Vizni režim
Viza nije potrebna za boravak do devedeset dana u periodu od šest meseci*. *bezvizni režim se ne odnosi na nosioce pasoša Republike Srbije koje je izdalo MUP RS - Koordinaciona uprava.
Bezbednosna situacija
Slovenija je veoma sigurna zemlja. Nešto više pažnje na stvari i dokumenta treba obratiti u vozu na međunarodnim linijama, u tržnim centrima i na benzinskim pumpama.
Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Zdravstvena situacija
Posedovanje polise zdravstvenog osiguranja nije obavezno prilikom ulaska u zemlju, ali se svaka zdravstvena usluga, pa i hitna, plaća, tako da je poželjno imati putno zdravstveno osiguranje. sedativi koji se često koriste (bensedin, bromazepam i sl.), nalaze se na listi lekova čiji je unos zabranjen. Za unos i najmanje količine leka, čak i jedne table, potrebno je posedovati potvrdu lekara da je takav lek potreban za terapiju (recept nije dovoljan). U protivnom na licu mesta se izriče prekršajna kazna.
Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Vozačka dozvola
Važeću vozačku dozvolu za slovenačku vozačku dozvolu može zameniti državljanin Republike Srbije koji u Republici Sloveniji ima prijavljeno prebivalište duže od šest meseci, ukoliko ispunjava druge zakonom propisane uslove za vožnju motornog vozila (propisana starost, lekarsko uverenje itd.).
Rok za zamenu vozačke dozvole je godinu dana od dana prijave boravka u Republici Sloveniji, a ukoliko se ne zameni u navedenom roku čini se prekršaj za koji je predviđena novčana kazna od 500,00 evra. Slovenačka vozačka dozvola će se izdati nakon što vozač položi praktični deo vozačkog ispita za one kategorije vozila za koje već ima pravo voziti.
Ambasada Republike Srbije
Ambasador: Zorana Vlatković
Adresa: Slomškova 1, 1000 Ljubljana, Slovenija
Broj telefona: +386 (1) 4380-111, +386 (1) 4380-110, +386 (1) 4380-111, +386 (1) 4380-110
Broj faksa: +386 (1) 4342-688, +386 (1) 4342-689
Ambasada države Slovenija u Srbiji
Adresa: Dositejeva 41
Broj telefona: +381 (11) 3038-470
Broj faksa: +381 (11) 3288-655
Radno vreme: ponedeljak - petak: 08:30 – 16:30, Konzularno odeljenje: ponedeljak - četvrtak: 10:00 – 12:00
Ambasador: Mr. Iztok JARC
Kažu o sebi:
Slovenija je jedna od najmanjih evropskih zemalja, ali ima četiri različite geografske regije: Alpe, Panonsku nizinu, Dinarsko gorje i Sredozemlje. Zbog toga ima i raznovrsnu klimu, od alpske i kontinentalne do mediteranske.
Slovenija ima više od 10.000 pećina, od kojih je najpoznatija Postojnska jama, koja je duga 20,6 kilometara i stara dva miliona godina. To je jedina pećina na svetu sa dvokolosečnom prugom, kojom se posetioci mogu voziti kroz podzemni svet. U pećini živi i endemska vrsta čovečje ribice, koja može da preživi bez hrane i do deset godina.
Slovenija je zemlja bogata vinogradima, koji pokrivaju oko 216 kvadratnih kilometara njene teritorije. U zemlji se nalazi i najstariji vinograd na svetu, star više od 400 godina, koji još uvek rađa grožđe za pravljenje vina. Vinograd se nalazi u Mariboru i uvršten je u Ginisovu knjigu rekorda.
Slovenija je dom najdužeg kameno-lučnog mosta na svetu, koji se nalazi u mestu Solkan, blizu Nove Gorice. Most je dug 220 metara i ima luk raspona 85 metara. Most je izgrađen 1905. godine za potrebe železničkog saobraćaja i još uvek je u upotrebi.
Slovenija je jedna od prvih zemalja na svetu koja je uvela ustavnu zaštitu prava na pitku vodu. Ustav iz 2016. godine navodi da je voda “prirodno bogatstvo od javnog značaja” i da “svako ima pravo dobiti pitku vodu”. Slovenija ima oko 60% svoje površine pod vodom i jedna je od najbogatijih evropskih zemalja po količini vode po stanovniku.
Slovenija je naseljena još od praistorije, a prvi poznati stanovnici su bili Iliri i Kelti. U rimsko doba, Slovenija je bila deo provincija Panonije, Norika i Italije. Posle pada Rimskog carstva, Sloveniju su naselili slovenski narodi, koji su se mešali sa starosedeocima i stvorili slovenački identitet.
U srednjem veku je Slovenija bila deo različitih država i kneževina, kao što su Karantanija, Frankovsko carstvo, Svetorimsko carstvo i Habsburška monarhija. Pod Habsburzima je Slovenija doživela kulturni i nacionalni preporod, posebno u vreme reformacije i prosvetiteljstva.
Posle Prvog svetskog rata, Slovenija je postala deo nove države Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije preimenovane u Kraljevinu Jugoslaviju. U Drugom svetskom ratu je Slovenija bila okupirana od strane Nemačke, Italije i Mađarske, ali se suprotstavila fašizmu kroz partizanski pokret.
Posle rata je Slovenija postala jedna od šest republika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, koja je bila pod komunističkom vlašću. Slovenija je bila najrazvijenija i najbogatija republika u Jugoslaviji, ali je takođe težila većoj demokratizaciji i samostalnosti.
Slovenija je 25. juna 1991. godine proglasila nezavisnost od Jugoslavije, nakon referenduma na kome je 88% glasača podržalo izlazak iz federacije. Usledio je kratki oružani sukob sa Jugoslovenskom narodnom armijom, koji je završen sa Brijunskim sporazumom i međunarodnim priznanjem Slovenije.
Slovenija je od tada postala članica Evropske unije, NATO-a, Ujedinjenih nacija i drugih međunarodnih organizacija. Slovenija je takođe uspešno održala svoj ekonomski razvoj, socijalnu stabilnost i političku demokratiju.
Slovenija se graniči sa četiri države: Austrijom na severu, Italijom na zapadu, Hrvatskom na jugu i jugoistoku i Mađarskom na severoistoku. Slovenija ima izlaz na Jadransko more na jugozapadu, gde se nalazi njeno primorje.