Analiza

Pokušaj puča u Venecueli

16/05/2020

-

Od smrti Uga Čaveza 2013. godine situacija u Venecueli je veoma napeta. Sa jedne strane na vlasti je Ujedinjena socijalistička partija Venecuele, na čijem čelu je sadašnji predsednik Nikolas Maduro, dok se sa druge strane nalazi široki spektar opozicionih partija.

Nakon predsedničkih izbora 2018 godine, na kojima pobeđuje Maduro, a čije rezultate opozicija ne priznaje, uz tvrdnju da su izbori pokradeni, dolazi do masovnih protesta pristalica opozicije.

Na dan Madurove inauguracije 10.01.2019. narodna skupština donosi odluku da je Maduro nelegitiman predsednik, odnosno da je uzurpirao funkciju predsednika. Sa druge strane, predstavnik opozicije, Huan Gvaido, proglašava se predsednikom Venecuele, što Maduro i njegove pristalice odbacuju. Ovim dolazi do paradoksalne situacije, da Venecuela istovremeno ima dva predsednika.

Situacija eskalira u aprilu 2019, kada dolazi do pobune jednog dela nacionalne garde i masovnih demonstracija Gvaidovih pristalica. Pobuna i demonstracije su istog dana slomljeni od strane policije i vojske, budući da je najveći deo vojske ostao lojalan Maduru, čime je sprečena mogućnost vojnog udara i dovođenja Gvaida na vlast nasilnim putem.

Ova situacija je dovela i do polarizacije međunarodnih aktera, gde je otprilke trećina članica UNa podržala Gvaida kao legitimnog predsednika Venecuele (neke od tih država su Sjedinjene Američke države, Argentina, Australija, Brazil, Kanada), a dve trećine ostalo pri tome da je Maduro legitiman predsednik ( na primer Rusija, Iran, Belorusija, Kuba, Severna Koreja).

U martu 2020. godine, dolazi do sudara između venecuelanskog patrolnog broda i  portugalskog kruzera, što dovodi do potapanja venecuelanskog patrolnog broda. Maduro i predstavnici venecuelanske vojske iznose tvrdnje da su se na  portugalskom kruzeru nalazili strani plaćenici, čiji je cilj bio da se iskrcaju na obalu i svrgnu Madura. Konačno, u rano jutro 03.05.2020. dolazi do iskrcava veće grupe plaćenika na obalu, organizovanih preko privatne vojne firme “Silvercorp”, koja se nalazi u vlasništvu bivšeg američkog specijalca Džordana Godrea. Pomorski desant plaćenika doživljava potpuni fijasko, budući da su gotovo svi plaćenici zarobljeni ili ubijeni, među njima i dvojic američkih državljana, koji su zarobljeni i prikazani na venecuelanskoj televiziji. Tim plaćenika se pored navedenih Amerikanaca, jednim delom sastojao od venecuelanskih disidenta, koji su bili obučeni od strane instruktora iz “Silvercorpa”.

Od strane Madura i venecuelanske vojske odmah su došle optužbe o umešanosti američkih obaveštajnih službi i venecuelanske opozicije u ovaj propali pokušaj da se Maduro sruši sa vlasti. Ove optužbe imaju smisla, budući da je teško zamisliti da američke obaveštajne službe nisu upoznate sa aktinostima privatnih vojnih firmi, pogotovo ako imaju planove da deluju u drugim državama. Sa druge strane, pojavio se i ugovor između kompanije “Silvercorp” i saradnika Huana Guaida, u kome se detaljno razrađuju faze odvijanja puča protiv Madura. Guaido dovodi u pitanje autentičnost ovog dokumenta, međutim ostavke njegovih savetnika, čiji se potpisi vide na dokumentu dovoljno govore.

Jasno je i da su venecuelanske obaštajne službe odlično obavile posao ( verovatno uz pomoć prisluškivanja ili agenata među disidentima ), budući da je većina stranih plaćenika i disidenata ubijena/zarobljena na samoj obali, pre nego što su imali mogućnost da uđu dublje u unutrašnjost Venecuele.

Male su šanse da će ovaj pokušaj svrgavanja Madura biti poslednji, pogotovo kada seuzme negativan odnos administracije predsednika Donalda Trampa prema Maduru i njegova podrška Guaidu.

Sigurno je da ni Maduro, kao ni vojska i obaveštajna služba, koje su mu odane, neće čekati “skrštenih ruku”, nego će se pripremati za sledeći pokušaj ubacivanja stranih plaćenika i disidenata na teritoriju Venecuele, sa ciljem svrgavanja Nikolasa Madura.