Najava

Održivi razvoj kao izazov modernog doba

19.05/2020

ciljevi održivog razvoja

Poslednjih godina relativno često se susrećemo sa pojmom održivog razvoja kako u svakodnevnim razgovorima, tako i putem javnog mnjanja (televizije ili internet). Ova tema je vrlo ozbiljna i značajna za čitavo čovečanstvo I ne treba je stavljati pod tepih, što se neretko čini.

Treba biti svestan da su resursi na planeti ograničenog trajanja, kako neobnovljivi, ali i oni obnovljivi, koje treba pametno koristiti. Klimatske promene su očigledne i sasvim sigurno alarmantne. Često se zapitamo kuda ovakav način života vodi, pre svega dajemo značaj političkoj situaciji u zemlji ili svetu, a nismo ni svesni koliko je sa druge strane razloga za brigu.

Definitivno bi trebalo poći od prava sadašnjih generacija da zadovolje svoje potrebe, ali svakako bez ugrožavanja budućih generacija za istim pravom, što nažalost često zaboravljamo.

Stoga, održivi razvoj kao takav, promoviše ravnomerni razvoj uz ekonomski boljitak koji bi obezbedio smanjenje siromaštva, unapređenje kvaliteta života i smanjenje nivoa zagađenosti na minimum, sprečavanje svih budućih, potencijalnih zagađenja i očuvanje biodiverziteta.

Termin održivosti predstavlja dužinu trajanja ili životni vek nekog resursa.

Prirodna održivost može se najbolje predstaviti na primeru prašuma ili velikih šumskih sistema, drveće se samo regeneriše, raste novo ali isto tako i odumire. Priroda sama po sebi poseduje sposobnost održivosti u smislu dugovečnog očuvanja i produkcije živog sveta. U celi taj prirodni ciklus ubacio se čovek svojim delovanjem i postao deo sistema, tako da princip održivosti sa čovekovim delovanjem se praktično svodi na umerenost i obnovljivost, dakle umerenost je vezana za neobnovljive resurse koji se moraju pametno i postepeno trošiti dok obnovljivost predstavlja vremensku dimenziju u kojoj se resursi mogu obnoviti.

Primer održivosti bi mogao na primer biti Katar ili Ujedinjeni Arapski Emirati, kao izuzetno bogate zemlje sa puno prirodnih bogatstava. Međutim i tu postoji problem, svaka od njih je pustinjska država, samim tim ima dosta problema sa vodom i hranom, s toga se ulaže puno sredstava kako bi se sve to obezbedilo. Suprotno tome možemo spomenuti Brazil, koji nemilice troši svoje drvne resurse (najveće na svetu) i time ugrožava klimu kako Južne Amerike, tako I cele planete, a i sam biva prinuđen da uvozi neke sirovine kojih je imao na pretek. Isto tako loš primer može biti i mala ostrvska država Nauru, koja je sredinom osamdesetih godina prošlog veka bila je najbogatija zemlja na svetu po glavi stanovnika, imali su bogate rezerve fosfata, nastale od ptičijeg izmeta guana. Kada su krenuli sa eksploatacijom rezervi, došlo je do toga da su devedesetih godina sve iscrpeli i usled loše organizacije i upravljanja to bogatstvo je izgubljeno. Nauru je danas jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu, ekološki razorena i uništena, a sve je ovo posledica nemarnog korišćenja neobnovljivih resursa.

Zato, budimo pametni i svesni situacije da moramo misliti na budućnost i na to kakvu planetu ostavljamo za sobom generacijama posle nas.