Planeta

Izrael

Lokalno vreme Jerusalim
Zvanični naziv:
Država Izrael
Naziv na engleskom:
Israel
Kontinent:
Azija
Zvanični jezik:
Hebrejski
Broj stanovnika:
8.655.535 (2020)
Religija:
Jevreji 75.5%
Muslimani 18.5%
Hrišćani 2%
Ostali 1%
Neopredeljeni 3.0%
Površina:
20.770 km2
Najviša tačka:
1.208 m, Har Meron
Najniža tačka:
-408 m, Mrtvo more
Dužina obale:
273 km
Dužina granice:
1.068 km
Države sa kojima se graniči:
1. Zapadna Obala 330 km
2. Jordan 307 km
3. Egipat 208 km
4. Sirija 83 km
5. Liban 81 km
6. Gaza 59 km

Valuta:
Novi izraelski Šekel (ILS)
Pozivni broj:
+(972)
Važni telefoni:
Policija: 100
Hitna pomoć: 101
Vatrogasci: 102
Internet domen:
.il
Državni praznik:
Dan nezavisnosti, 28.april
Opis praznika:
Dan nezavisnosti je nacionalni dan Izraela i obeležava donošenje izraelske Deklaracije o nezavisnosti 1948.

Glavni grad:
Jerusalim
Vremenska zona:
UTC/GMT +2:00
Geografska širina i dužina:
31.71N 35.10W
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
1 901 km
Međunarodni aerodrom:
Ben Gurion Airport
Broj stanovnika glavnog grada:
933.200 (2013)
Površina glavnog grada:
125,16 km2

Voltaža i frekvencija struje:
230V - 50Hz
Tip utičnice:
C, H

Zastava Izraela je donesena 28. oktobra 1948. godine. Po nastanku države to je simbol zemlje. Sastoji se od svetlo plave boje i bele, a na sredini Davidova zvezda. Bela pozadina zastave simboliše čistoću.
Državno uređenje:
Republika

Predsednik
Ruven Rivlin

Predsednik Vlade
Benjamin Netanjahu

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
BIS Banka za međunarodna poravnanja
BIPM Međunarodni biro za mere
CD Zajednica demokratija
CICA Konferencija o merama interakcije i izgradnje poverenja u Aziji
EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj
CERN Evropska organizacija za nuklearna istraživanja
EUROCONTROL Evropska organizacija za bezbednost vazdušne plovidbe
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
IADB Interamerička banka za razvoj
IPU Interparlamentarna unija
IAEA Međunarodna agencija za atomsku energiju
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICC Međunarodna privredna komora
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IEC Međunarodna elektrotehnička komisija
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMSO Međunarodna organizacija za mobilni satelit
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IOM Međunarodna organizacija za migracije
IRENA Medjunarodna agencija za obnovljivu energiju
ISO Međunarodna organizacija za standardizaciju
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITSO Međunarodna organizacija za satelitske telekomunikacije
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OIV Međunarodna organizacija za vino i vinovu lozu
OIE Svetska organizacija za zdravlje životinja
OIML Međunarodna organizacija za zakonsku metrologiju
PCA Stalni arbitražni sud
UN Ujedinjene nacije
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNECE Ekonomska Komisija Ujedinjenih nacija za Evropu
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNEP Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNHCR Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice
UNIDO Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj
UPU Univerzalna poštanska unija
WCO Svetska carinska organizacija
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
UNWTO Svetska turistička organizacija
WTO Svetska trgovinska organizacija

Regionalni član
AIIB Azijska investiciona banka za infrastrukturu

Posmatrač
BSEC Organizacija Crnomorske ekonomske saradnje
SELEC Konvencija Centra za sprovođenje zakona u jugoistočnoj Evropi
CE Savet Evrope
Pacifička alijansa

Saradnik
ECMWF Evropski centar za srednjoročnu prognozu vremena
OSCE Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS)

Vizni režim
Viza nije potrebna za boravak do devedeset dana za nosioce biometrijskih pasoša.

Bezbednosna situacija
Bezbednosna situacija je nestabilna i karakteriše je visok stepen rizika od izbijanja nemira, posebno na tačkama razdvajanja Izraela sa Gazom i Zapadnom obalom i u sredinama sa mešovitom etničkom strukturom. Ovaj rizik može rapidno da se pogorša u svakom momentu, čak i bez upozorenja, te se preporučuje redovno praćenje sredstava informisanja o aktuelnoj situaciji i mogućim novim bezbednosnim pretnjama. Stalno je prisutna opasnost od terorizma i oružanog sukoba u regionu. Tokom eventualne vojne operacije, izraelske vojne snage mogu da proglase bilo koju oblast zatvorenom vojnom zonom, pri čemu svi civili koji se tamo zateknu mogu da budu uhapšeni, zadržani u pritvoru ili deportovani. Slobodno kretanje se ne preporučuje uz granicu sa Libanom, u oblastima oko pojasa Gaze i uz granicu sa Sirijom, kao i u području Golanske visoravni. Izrael sprovodi kopnenu i pomorsku blokadu Gaze i ne preporučuje se pokušaj ulaska na njenu teritoriju (potrebna je prethodna saglasnost Izraela), kao ni na plovilima u zoni blokade. Bezbednosne provere na kontrolnim punktovima u Izraelu su uobičajena praksa, kao i prilikom ulaska u sve javne ustanove, markete, tržne centre i sl. Prilikom planiranja obilazaka, potrebno je voditi računa o potencijalnim metama terorističkih napada, koje obuhvataju komercijalne i javne objekte, kao što su: autobuske stanice, autobusi, restorani, hoteli, marketi, religijska mesta, tržni centri, bioskopi, pozorišta, šetališta i druga turistička mesta. Građanima Republike Srbije koji borave ili nameravaju da putuju u Izrael preporučuje se povećan oprez, kao i da izbegavaju mesta na kojima se održavaju protesti i demonstracije. Našim građanima se savetuje da prate informacije u sredstvima javnog informisanja, da se pridržavaju saveta turističkih vodiča i uputstava lokalnih organa.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Zdravstvena situacija
Zdravstvena situacija u Izraelu je stabilna. Posebna vakcinacija za ulazak u zemlju nije potrebna, ali se preporučuje preventivna vakcinacija za hepatitis A i B. Preporučuje se uplata međunarodnog putnog zdravstvenog osiguranja, pre polaska na put. Voda za piće je zdravstveno ispravna, ali se preporučuje flaširana voda. Medicinska usluga u Izraelu je generalno dobra.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Opšta situacija
Prilikom posete mestima od religijskog značaja potrebno je nositi prikladnu odeću.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Vozačka dozvola
Priznaju se vozačke dozvole Republike Srbije na novom obrascu u trajanju do godinu dana od dana ulaska na teritoriju Izraela, uz posedovanje važećeg pasoša i dokaza o boravku. Po proteku tog roka, dozvola se može zameniti za izraelsku, uz polaganje testa.
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Izrael

11/16/2023

Zašto je Bliski istok važan globalno, a zašto za Srbiju

Bliski istok; regija od velikog značaja za Srbiju

Ambasada Republike Srbije
Ambasador: Milutin Stanojević
Adresa: c10, Bodenheimer St. , 62008 Tel Aviv, Izrael
Broj telefona: +972 (3) 6045-535, +972 (3) 6049-372
Broj faksa: +972 (3) 6049-456

Ambasada države Izrael u Srbiji
Adresa: Bulevar kneza Aleksandra Karadjordjevića 47
Broj telefona: +381 (11) 3643-500
Broj faksa: +381 (11) 3643-555
Radno vreme: ponedeljak - petak: 09:00 – 16:00, Konzularno odeljenje: ponedeljak - petak: 10:00 - 13:00
Ambasador: Mrs. Alona FISHER KAMM


Kažu o sebi:

Izrael je zemlja koja privlači mnoge turiste svojom bogatom kulturom, istorijom, religijom i prirodom. Neka od najzanimljivijih činjenica o Izraelu su:
Izrael je jedina jevrejska država na svetu, koja je nastala 1948. godine nakon što su Ujedinjene nacije predložile podelu Palestine na dve države, jevrejsku i arapsku. Izrael je od tada u sukobu sa svojim arapskim susedima i palestinskim narodom, koji traže svoju nezavisnost i pravo na povratak na svoju zemlju.
Izrael ima tri glavna religijska mjesta: Jerusalem, koji je svet za Jevreje, hrišćane i muslimane; Nazaret, gde se veruje da je rođen Isus Hrist; i Masada, gdje se dogodio posljednji otpor jevrejskih pobunjenika protiv Rimljana 73. godine. Ova mesta privlače milione hodočasnika i posetilaca svake godine.
Izrael je jedna od najnaprednijih zemalja u svetu po pitanju tehnologije, inovacija i nauke. Izrael ima najviše startap kompanija po glavi stanovnika, najviše naučnika i inženjera po glavi stanovnika, najviše patenata po glavi stanovnika i najviše nobelovaca po glavi stanovnika. Izrael je takođe lider u oblastima kao što su poljoprivreda, medicina, biotehnologija, solarna energija i svemirska istraživanja.
Izrael ima veoma raznoliku geografiju i klimu unutar svoje male teritorije. Na zapadu se nalazi plodna obala Sredozemnog mora, na istoku su planine Judeje i Galileje, na jugu je pustinja Negev, a na severu je Golanska visoravan. Klima je sredozemna u primorju, izmenjena u planinskim predelima na istoku; suva suptropska u basenu Jordana i Mrtvog mora, a u Negevu pustinjska.
Izrael ima bogatu i raznovrsnu kulturu koja odražava njegovu etničku i religijsku raznolikost. U Izraelu žive Jevreji različitog porekla, kao i Arapi, Druzi, Beduini, Bahaiji i drugi. Službeni jezici su hebrejski i arapski, ali se govore i engleski, ruski, francuski i drugi. Izraelska kuhinja je sačinjena od mediteranske, bliskoistočne i evropske kuhinje, a poznata je po jelima kao što su humus, falafel, šakšuka i halva.
Istorija Izraela seže u daleku prošlost, kada su Jevreji smatrali ovu zemlju svojom pradomovinom. Prema biblijskoj tradiciji, Jevreji potiču od patrijarha Avrama, koji je sklopio savez sa Bogom. Njegov unuk Jakov dobio je ime Izrael, što znači "onaj koji se bori sa Bogom", a njegovi sinovi su postali praoci dvanaest izraelskih plemena. Jevreji su živeli u Kanaanu sve dok ih nije pogodila glad i prisilila ih da se presele u Egipat, gde su postali robovi. Pod vođstvom Mojsija su se oslobodili ropstva i krenuli ka Obećanoj zemlji. Nakon osvajanja Kanaana pod vođstvom Jošue, Jevreji su živeli u periodu sudija, dok nisu zatražili kralja. Prvi kralj je bio Šaul, a nakon njega su usledili David i Solomon, koji su učvrstili i proširili kraljevstvo. Nakon Solomonove smrti, kraljevstvo se podelilo na dva: Izrael na severu i Judu na jugu. Oba kraljevstva su bila podložna napadima i osvajanjima od strane asirskih, babilonskih, persijskih, grčkih i rimskih carstava. Jevreji su se više puta bunili protiv stranih vladara, ali su bili poraženi i raseljeni. Poslednji veliki ustanak je bio Bar Kohbin ustanak protiv Rimljana 132-135. godine, nakon kojeg je car Hadrijan promenio ime Judeje u Palestinu i zabranio Jevrejima da ulaze u Jerusalem. Jevreji su se rasuli po svetu i čuvali svoj identitet i veru kroz vekove. U 19. i 20. veku, pokret cionizma je nastojao da obnovi jevrejsku državu u Palestini, koja je tada bila pod otomanskom, a kasnije britanskom upravom. Nakon Holokausta, u kojem je ubijeno šest miliona Jevreja, međunarodna zajednica je podržala ideju o stvaranju jevrejske države. Godine 1947, Ujedinjene nacije su predložile plan o podeli Palestine na dve države, jevrejsku i arapsku. Jevrejske vođe su prihvatile plan, ali ga je arapska strana odbila. Godine 1948, Jevreji su proglasili nezavisnost Izraela, što je izazvalo rat sa arapskim zemljama. Izrael je uspio da odbrani svoju teritoriju i proširi je na račun Palestine. Od tada, Izrael je vodio još nekoliko ratova sa arapskim zemljama i palestinskim pokretima, koji se bore za svoja prava i nezavisnost. Izrael je sklopio mirovne sporazume sa Egiptom i Jordanom, ali još uvek nema rešenje za sukob sa Sirijom, Libanom i Iranom, kao ni za palestinsko pitanje.
Izrael se graniči sa Libanonom na severu, Sirijom na severoistoku, Jordanom na istoku, Palestinskim područjima Zapadnom obalom i Pojasom Gaze na istoku i zapadu te Egiptom na jugozapadu. Klima u Izraelu varira od sredozemne u primorju do pustinjske u Negevu. Leta su topla i suva, a zime blage i kišovite. Temperatura se kreće od oko 10°C zimi do oko 30°C leti u primorju, dok je u pustinji Negevu znatno toplije i hladnije. Padavine su retke i neujednačene, a najviše ih ima na severu zemlje.