Planeta

Solomonska ostrva

Lokalno vreme Honijara
Zvanični naziv:
Solomonska ostrva
Naziv na engleskom:
Solomon Islands
Kontinent:
Australija i okeanija
Zvanični jezik:
Engleski
Broj stanovnika:
686.884 (2020)
Religija:
Protestanti 76.6%
Katolici 19.0%
Ostali 4.4%
Površina:
28.400 km2
Najviša tačka:
2335 m, Mount Popomanaseu
Najniža tačka:
0 m, Tihi okean
Dužina obale:
5.313 km
Dužina granice:
0 km

Valuta:
Solomonski Dolar (SBD)
Pozivni broj:
+(677)
Važni telefoni:
Policija: 911
Hitna pomoć: 911
Vatrogasci: 911
Internet domen:
.sb
Državni praznik:
Dan nezavisnosti, 07. jul
Opis praznika:
Predstavlja dan sticanja nezavisnosti od Velike Britanije 1978. godine.

Glavni grad:
Honijara
Vremenska zona:
UTC/GMT +11:00
Geografska širina i dužina:
09.27S 159.57E
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
14 516 km
Međunarodni aerodrom:
Honiara International Airport

Voltaža i frekvencija struje:
230V - 50Hz
Tip utičnice:
G, I

Zastava Solomonovih Ostrva je usvojena 18. novembra, 1977. Pet glavnih ostrvskih grupa su predstavljene sa pet zvezda. Plava boja predstavlja okean, zelena zemlju, a žuta sunce.
Državno uređenje:
Republika

Guverner
Dejvid Vunagi

Predsednik Vlade
Manase Sogavare

Kraljica
Elizabeta Druga

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
ACP Group Afrička, Karipska i Pacifička grupa Zemalja
AOSIS Savez malih ostrvskih država
C Komonvelt
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
G - 77 Grupa 77
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IOM Međunarodna organizacija za migracije
IRENA Medjunarodna agencija za obnovljivu energiju
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
PIF Forum pacifičkih ostrva
Sporazum o regionalnoj trgovini i ekonomskoj saradnji u južnom Pacifiku
UN Ujedinjene nacije
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UPU Univerzalna poštanska unija
WFTU Svetska federacija sindikata
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
WTO Svetska trgovinska organizacija


Regionalni član
ADB Azijska razvojna banka

Kandidat
EITI Inicijativa za transparentnost ekstraktivne industrije

Vizni režim
Potrebna je viza za putovanje u Solomonska ostrva.
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Solomonska ostrva

Ambasada države Solomonska ostrva u Srbiji
Adresa: Ne postoji ambasada Solomonskih ostrva u Republici Srbiji.


Kažu o sebi:

Solomonska ostrva su arhipelag od skoro 1000 tropskih ostrva u jugozapadnom Pacifiku, u blizini Papue Nove Gvineje. Ostrva su vulkanskog porekla i imaju bogatu i raznovrsnu floru i faunu.
Solomonska ostrva su dobila ime po biblijskom kralju Solomonu, koji je bio poznat po svojoj mudrosti i bogatstvu. Španski moreplovac Alvaro od Mendanje je prvi Evropljanin koji je posetio arhipelag 1568. godine i nazvao ga Islas Salomón (Solomonova Ostrva).
Solomonska ostrva su bila poprište krvavih borbi između Japana i saveznika tokom Drugog svetskog rata. Posebno je poznata Bitka za Gvadalkanal, koja je trajala od avgusta 1942. do februara 1943. godine i koja je bila presudna za ishod rata na Pacifiku. Na ostrvima se nalaze mnoge olupine brodova i aviona iz tog perioda, koje privlače ronioce i istoričare.
Solomonska ostrva su jedna od najmanje razvijenih zemalja na svetu, sa visokim stepenom siromaštva, nezaposlenosti i korupcije. Većina stanovništva živi od poljoprivrede, ribolova i šumarstva, a glavni izvozni proizvodi su palmino ulje, kopaiva, kakao i riba. Zemlja se suočava sa brojnim izazovima, kao što su etnički sukobi, prirodne katastrofe, klimatske promene i malarija.
Solomonska ostrva imaju bogatu i raznoliku kulturu, koja se ogleda u više od 70 jezika koje govore različita plemena i etničke grupe. Neki od tradicionalnih običaja i umetnosti su pletenje korpi, rezbarija u drvetu i kamenu, plesovi sa maskama i muzika sa bambusovim flautama i bubnjevima. Na ostrvima se takođe nalaze neobične atrakcije, kao što su džinovske kornjače, vodeni vulkani i školjke koje se koriste kao novac.
Solomonska ostrva su stekla nezavisnost od Velike Britanije 1978. godine, nakon što su bila britanski protektorat od 1893. godine. Zemlja je ustavna monarhija u okviru Komonvelta, a glava države je britanska kraljica ili kralj koju ili kojeg predstavlja generalni guverner. Izvršnu vlast ima premijer, koji se bira u parlamentu od 50 članova.
Solomonska ostrva se nalaze na istočnom rubu Melanezije, istočno od Papue Nove Gvineje i severozapadno od Vanuatua. Zemlja ima površinu od oko 28.400 kvadratnih kilometara i obuhvata šest glavnih ostrva (Gvadalkanal, Malajta, Makira, Nova Džordžija, Santa Izabel i Čoizel) i oko 900 manjih ostrva i atola. Najveće i najnaseljenije ostrvo je Gvadalkanal, na kome se nalazi i glavni grad Honijara.
Solomonska ostrva imaju tropsku klimu sa malim temperaturnim kolebanjima. Prosečna godišnja temperatura iznosi 26,5 °C, dok je period između juna i avgusta najhladniji deo godine. Padavine su obilne i neujednačene, sa prosekom od oko 3.000 mm godišnje. Zemlja je podložna tropskim ciklonima, zemljotresima i vulkanskim erupcijama.