Vizni režim
Potrebna je viza za putovanje u Vanuatu. Za nosioca putnog lista u tranzitu neophodna je viza.
Bezbednosna situacija
Zabeleženi su slučajevi fizičkog nasilja prema strancima, zbog čega se savetuju dodatne mere opreza.
Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Zdravstvena situacija
Preporučuje se posedovanje sveobuhvatnog putnog osiguranja, jer cena zdravstvenih usluga može biti veoma visoka.Malarija je zastupljena tokom cele godine u nekim područjima, naročito na severu. Moguće je izbijanje epidemija i drugih bolesti koje prenose komarci, uključujući denga groznicu i filariozu. Zika virus je bio identifikovan u Vanuatuu, ali nema dokaza o trenutnoj epidemiji.
Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Opšta situacija
Preporučuje se uobičajena doza opreznosti pri putovanju na ovo pacifičko ostrvo, imajući u vidu da se Vanuatu nalazi na području podložnom prirodnim katastrofama, uključujući ciklone, poplave, vulkanske aktivnosti, zemljotrese i cunamije. Uobičajena ciklo
Ambasada Republike Srbije
Na nerezidencijalnoj osnovi Vanuatu pokriva ambasada Republike Srbije u Australiji.
Ambasador: Miroljub Petrović
Adresa: 4 Bulwara Close O'Malley, ACT 2606 Kanbera, Australija
Broj telefona: +61 (2) 6290-2630, + 61 (2) 6290-2948
Broj faksa: +61 (2) 6290-2631
Ambasada države Vanuatu u Srbiji
Adresa: Ne postoji ambasada Vanuatua u Republici Srbiji.
Kažu o sebi:
Vanuatuje je zemlja u južnom Pacifiku koja se sastoji od više od 80 ostrva.
Vanuatu je dom jednog od najtraženijih ronilačkih mesta na svetu, olupine SS President Coolidge, američkog broda koji je potopljen u Drugom svetskom ratu. Ronioci mogu da vide razne predmete iz broda, kao i koralne grebene i tropske ribe.
Vanuatu je takođe dom jednog od najpristupačnijih vulkana na svetu, planine Yasur na ostrvu Tanna. Ovaj vulkan je aktivan već više od 800 godina i pruža spektakularan prizor noću, kada izbacuje lavu i pepeo. Posetioci mogu da se približe ivici kratera i posmatraju vulkansku aktivnost.
Na ostrvu Tanna postoji pleme koje obožavalo princa Filipa, supruga britanske kraljice Elizabete II. Ovo neobično verovanje potiče iz drevne legende o belom bratu koji će se vratiti sa bogatstvom i moći. Pleme je videlo princa Filipa kao ispunjenje te legende kada je posetio Vanuatu 1974. godine. Od tada, pleme je primalo fotografije i poklone od princa Filipa i slalo mu tradicionalne predmete kao znak poštovanja.
Vanuatu je jedna od najsrećnijih zemalja na svetu, prema Indeksu sreće koji meri zadovoljstvo ljudi svojim životima. Vanuatu je zauzeo četvrto mesto na listi 2023. godine, iza Finske, Danske i Norveške. Razlozi za visok nivo sreće u Vanuatuu mogu biti bogata prirodna lepota, jaka zajednica i kultura, i nizak uticaj materijalizma i potrošačizma.
Vanuatu ima jedinstveni sport koji se zove nagging jumping ili skakanje sa gume. Ovaj sport je nastao kao obred inicijacije za mladiće koji skoče sa visokih platformi vezanih za noge elastičnim vinovom lozom. Smatra se da ovaj čin donosi plodnost zemlji i ljudima. Danas se ovaj sport praktikuje kao turistička atrakcija, ali i kao izraz kulturnog identiteta Vanuatua.
Vanuatu ima bogatu i raznovrsnu istoriju koja obuhvata više od 3.000 godina. Prvi stanovnici Vanuatua bili su nosioci Lapita kulture koji su došli sa zapadnih Melanezijskih ostrva oko 1300. p.n.e. Kasnije su usledili novi talasi migranata, uključujući ljude polinezijskog porekla na južnim ostrvima Aniwa i Futuna. Oko 1200. godine n.e., jedan važan kralj bio je Roj Mata (ili Roimata), koji je ujedinio nekoliko plemena u centralnom Vanuatuu. Njegova smrt je obeležena složenim ritualom koji je uključivao živo sahranjivanje po jednog muškarca i žene iz svakog klana pod njegovim uticajem. Sećanje na Roj Matu se i danas čuva u usmenim istorijama i legendama.
Evropski kontakt je započeo portugalskim istraživačem Pedrom Fernandesom de Queirosom (1606), koji je nazvao grupu ostrva La Austrialia del Espiritu Santo ili "Južna zemlja Svetog duha", misleći da je stigao u Australiju. Španski su osnovali kratkotrajnu naseobinu na severnoj strani ostrva. Ime Espiritu Santo ostaje do danas. Evropljani se nisu vratili do 1768, kada je francuski moreplovac Luj-Antoan de Bugenvil posetio ostrva, nazvavši ih Velikim Kikladama 1774. godine, kapetan Kuk je kartografisao ostrvsku grupu i nazvao je Novi Hebridi, ime koje je trajalo do nezavisnosti. Od 1840-ih, evropski misionari i trgovci sandalovine su se naselili na periferiji ostrva, ali njihov uticaj na domorodačko stanovništvo (zvano ni-Vanuatu) je bio minimalan. Značajna kulturna promena se dogodila tek posle 1860-ih, kada su se hiljade ni-Vanuatu muškaraca i žena koji su bili porobljeni da rade na plantažama na Fidžiju i Novoj Kaledoniji i u Kvinslendu u Australiji, počeli da se vraćaju svojim domovima. Mnogi su uspostavili nove oblike političkog uticaja u okviru protestantskih (uglavnom presbiterijanskih) misija ili uspešno konkurisali evropskim trgovcima i plantažerima u ostrvskoj grupi. Da bi zaštitile interese uglavnom britanskih misionara i uglavnom francuskih plantažera, britanska i francuska vlada su uspostavile osnovnu političku kontrolu sa Zajedničkom pomorskom komisijom 1887. Godine.
Vanuatu se graniči sa Solomonovim ostrvima na severu i Novom Kaledonijom na jugu, a najbliži kontinent je Australija na zapadu. Vanuatu ima tropsku klimu, koja je pod uticajem jugoistočnih pasatnih vetrova, i ima vlažnu i kišnu sezonu od decembra do marta i hladniju i suvlju sezonu od maja do oktobra.