Analiza

Sudar dve imperije

5/22/2020

Kraljica Elizabeta II I Premijerka Margaret Tačer

Veliki broj iskusnih političara i državnih službenika koji su iz prve ruke mogli da svedoče o tome kakav je bio odnos kraljice Elizabete II sa Margaret Thatcher slažu se u jednom: bilo je to izuzetno „teško“. Njih dve su bile žene sličnih godina, ali vrlo različitog porekla. Jedna drugoj nepoznanica, bile su spojene tokom najburnijih godina posleratne politike u &39;najvećoj svetskoj imperiji&39;.

Među onim najradikalnijim misliocima koji podržavaju Margaret Tačer, bili su neki čiji je prezir prema starim institucijama već umorne, i previše socijalizovane zemlje dosezao i do same monarhije, kao najvećeg simbola Velike Britanije. Takvi su (nadasve naivno) težili da SAD vide kao uzor u politici i ekonomiji, žustro osnažujući meritokratiju u kojoj se bogatstvo stvara, a ne nasleđuje.

Nije im se sviđala kraljičina tolerancija levičarskih diktatora u u Komonveltu i nisu imali više strpljenja za njihov lagan život ili intelektualce zeuzete sporednim temama. Narod je ustvari video "Margaret" kao svoju pravu kraljicu, a čak i stariji gurui desnice, upozoravali su da je kraljičina prekomorska ambicija (rat za Foklendska ostrva) puki naduvani ponos, već odavno &39;nemoćne imperije&39;. U 70-ima je marksistička levica rušila monarhiju, a kraljica je napadnuta na majicama panka, koji i jeste bio pokret protiv autokratije. U 80-ima je neprijateljstvo desničarskih radikala bilo isto tako ozbiljno. U čudnom zaokretu, dotad su mnogi levičari počeli da se zavaravaju i veruju da je, kraljica duboko u sebi, potajno na njihovoj strani. A, da li je bila?

Sama Margaret Tačer, barem u javnosti, nikada nije davala izjave protiv monarhije. U svojim memoarima rekla je da su "priče o sukobima između" dve snažne žene "bile previše dobre da se mogu nadograditi", I time pohvalila kraljicu zbog ponašanja u javnosti.

Rekla je još Lejdi Tačer i „tiho su profesionalno  Njeno Veličanstvo donosi ogroman uvid u trenutna pitanja i time predstavlja širinu svog iskustva.“ Revolucionarka Tori bila je toliko precizna i poštovala svog monarha, I isto tako bila skromnija nego što je kraljica smatrala da je potrebno. „Bila je to najstrasnija veza. Bila je deferencijalna, a pre svega odbrambena. Kraljica nije zahtevala toliko ", rekao je jedan dugogodišnji posmatrač. „Kraljica je imala nekoliko najzabavnijih i najbolje zapaženih stavova o gvozdenoj lejdi!!!

Za razliku od dotadašnji Premijera UK, sada je to bio neko drugačiji. Neki su verovali da je postojala „krutost“ između kraljice i gospođe Tačer od samog početka. Nekoliko njih kaže da je svaka od njih imala negativno mišljenje o tome da ima dve žene na vrhu britanskog života, što je često bivalo pomalo neprijatno, zbog čega su se retko pojavljivale zajedno. Bilo je ranih i žestokih rasprava o tome koji od njih dve treba da ide na koje nacionalne događaje

Srećom, njihovu vezu je pospešilo nekoliko ledolomaca, više efikasni od Denis Tačer (suprug Margaret Tačer), čija uloga I nije bila tako različita od one princa Filipa. Podjednako je bio vešt u intervencijama da zaštiti svoju ženu u škakljivim društvenim trenucima i pravio se nevešt kada bi ona trebalo da prisustvuje bilo kakvoj državnoj ceremoniji. Denis Tačer se odlično slagao s kraljicom majkom, uživao je u piću koliko i ona i bio je skeptičan prema kraljevskom protokolu.

Ali kako je vreme gospođe Tačer prolazilo na dužnosti, kraljica se navikla na nju i uzajamna naklonost neprestano je rasla. Tadašnji visoki zvaničnik Buckinghamske palate se seća kako ih je snažno razgovaralo zajedno. Drugi kaže: „Kraljica je uvek videla poentu Margaret Thatcher. Shvatila je da je potrebna njenom kraljevstvu. "

Da rezimiramo, u vreme kada je Tačer postala premijerka, britanska industrija bila je u fazi nazadovanja, a ekonomija pod snažnom državnom kontrolom i bazirana na velikim porezima. Tačerova se tokom svoje vladavine suprotstavila porastu nadnica koji je vodio i rastu inflacije, a podržavala je modernizaciju rada. Uz privatizaciju kompanija u državnom vlasništvu, smanjenje javne potrošnje i pospešivanje slobodnog tržišta, to je postepeno dovelo i do velike pobune rudara i njihovog jednogodišnjeg štrajka 1985. Protest je okončan porazom štrajkača, što je dugoročno dovelo i do slabljenja sindikata, koji su do tada bili u stanju da bukvalno diktiraju poteze vlade i direktno utiču na donošenje ili ukidanje zakona. Za njenog mandata, više od polovine Britanaca postali su vlasnici svojih kuća, jedna petina kupila je akcije različitih kompanija i ukinuti su državni monopoli u više oblasti. S druge strane, sredinom osamdesetih drastično je porasla nezaposlenost i došlo je do još većeg raslojavanja inače ekonomski raslojenog društva. Dan posle njene smrti, jedna grupa analitičara dokazuje kako je ovakva ekonomska politika bila pogubna i kako je, između ostalog, "uništila britansku rudarsku industriju". Druga grupa, isto toliko brojna i relevantna, tvrdi upravo suprotno, pozivajući se na različite ekonomske pokazatelje. Opšti je utisak, međutim, da današnje ekonomske politike nisu mnogo drugačije od one koju je zastupala Tačerova – šta god to značilo na duže staze.

Ništa manje kontroverzna nije bila ni spoljna politika Margaret Tačer, gde je takođe bilo stavova koji se danas pokazuju kao proročanski. Jedan od temelja njene politike, recimo, bio je otpor prema ideji tesne ekonomske i političke saradnje u Evropskoj uniji. Tezu koju je uporno zastupala – da bi takva saradnja sa Evropom mogla lišiti Britaniju suvereniteta – ponavljali su, na ovaj ili onaj način, svi njeni naslednici. I evo, UK je istupilo iz EU!!!

Isto tako specifičan i u svom vremenu jedinstven bio je njen otpor ujedinjavanju dve Nemačke. Smatrala je, naime, da bi ujedinjena Nemačka bila neproporcionalno snažna u odnosu na ostatak Evrope, što bi dodatno oslabilo druge države. Bivši nemački kancelar Helmut Kol posvedočio je da je na jednom sastanku u Parizu bila toliko iznervirana mogućnošću ujedinjenja da je sve vreme "lupala nogom o pod".  I bila je u pravu!!!

Osim toga, upamćena je po odobravanju aparthejda, druženju sa Pinočeom, ali i podršci koju je pružila piscu Salmanu Ruždiju. Takođe, pamti se njeno savezništvo s Ronaldom Reganom, koji je poželeo da mu upravo ona održi posmrtno slovo: to se i ostvarilo, s tim što govor zbog bolesti nije mogla neposredno da izgovori, već je bio snimljen. Što se tiče naših prostora, često se pominje da je došla na sahranu Josipa Broza Tita, kao i da se zalagala za što hitnije priznanje Slovenije i Hrvatske u vreme raspada SFRJ.

Sve u svemu, zanimljiva biografija Premijerke koja je najduže vladala u posleratnoj istoriji Velike Britanije, koja je svakako uz Vinstona Čerčila najprepoznatljivija osoba iz političkog života UK.