Analiza

Meka – Tačka jedinstva ili razdora?

7/29/2020

AP

Ako globalizam posmatram kao globus, kao jedinstvo celog sveta a ne od reči globa, takav globalizam podržavam, reči su jednog mudrog čoveka.

Većina različitih vera ima u sebi taj pacifistički momenat, norme u svojim verskim knjigama koje upućuju na poštovanje svog stvoritelja i samim tim učenje istog preko nekog od svojih izaslanika a sve u cilju promovisanja međusobnog mira i ljubavi, kako sa samim sobom, među pojedincima, tako i u raznim prirodnim pa i u političkim zajednicama. Naravno uvek će se naći neko ko će verovanje pokušati da iskoristi zarad ličnih interesa. Tako je bilo godinama, vekovima. Širenje neke vere kroz vekove nije bilo samo širenje učenja koje je moglo biti prihvaćeno ili ne, već je na taj način neko pokušao pa i uspeo da pojača svoju neduhovnu moć. Korišćenje vere u te svrhe je uglavnom duboko sakriveno i maltene nevidljivo a nuspojave se ogledaju u brojnim sukobima koji stignu mnogo kasnije. Ko stoji iza svega ovoga i ovakvog načina upravljanja svetom nikada ne može biti zvanično dokazano.

Po verovanju muslimana, Islam kao religija traje od sedmog veka, tačnije 622. godine, prelaskom Muhameda iz Meke u Medinu. Da li je i ovo bio uticaj nekog iza, što možemo reći i za ostale religije koje su nastajale, da se novim verovanjem, novim interesima domogne nečeg materijalnog ne znamo, niti ćemo ovog puta ulaziti u to. Svakako vera dobija novu religiju, novo monoteističko verovanje.

Danas u svetu živi blizu dve milijarde muslimana i oko 50 muslimanskih nacija. Procene su da će do 2070. godine islam nadvladati nad hrišćanstvom i time postati najrasprostranjenija religija u svetu. Istraživanja religija pokazuju  da je efektivna religioznost izraženija kod muslimana. Ritual molitve od pet puta dnevno čini odnos čoveka sa bogom češćim a ne onda kad se obraćanje bogu svodi samo na tradiciju i običaj. Religija na taj način ima veliki uticaj na svakodnevni život.

Kada bi muslimane i „one druge“ posmatrali kao dve odvojene civilizacije videli bi samo površinske razlike ali suštinu u tumačenju vrednosti ne bi mogli razlikovati. Zajednički je respekt prema znanju, pravdi i drugim „normalnim“ stvarima i osećanjima. Predrasude prema muslimanskom stanovništvu bilo gde proizilaze iz marketinga koji je pa napravio onaj koji se krije iza. Iako crkva dominira islamom, oni koji kritikuju moraju poći od sebe i shvatiti, kroz svoju istoriju, da su i oni isto bili pod ogromnim  uticajem crkve . Kroz istoriju, ova dva sveta su bila geografski podeljena, ali u današnje vreme to više nije slučaj. Svet se povezao, pa na primer muslimani žive na zapadnoj hemisferi a hrišćani odlaze da rade u musllimanske zemlje. To je taj potreban balans ovom svetu. Kada zajednički interesi preovladavaju ne praveći razliku ko je koje vere.

Islam se bazira na 5 osnovnih obaveza takozvanih stubova islama I svaki musliman je dužan da ih se pridržava. Prvi stub čini javno ispovedanje vere. Salat kao obavezna molitva je drugi stub i odvija se pet puta dnevno. Obavezu deljenja sa manje bogatom ili siromašnom verskom braćom predstavlja treći stub koji se naziva Zekat. Četvrti stub je post tokom meseca ramadana a peti i poslednji stub je hodočašće u Meki takozvani hadžiluk.

Muslimanska godina traje 354 ili 355 dana i zasniva se na ciklusima meseca a ne sunca kao kod gregorijanskog Ili julijanskog kalendara. Sve arapske zemlje su prešle na gregorijanski kalendar, poslednja je to uradila Saudijska Arabija 2016. godine a islamski kalendar je ostao da se koristi isključivo u religijske svrhe.

Hodočašće odnosno hadžiluk se odvija prvih deset dana poslednjeg meseca u godini (zulhidža) po muslimanskom kalendaru. 2020. godine hodočašće počinje 29 jula.

Za muslimane hadžiluk je možda i najvažnija stvar u njihovim životima. Odlazak u grad Meku, mesta u Saudijskoj Arabiji gde je Islam i nastao, je obaveza svakog muslimana bar jednom u životu osim ako zdravstveno ili finansijski nije u mogućnosti da to ispuni.

Poboljšanjem uslova koje je stvorilo moderno doba, omogućava ogromnom broju muslimana da to i učine. Uzimajući u obzir da se na početku dvadesetog veka broj hadžija merio hiljadama u današnje vreme broj hadžija koji dolaze na hodočašće premašuje dva miliona ljudi.

Ovoliki broj vernika sa svih strana sveta  donosi privredi Saudijske Arabije profit koji se meri milijardama dolara godišnje.  Novac koji se troši u Saudijskoj Arabiji za vreme haždiluka omogućava privatnom i državnom sektoru da se razvija. Za vreme hadžiluka privatni sektor prihoduje a država kroz porez uzima svoj isto tako nemali deo.

Ove godine, zbog pandemije Korona virusa, privreda Saudijske Arabije će svakako osetiti ogroman finansijski pad zbog profita koji je hadžiluk donosio. Na ovogodišnjem hodočašću biće omogućeno da samo 1000 ljudi obavi svoj versku dužnost i to većinom stanovnicima Meke. Ovo će biti prva godina kada se “zabranjuje” vernicima da dođu da obiđu sveto mesto, a sve u cilju poštovanje preventivnih mera kako se virus ne bi širio.

Međutim postojale su i druge zabrane ali te zabrane nisu imale zdravstvenu situaciju kao razlog nedolaska. Zbog međudržavnih sukoba proteklih godina, prevashodno političkih nije bilo moguće stanovnicima Irana I Katara da ispune svoje hodočašće. Iran, čije stanovništvo čine većinom Šiiti ( vernici muslimanske veroispovesti podeljeni su na šiite I sunite ) je 2015. I 2016. optuživao  Saudijsku Arabiju da je direktno odgovorna za smrt 2300 hodočasnika među kojima su poginula 464 Iranca jer nije osigurala bezbednost vernika. Naravno, to je situaciju podiglo na viši nivo gde je Iran pozivao druge muslimanske zemlje da oduzmu Saudijskoj Arabiji pravo da vode organizaciju hadžiluka. Usledio je odgovor predstavnika arapskih država Persijskog zaliva koji su ocenili da Iran politizuje hadžiluk. Svakako rezultat ovih sukoba je bio prekid diplomatskih odnosa Saudijske Arabije i Irana, kao i nedolazak iranskih vernika na hadžiluk. Situacija sa Katarom je takođe bila ispolitizovana jer je arapski blok na čelu sa Saudijskom Arabijom optuživao Katar da finansira i podržava islamske ekstremiste međutim iako su bili prekinuti diplomatski odnosi ove dve države, državljanima Katara bilo je omogućeno da, postupajući po procedurama, odu na hodočašće.

Hadžiluk, hodočašće ili na arapskom al-hajj počinje dolaskom u Meku. Prva tri dana su najznačajnija u hadžu. U tim danima hodočasnici iz Meke odlaze u Arafat I onda se preko mesta Mine vraćaju u Meku.

U Meki, se nakon dolaska, hodočasnici upućuju ka glavnoj džamiji Masdžid al Haram, gde se obavlja cirkularno kretanje sedam puta oko Kabe. Kaba je napoštovanija islamska svetinja. To je kamena građevina u obliku kocke koja se nalazi u sredini džamije. Na njenim stranama se nalaze takozvani stubovi Iraka, Sirije, Jemena i Crni stub. U crnom stubu se nalazi sveti Crni kamen koji je i pre dolaska Muhameda bio kultno središte arapskih plemena. Za taj ritual koji se na arapskom naziva tavaf, hodočasnici moraju biti ritualno čisti - posebna odeća za tu priliku, kao i posebno stanje svesti i čistih neisprljanih osećanja.

Iz Meke hodočasnici odlaze u Arafat. Smatra se da je tu Muhamed održao svoju poslednju propoved. Arafat je pravo iskušenje za vernika. Po velikim vrućinama, naporan put prazni čoveka fizički, emocionalno i psihički. Arafat je cilj svakog muslimana i tu je došao da uspostavi komunikaciju sa svojim bogom. Vernici su nakon penjanja na malu stenu, na uzvišenju ( odakle je Muhamed poslednji put pripovedao) obavili ono zbog čega su došli.

Posle Arafata vernici se vraćaju u Meku gde će još jednom obaviti tavaf. Na povratku se ponovo svraća u Minu, seoce udaljeno sedam kilometara od Kabe i Arafata. Na putu do Mine, obilazi se Muzdelifa, mestašce, gde se može prikupiti sitno kamenje kojim će vernici kamenovati tri stuba pored Mine. Tim riutalom, koji nije inače zapisan u Kuranu, nego u hadisima (naslednim običajima, izrekama..) gađaju - teraju šejtana to jest đavola i dodatno se oslobađaju negativne energije i čuvaju sebe od đavoljeg iskušenja.

Nakon kamenovanja stubova počinje period Kurban-bajrama, ramazanski i hadžijski bajram.

Nakon hodočašća neki vernici odlaze u Medinu a neki u Jerusalim. Muslimani smatraju Jerusalim trećim glavnim muslimanskim gradom. Po verovanju, u Jerusalimu se Muhamed uzdigao na nebo.

Jerusalim tako postaje grad koji svojataju tri religije, Islam, Judaizam i Hrišćanstvo, jer je Jerusalim sveto mesto gde je svaki od propovednika ostavio svoj trag. Jerusalim ume biti i središte raznih sukoba zasnovanih na religijskom ubeđenju. Međutim, da li je opet vera, koja se bazično svodi na iste vrednosti mir, toleranciju, ljubav, poštovanje  itd. kod većine religija, razlog tih sukoba ili opet neko stoji duboko iza?