. Sankcija uključuje: oduzimanje filma, naplatu novčane kazne, a u pojedinim slučajevima i proterivanje iz zemlje sa izricanjem bezbednosne mere zabrane ulaska u Slovačku Repub

Vozačka dozvola
Priznaje vozačke dozvole Republike Srbije na novom obrascu tokom tranzita ili privremenog boravka.
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Slovačka

Ambasada Republike Srbije
Ambasador: Momčilo Babić
Adresa: Budkova 38, 81104 Bratislava, Slovačka
Broj telefona: +421 (2) 5443-1927, +421 (2) 5443-1928, +421 (2) 5443-1929, +421 (2) 5443-1935
Broj faksa: +421 (2) 5443--933

Ambasada države Slovačka u Srbiji
Adresa: Bulevar umetnosti 18
Broj telefona: +381 (11) 2223-801, Konzularno odeljenje: +381 (11) 2223-801
Broj faksa: +381 (11) 2223-820, Konzularno odeljenje: +381 (11) 2223-820
Radno vreme: ponedeljak - petak: 08:00 – 16:00, Konzularno odeljenje: ponedeljak - četvrtak: 09:00 - 12:00
Ambasador: Mrs. Dagmar REPČEKOVÁ


Kažu o sebi:

Slovačka ima najveći broj dvoraca i zamaka po glavi stanovnika na celom svetu. U ovoj državi ima više od šest stotina dvoraca i zamaka, a ima oko pet miliona ljudi. Najpoznatiji su dvorac u Bratislavi i dvorac Spiš, koji je našao svoje mesto i na popisu Svetske baštine.
Do 31.12.2014. poznato je više od 7014 pećina u Slovačkoj. Najviše ih je u Slovačkom kršu, a više njih je poznato u celoj Evropi i svetu. 44 pećine i ponora u Slovačkoj proglašeno je nacionalnim parkovima. 12 pećina otvoreno je za javnost, 5 je otvorenih za turiste a 30 javnost može slobodno posećivati.
Glavni grad Slovačke, Bratislava, jedini je glavni grad koji graniči s dve susedne zemlje; Austrijom i Mađarskom. Da bi stvar bila bolja, Beč je udaljen tek 60 kilometara, tako da ploveći Dunavom do njega možete stići već za 90 minuta.
Slovački jezik se često naziva ”slavenskim esperantom” jer je najrazumljiviji svim ostalim slavenskim narodima.
Roditelji jednog od najpoznatijih umetnika svih vremena Andyja Warhola poreklom su iz istočnog dela Slovačke.
Prvi tragovi čoveka na teritoriji današnje Slovačke potiču iz paleolita. U 5. veku p. n. e. ovo područje nastanjuju Kelti, a potom se pojavljuju Dačani, sarmatski Jazigi i germanski Markomani i Kvadi.
U 7. veku nastaje Samovo carstvo, prvi slavenski savez koji obuhvata i teritoriju današnje Slovačke.
U 9. veku osniva se Nitranska kneževina, koja kasnije postaje deo Velikomoravske kneževine. Ovo je zlatno doba slovenske kulture, kada dolaze sveti Ćirilo i Metodije i donose staroslovensko pismo i hrišćanstvo.
U 10. veku, nakon raspada Velike Moravske, teritorij Slovačke je u sklopu Ugarske kneževine, koja će zatim 1000. godine postati Ugarsko kraljevstvo.
U 16. veku, nakon što su Osmanlije zauzele veći deo Ugarske, prestonica Ugarskog kraljevstva se preselila u Bratislavu, koja je ostala mađarskom prestonicom sve do 1536. godine.
U 18. veku, nakon raspada Austro-Ugarske monarhije, osniva se Čehoslovačka kao zajednička država Čeha i Slovaka.
U 20. veku, Čehoslovačka prolazi kroz razne promene režima: od demokratije do fašizma, od komunizma do socijalizma.
U 1993. godini dolazi do mirnog razlaza Čehoslovačke i nastanka nezavisne Slovačke Republike.
Slovačka se graniči sa pet zemalja: Poljskom na severu, Ukrajinom na istoku, Mađarskom na jugu, Austrijom na jugozapadu i Češkom na severozapadu. Ukupna dužina granice je 1.632 km. Slovačka ima umereno kontinentalnu klimu, sa četiri godišnja doba. Leto je toplo i suvo, zima je hladna i snežna, proleće je sveže i kišovito, a jesen je prijatna i sunčana. Prosečna godišnja temperatura je oko 9°C, ali varira u zavisnosti od nadmorske visine i geografskog položaja. Najviša temperatura ikada izmerena u Slovačkoj je 40,3°C u Hurbanovu 2007. godine, a najniža je -41°C u Vígľaš-Pstruši 1929. godine.