Planeta

Venecuela

Lokalno vreme Karakas
Zvanični naziv:
Bolivarska Republika Venecuela
Naziv na engleskom:
Venezuela
Kontinent:
Južna Amerika
Zvanični jezik:
Španski
Broj stanovnika:
28.435.940 (2020)
Religija:
Katolici 77.6%
Protestanti 10.1%
Ostali 2.3%
Neopredeljeni 10.0%
Površina:
916.445 km2
Najviša tačka:
4.978 m, Pico Bolivar
Najniža tačka:
0 m, Karipsko more
Dužina obale:
2.800 km
Dužina granice:
5.267 km
Države sa kojima se graniči:
1. Kolumbija 2.341 km
2. Brazil 2.137 km
3. Gvajana 789 km

Valuta:
Venecuelanski Bolivar Fuerte (VEF)
Pozivni broj:
+(58)
Važni telefoni:
Policija: 171
Hitna pomoć: 171
Vatrogasci: 171
Internet domen:
.ve
Državni praznik:
Dan nezavisnosti, 05. jul
Opis praznika:
Predstavlja dan proglašenja nezavisnosti od Španije 1811. godine.

Glavni grad:
Karakas
Vremenska zona:
UTC/GMT -4:00
Geografska širina i dužina:
10.30N 66.55W
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
8 976 km
Međunarodni aerodrom:
Aeropuerto Internacional Simon Bolivar de Maiquetia
Broj stanovnika glavnog grada:
4.091.151 (2017)
Površina glavnog grada:
433 km2

Voltaža i frekvencija struje:
120V - 60Hz
Tip utičnice:
A, B

Zastava Venecuele potiče iz 1811. godine. Tada su usvojene tri glavne boje žuta, plava i crvena. Raspoređene su u tri horizontalna polja. Kasnije su zastavi dodati grb i zvezde. Žuta boja simbolizuje bogatstvo, plava hrabrost a crvena nezavisnost. u 19. veku zastavi je dodato 7 zvezdica koje su predstavljale pokrajine venecuele. 20. novembra dodata je i osma zvezdica pošto je pripojena novooslobođena provincija Gijana.
Državno uređenje:
Republika

Predsednik
Nikolas Maduro

Predsednik Vlade
Nikolas Maduro

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
OPANAL Agencija za zabranu nuklearnog oružja u Latinskoj Americi i na Karibima
ALBA Bolivarski savez naroda naše Amerike
CD Zajednica demokratija
CELAC Zajednica država Latinske Amerike i Kariba
ECLAC Ekonomska komisija Ujedinjenih Nacija za Latinsku Ameriku i Karibe
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
G - 15 Grupa 15
G - 24 Grupa 24
G - 77 Grupa 77
IADB Interamerička banka za razvoj
IPU Interparlamentarna unija
IAEA Međunarodna agencija za atomsku energiju
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICGEB Međunarodni centar za genetski inžinjering i biotehnologiju
ICC Međunarodna privredna komora
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
ICCt Međunarodni krivični sud
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
IHO Međunarodna hidrografska organizacija
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMSO Međunarodna organizacija za mobilni satelit
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IOM Međunarodna organizacija za migracije
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITSO Međunarodna organizacija za satelitske telekomunikacije
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
LAES 
LAIA Latinsko-američka asocijacija za integraciju
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
NAM Pokret nesvrstanih
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OAS Organizacija američkih država
OIE Svetska organizacija za zdravlje životinja
OPEC Organizacija zemalja izvoznica nafte
PCA Stalni arbitražni sud

RG Grupa Rio
UNASUR Unija južnoameričkih nacija
UN Ujedinjene nacije
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNEP Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNHCR Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice
UNIDO Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj
UPU Univerzalna poštanska unija
WCL Svetska konfederacija rada
WCO Svetska carinska organizacija
WFTU Svetska federacija sindikata
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
UNWTO Svetska turistička organizacija
WTO Svetska trgovinska organizacija

Suspendovani član
Zajedničko tržište južnog konusa (Mercosur) ili južno zajedničko tržište

Regionalni član
CDB Karibska banka za razvoj

Posmatrač
LAS Liga arapskih država

Neregionalni potencijalni član
AIIB Azijska investiciona banka za infrastrukturu

Vizni režim
Potrebna je viza za putovanje u Venecuelu. Za nosioca putnog lista u tranzitu neophodna je viza. Potrebna dokumenta: Popunjen zahtev za vizu, original pasoša koji važi još najmanje šest meseci, fotokopija pasoša (prve strane), fotokopija lične karte Republike Srbije, dve identične fotografije, ne starije od šest meseci, uverenje iz banke (na kojem je izražen datum otvaranja bankovnog računa, broj i vrsta računa i stanje na računu, kao i kontakt osobe iz banke koja može da potvrdi ove podatke), uverenje o zaposlenju (na kojem je izražen radni staž na datom mestu zaposlenja, funkcija i prosek plate u poslednja tri meseca), dokaz o posedovanju nekretnine, firme ili proizvodnje, međunarodno zdravstveno osiguranje koje važi u Venecueli, rezervacija povratne karte (u kojoj su naznačeni datumi ulaska i izlaska iz Venecuele) ili plan puta. Potrebno je navesti ukoliko podnosilac prijave ima rođake u Venecueli.

Zdravstvena situacija
Putnicima se savetuje da se pre dolaska vakcinišu protiv zaraznih bolesti kao što su tifusna groznica, žuta groznica, hepatitis i kolera. Epidemije ovih bolesti povremeno izbijaju u ruralnim delovima Venecuele. Savetuje se i posedovanje polise putnog zdravstvenog osiguranja.Treba voditi računa o ličnoj higijeni, koristiti flaširanu vodu i izbegavati meso i povrće koje nije termički obrađeno.U slučaju potrebe, dobre zdravstvene usluge mogu se dobiti u Karakasu, dok je u drugim delovima zemlje obim zdravstvene zaštite mnogo skromniji.Javne bolnice su besplatne, ali je kvalitet medicinskih usluga mnogo bolji u privatnim klinikama. Doktori očekuju plaćanje u gotovini.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Venecuela


Ambasada Republike Srbije
Na nerezidencijalnoj osnovi Venecuelu pokriva ambasada Republike Srbije na Kubi.
Ambasador: Danilo Pantović
Adresa: 5ta Avenida, No. 4406, entre 44 y 46, Miramar Playa, Havana, Kuba
Broj telefona: +53 (7) 2042-488, +53 (7) 2042-607
Broj faksa: +53 (7) 2042-982

Ambasada države Venecuela u Srbiji
Adresa: Sime Lukina Lazića 10
Broj telefona: +381 (11) 2668-384
Broj faksa: +381 (11) 2669-233
Radno vreme: ponedeljak - petak: 09:00 – 15:00
Ambasador: Mr. Dimas Jesús ALVARENGA GUERRA


Kažu o sebi:

Venecuela je zemlja na severnoj obali Južne Amerike.
Venecuela je dom najvišeg vodopada na svetu, Anđeoskog vodopada, koji ima visinu od 979 metara. Vodopad se nalazi u nacionalnom parku Kanajma, koji je proglašen za svetsku baštinu UNESCO-a.
Venecuela je takođe poznata po svojoj lepoti i uspehu na takmičenjima lepote. Njene predstavnice su osvojile najviše titula na izborima za Mis univerzuma (sedam puta), Mis sveta (šest puta), Mis internacional (šest puta) i Mis zemlje (dva puta).
Venecuela ima jedinstvenu tradiciju da ljudi idu rolerima u crkvu na jutarnje mise uoči Božića. Ulice u glavnom gradu Karakasu su zatvorene do 8 ujutru od 16. do 24. decembra kako bi ljudi bezbedno vozili rolere po ulici.
Venecuela je dom jednom nesvakidašnjem prirodnom fenomenu, olujama sa grmljavinom koje se javljaju skoro svake noći iznad jezera Marakaibo. Ove oluje traju po deset sati i proizvode oko 280 munja po satu.
Venecuela ima najveće rezerve nafte na svetu, što utiče na njenu ekonomiju i politiku. Cena nafte po galonu je bila samo 18 centi 2012. godine, niža od cene vode.
Venecuela ima bogatu i burnu istoriju, koja seže od pretkolumbijskih civilizacija do savremenih previranja. Venecuela je bila jedna od prvih španskih kolonija koje su se oslobodile od kolonijalne vlasti pod vođstvom Simona Bolivara, koji je nazvan “oslobodilac” Južne Amerike. Venecuela je postala nezavisna republika 1830. godine, nakon raspada Gran Kolumbije, savezne države koju je osnovao Bolivar. Tokom 19. i 20. veka, Venecuela je pretrpela političku nestabilnost, diktature, državne udare i socijalne nemire, kao i ekonomske krize uzrokovane zavisnošću od nafte. Od 1999. godine, Venecuela je pod uticajem Bolivarske revolucije, socijalističkog pokreta koji je započeo Ugo Čavez, a nastavio Nikolas Maduro, koji se suočava sa jakim protivljenjem opozicije i međunarodnim sankcijama.
Venecuela se graniči sa Kolumbijom na zapadu, Brazilom na jugu i Gvajanom na istoku. Na severu izlazi na Karipsko more i Atlantski okean, gde ima mnogo ostrva i arhipelaga koji pripadaju njenoj teritoriji.
Venecuela ima tropsku klimu, sa visokim temperaturama i vlažnošću tokom cele godine. Klima se razlikuje u zavisnosti od nadmorske visine i regiona, od planinskih do nizinskih oblasti.