Analiza

Zašto je Bliski istok važan globalno, a zašto za Srbiju

11/16/2023

-

Uvod u ovaj tekst ćemo posvetiti geopolitičkoj važnosti Bliskog istoka, pa ćemo kroz razradu doći do opšteg značaja Bliskog istoka, kako za svet tako i za Srbiju. Pokušaćemo da, koliko je moguće, objasnimo kakav je uticaj zbivanja u njemu na međunarodne odnose i globalnu politiku.

Bliski istok je regija koja privlači veliku pažnju svetske javnosti zbog svog velikog geopolitičkog, ekonomskog, istorijskog i kulturnog značaja. Ovaj pojam, koji poreklo vuče iz britanskog poimanja tog regiona, obuhvata zemlje koje se nalaze na raskršću tri kontinenta: Azije, Afrike i Evrope. Bliski istok je bogat prirodnim resursima, posebno naftom i gasom, koji su ključni za funkcionisanje savremene globalne ekonomije. Regija je i poprište brojnih sukoba koji utiču na stabilnost, bezbednost i razvoj, kako bliskoistočnih zemalja, tako i celog sveta.

Geopolitički značaj

Bliski istok ima strateški značajnu lokaciju koja ga čini mostom između tri kontinenta i povezuje različite regione i tržišta. Kroz Bliski istok prolaze neke od najvažnijih pomorskih i kopnenih trgovinskih ruta, kao što su Suecki kanal, Bosfor, Ormuski moreuz i Bab el-Mandeb. Ove rute omogućavaju transport robe, energenata i ljudi između Evrope, Azije i Afrike, i imaju veliki uticaj na svetsku ekonomiju i bezbednost. Takođe, Bliski istok je mesto rođenja tri velike monoteističke religije: judaizma, hrišćanstva i islama. Ova religijska dimenzija dodatno povećava značaj i osetljivost ove regije, koja je sveta regija, ne samo za ljude koji u njoj žive, već i za milione vernika širom sveta.

Zbog svoje geopolitičke važnosti, Bliski istok privlači interesovanje velikih sila, kao što su SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska, koje nastoje da ostvare svoje interese i uticaj u ovoj regiji. Ove sile su često podržavale i suprotstavljale jedne drugima različite strane u bliskoistočnim nadmetanjima i sukobima, kao što su izraelsko-palestinski, iransko-saudijski, sirijski, irački, jemenski i libijski. Kada navodimo i libijski primer, nije u pitanju greška, jer Bliski istok u (najširem) smislu i (geo)političkom, obuhvata i oblast severne Afrike, koja zajedno sa užim i više geografskim pojmom Bliskog istoka čini tzv. MENA region.

Mnoge spoljne intervencije su često imale negativne posledice po stanovništvo, infrastrukturu i okolinu bliskoistočnih zemalja, ali i po regionalnu i globalnu stabilnost i bezbednost.

Ekonomski značaj

Bliski istok je ekonomski važan zbog svojih ogromnih rezervi nafte i gasa, koje čine oko 60% svetskih rezervi nafte i 40% svetskih rezervi gasa. Ovi resursi su veliki izvor prihoda i potencijalna ili stvarna poluga razvoja i moći za mnoge bliskoistočne zemlje, kao što su Saudijska Arabija, Iran, Irak, Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati i Kuvajt. Ove zemlje su članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK), koja utiče na proizvodnju i cenu nafte na svetskom tržištu. Nafta i gas su ključni za funkcionisanje svetske ekonomije, jer obezbeđuju energiju za industriju, transport, grejanje i električnu energiju. Zbog toga, bilo kakav poremećaj u eksploataciji ili tranzitu ovih resursa može imati ozbiljne posledice po globalnu ekonomiju i bezbednost. Pored nafte i gasa, Bliski istok ima i druge ekonomske potencijale, kao što su trgovina, turizam, poljoprivreda, ribarstvo i obnovljivi izvori energije. Međutim, ovi potencijali su često neiskorišćeni i nedovoljno razvijeni, usled različitih faktora, kao i zbog nepovoljnog okruženja u kome su konstantni sukobi, nestabilnost, korupcija, nedostatak demokratije, nejednakost, siromaštvo, nezaposlenost, nedostatak obrazovanja i zdravstvene zaštite, kao i klimatske promene koje pogađaju region. Ovi faktori takođe doprinose socijalnom nezadovoljstvu, političkim pobunama i nasilju u mnogim bliskoistočnim zemljama, što dodatno otežava njihov ekonomski razvoj i prosperitet.

Istorijska i kulturna (nemerljiva) vrednost regiona

Bliski istok je istorijski i kulturno krucijalno važan, jer je mesto nastanka i razvoja nekih od najstarijih i najuticajnijih civilizacija i kultura u istoriji čovečanstva. Bliski istok je često nazivan i kolevkom civilizacije, jer je na njegovom tlu nastala pisana istorija, zatim prvi gradovi, zakoni, kalendar, abeceda, matematika, astronomija, medicina, književnost i umetnost. Bliski istok je bio dom nekih od najmoćnijih i najslavnijih carstava i država u istoriji, kao što su Sumer, Akad, Vavilon, Asirija, Persija, Egipat, Fenikija, Izrael, Kartagina, Grčka, Rim, Vizantija, Arabija, Mongolsko carstvo, Otomansko carstvo i mnogi drugi. Ova carstva i države su ostavili dubok trag na istoriju, kulturu, jezik, religiju, nauku, filozofiju, umetnost, arhitekturu i pravo mnogih naroda i regiona širom sveta.

Bliski istok je i mesto rođenja tri velike monoteističke religije: judaizma, hrišćanstva i islama. Ove religije su imale ogroman uticaj na duhovni, moralni, društveni, politički i kulturni život miliona ljudi širom sveta. Bliski istok je kroz istoriju bio mesto susreta, dijaloga, saradnje, ali i sukoba, netrpeljivosti i diskriminacije između različitih religijskih, etničkih, jezičkih i kulturnih grupa koje su živele na njegovom tlu. Ove grupacije su oblikovale kulturnu raznolikost i bogatstvo Bliskog istoka, ali su takođe bile vinovnici ili žrtve u različitim oblicima nasilja, progona, raseljavanja i genocida.

Bliski istok - regija od velikog značaja za Srbiju

Ova regija je važna za Srbiju, koja ima različite interese i veze sa bliskoistočnim zemljama, a koje se tiču istorije, kulture, vere, ekonomije, bezbednosti i diplomatije. U ovom delu teksta ćemo pokušati da objasnimo neke od glavnih razloga zbog kojih je Bliski istok važan za Srbiju i kako se dešavanja u tom regionu odražavaju na srpsku spoljnu politiku i međunarodni položaj.

Srbija i Bliski istok - istorijske, kulturne i verske veze

Srbija ima istorijske, kulturne i verske veze sa bliskoistočnim zemljama, posebno sa onima u kojima je prisutno pravoslavno hrišćanstv, kao što su Kipar, Sirija, Izrael, Palestina i Liban. Neke zemlje su često pružale podršku Srbiji u međunarodnim organizacijama i po pitanjima od našeg nacionalnog interesa, kao što je Kosovo i Metohija. Na primer, Grčka, koja preko svoje zajednice i pravoslavlja ima uticaj na Bliskom istoku i Kipar su dve od pet zemalja članica EU koje nisu priznale nezavisnost tzv. Kosova, dok su Sirija i Liban takođe odbili da priznaju kosovsku ,,državnost’’. Ove zemlje su takođe bile među retkim koje su osudile NATO agresiju na SR Jugoslaviju 1999. godine i izrazile solidarnost sa srpskim narodom.

Srbija i Bliski istok: ekonomski interesi i saradnja

Srbija ima ekonomske interese na Bliskom istoku, jer je ova regija veliko tržište za srpske proizvode, usluge i investicije. Srbija je zainteresovana za uvoz nafte i gasa iz bliskoistočnih zemalja, kao i za širu saradnju u oblasti energetike, zatim infrastrukture, poljoprivrede, turizma i obrazovanja. Prema podacima Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, ukupna robna razmena Republike Srbije sa bliskoistočnim zemljama je iznosila 1,2 milijarde evra u 2020. godini, što je za 8,5% više nego u 2019. godini. Najveći trgovinski partneri Srbije na Bliskom istoku su Turska, Iran, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Izrael. Srbija je privukla značajne investicije iz bliskoistočnih zemalja, posebno iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su investirali u različite sektore, kao što su avio-saobraćaj, građevinarstvo, poljoprivreda, bankarstvo i turizam. Srbija je potpisala sporazume o slobodnoj trgovini sa Turskom, Egiptom, Iranom i Palestinskom upravom, kao i sporazume o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i zaštiti investicija sa mnogim bliskoistočnim zemljama.

Srbija i Bliski istok: bezbednosni izazovi i saradnja

Srbija ima bezbednosne interese na Bliskom istoku, jer je ova regija izložena brojnim sukobima, terorizmu, izbegličkim krizama, a koji mogu imati negativan uticaj na stabilnost, mir i razvoj Evrope i sveta, pa samim tim i naše zemlje. Republika Srbija je uključena u mirovne misije i humanitarnu pomoć na Bliskom istoku, kao i u borbi protiv terorizma i ekstremizma. Srbija je učestvovala ili učestvuje u mirovnim operacijama UN na Bliskom istoku, kao što su UNIFIL u Libanu, UNDOF na Golanskoj visoravni i UNTSO u Izraelu i Palestini. Srbija je takođe pružala humanitarnu pomoć i podršku izbeglicama iz bliskoistočnih zemalja, posebno iz Sirije, Iraka i Avganistana, koji su prolazili kroz Srbiju na putu ka zapadnoj Evropi, a prolaze i dalje. Srbija je bila meta i žrtva terorističkih napada i pretnji, u širem regionu Bliskog istoka (MENA) kada su oteti službenici srpske ambasade u Libiji 2015. godine, a koji su stradali 2016. godine. Iste godine smo u Srbiji imali hapšenje osumnjičenih pripadnika Islamske države. Srbija je stoga zainteresovana za saradnju sa bliskoistočnim zemljama i međunarodnom zajednicom u borbi protiv terorizma i ekstremizma, kao i za rešavanje sukoba i kriza na Bliskom istoku.

Srbija i Bliski istok: diplomatski odnosi i saradnja

Srbija ima širom razvijene diplomatske odnose i brojne interese na Bliskom istoku. Ova regija je arena za uticaj i rivalstvo velikih sila, kao što su SAD, Rusija, Kina, EU, Turska i Iran. Srbija nastoji da održi dobre odnose i saradnju sa svim relevantnim akterima na Bliskom istoku, bez zauzimanja strane u sukobima i krizama, uz poštovanje međunarodnog prava i principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih zemalja. Republika Srbija je zainteresovana za dobijanje podrške svojim nacionalnim interesima i stavovima na Bliskom istoku, posebno u vezi sa pitanjem Kosova i Metohije. Srbija je uspostavila pune diplomatske odnose sa svim bliskoistočnim zemljama, osim sa Izraelom, sa kojim je imala samo diplomatske predstavnike. Međutim, u septembru 2020. godine, Srbija je najavila da će premestiti svoju ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, kao deo sporazuma o normalizaciji ekonomskih odnosa sa Kosovom, koji je posredovao bivši američki predsednik Donald Tramp. Ova odluka, koja još uvek nije sprovedena, je izazvala kritike i zabrinutost od strane nekih bliskoistočnih zemalja, posebno Palestine, koja smatra Jerusalim svojim glavnim gradom, kao i od strane EU, koja se zalaže za rešenje izraelsko-palestinskog spora po modelu dve države, na osnovu međunarodno priznatih granica. Srbija je, međutim, naglasila da njena odluka ne znači promenu njenog stava o podršci rešenju po modelu dve države, niti narušava njene odnose sa arapskim i muslimanskim zemljama.

Zaključak

Bliski istok je važan iz mnogih razloga koji se tiču njegove geopolitičke, ekonomske, istorijske i kulturne uloge i uticaja na svetsku scenu. Ova regija je bila i ostala centar pažnje i interesa mnogih aktera, kako regionalnih, tako i globalnih, a koji su nastojali da ostvare svoje ciljeve i interese u njoj. Ova regija je suočena sa brojnim izazovima i problemima koji ugrožavaju njenu stabilnost, bezbednost i razvoj, kao i mir i prosperitet, kako nje tako i celog sveta. Zbog svega toga, Bliski istok zahteva pažljivo i odgovorno pristupanje i rešavanje njegovih složenih i osetljivih pitanja, uz poštovanje i saradnju svih zainteresovanih strana. Bliski istok je takođe regija koja ima veliki potencijal i mogućnosti za napredak i doprinos svetskoj civilizaciji, ako se iskoriste njegovi resursi, talenat i kulturno nasleđe na pravi način. Bliski istok je, dakle, važan ne samo za njegove stanovnike, već i za sve ljude na planeti.

Bliski istok je od velike važnosti za Srbiju, jer Srbija ima različite interese i veze sa bliskoistočnim zemljama, koje se ogledaju u njenim trgovinskim, investicionim, energetskim, humanitarnim, mirovnim i diplomatskim aktivnostima i saradnji. Srbija nastoji da održi dobre odnose i saradnju sa svim relevantnim akterima na Bliskom istoku, bez zauzimanja strane u sukobima i krizama, i uz poštovanje međunarodnog prava i suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Srbija je zainteresovana za podršku svojim nacionalnim interesima i stavovima na Bliskom istoku, najpre u vezi sa Kosovom i Metohijom. Bliski istok je, dakle, kao što smo već zaključili, regija od posebnog značaja za Srbiju, regija koja zahteva pažljiv, odgovoran i izbalansiran pristup u rešavanju složenih i osetljivih problema, uz uvažavanje i saradnju svih zainteresovanih strana.