Vizni režim
Za putovanje u Džibuti potrebna je viza. Elektronsko podnošenje zahteva za vizu se obavlja preko ovog sajta
https://www.evisa.gouv.dj/#/ . Za boravak do deset dana viza se dobija odmah, preko tog perioda se sprovodi procedura.
Za nosioca putnog lista u tranzitu neophodna je viza
Bezbednosna situacija
Džibuti je jedna od najbezbednijih destinacija u Africi.
Nivo kriminaliteta nije visok. Napadi na strance veoma su retki. Na pijacama u glavnom gradu i na mestima sa puno ljudi moguće su sitne krađe i dzeparenja, ali u manjim gradovima taj rizik se smanjuje.
Građanima R. Srbije koji nameravaju da putuju u Džibuti savetuje se, ipak, praćenje informacija o bezbednosnoj situaciji.
Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Zdravstvena situacija
Zbog opasnosti od malarije savetuju se upotreba sredstava protiv komaraca i uzimanje antimalarika.
Za piće se koristi isključivo flaširana voda, a posebnu pažnju potrebno posvetiti temeljnom pranju voća i povrća.Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Opšta situacija
Obavezno treba tražiti dozvolu za fotografisanje ljudi, životinja i objekata. Zabranjeno je slikanje vladinih zgrada, mostova, brana i sličnih građevina.
Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Džibuti
Ambasada Republike Srbije
Na nerezidencijalnoj osnovi Džibuti pokriva ambasada Republike Srbije u Etiopiji.
Ambasador: Aleksandar Ristić
Adresa: W15 K26, House No.923, P.O.Box 1341, Adis Abeba, Etiopija
Broj telefona: +251 (11) 5517-804, +251 (11) 5515-659
Broj faksa: +251 (11) 5514-192
Ambasada države Džibuti u Srbiji
Adresa: Ne postoji ambasada Džibutija u Republici Srbiji.
Kažu o sebi:
Džibuti je zvanično poznat kao Republika Džibuti. U lokalnim jezicima se naziva Yibuuti (na afar) i Jabuuti (na somali). Zemlja je dobila ime po svom glavnom gradu, gradu Džibuti. Poreklo imena je sporno. Postoji nekoliko teorija i legendi o njegovom nastanku, koje se razlikuju u zavisnosti od etničke pripadnosti. Jedna teorija ga izvodi iz afar reči gabouti, što znači “tanjir”, možda aludirajući na geografske karakteristike područja.
Džibuti je bio deo francuske kolonije Somalilanda od 1888. do 1977. godine. Bio je glavni grad od 1894. godine. Godine 1967, Džibuti je preimenovan u “Francusku teritoriju Afara i Isasa” pre nego što je postao potpuno nezavisan “Republika Džibuti” 1977. godine. Novoosnovana država se pridružila Ujedinjenim nacijama u svojoj prvoj godini.
Džibuti se graniči sa tri zemlje: Eritrejom na severu, Etiopijom na zapadu i jugozapadu i Somalijom na jugoistoku. Džibuti takođe ima obalu na Crvenom moru i Adenskom zalivu na istoku.
Klima Džibutija je tropska pustinja na obali i u nizinama, dok postaje polupustinja u planinskim predelima unutrašnjosti. Kiše su retke i nepravilne. Mogu biti periodi suše koji traju godinama, ali i kiše koncentrisane u nekoliko dana ili sati, koje mogu izazvati poplave.
Sa nadmorskom visinom od -155 metara, Lac Assal je najniža tačka u Africi i treća najniža tačka na svetu posle Mrtvog mora i Galilejskog jezera. Lac Assal, kratersko jezero u centru Džibutija, je 10 puta slanije od mora. Zapravo, to je drugo najslanije telo vode na svetu posle Don Juan Pond-a na Antarktiku.
Nekoliko država ima vojne baze u Džibutiju, uključujući Francusku, SAD i Kinu. Status Džibutija kao modela stabilnosti u nestabilnom regionu i njegova blizina najprometnijim pomorskim rutama na svetu čine ga posebno privlačnim za globalne vojne sile. U Džibutiju se takođe nalazi i sedište regionalnog tela IGAD (Međuvladina agencija za razvoj).
Džibuti se nalazi na ravnici poznatoj kao Afarska trostruka spojnica gde se tri divergentna segmenta Zemljine kore - afrička, somalijska i arapska ploča - odvajaju jedna od druge. Ovaj geološki proces stvara spektakularne vulkanske formacije kao što su Lac Abbé i Ardoukoba vulkan.
Glavni i najveći grad Džibutija je grad Džibuti, koji je izgrađen na koralnim grebenima koji ulaze u južni ulaz zaliva. Drugi važni gradovi su Obock, Tadjoura, Ali Sabieh, Arta i Dikhil. Grad Džibuti je mesto modernog dubokovodnog pristaništa koje služi pomorskom saobraćaju Crvenog mora i Adenskog zaliva i ima francusku pomorsku bazu. Grad Džibuti je takođe i železnička stanica za jedinu liniju koja služi Adis Abebi, glavnom gradu susedne Etiopije.
Džibuti ima izuzetnu biodiverzitetnost i bogatstvo prirodnih resursa. U zemlji živi oko 1.500 vrsta biljaka, od kojih je 18% endemično, kao i oko 460 vrsta ptica, od kojih je 5% endemično. Zemlja ima i veliku populaciju kitova grbavaca u Adenskom zalivu, koji svake godine migriraju u tople vode zaliva Ghoubbet da bi se razmnožavali.
Džibuti je jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu, uprkos njenom ogromnom potencijalu. Zemlja se nalazi na 172. mestu od 189 zemalja po Indeksu ljudskog razvoja za 2020. godinu. Oko 79% stanovništva živi ispod granice siromaštva, a prosečni dohodak po glavi stanovnika je samo 3.600 dolara godišnje