Planeta

Liban

Lokalno vreme Bejrut
Zvanični naziv:
Libanska Republika
Naziv na engleskom:
Lebanon
Kontinent:
Azija
Zvanični jezik:
Arapski
Broj stanovnika:
6.825.445 (2020)
Religija:
Muslimani 61.4%
Katolici 28.8%
Pravoslavci 8.3%
Ostali 1.5%
Površina:
10.452 km2
Najviša tačka:
3.088 m, Qornet es Saouda
Najniža tačka:
0 m, Sredozemno more
Dužina obale:
225 km
Dužina granice:
484 km
Države sa kojima se graniči:
1. Sirija 403 km
2. Izrael 81 km

Valuta:
Libanska Funta (LBP)
Pozivni broj:
+(961)
Važni telefoni:
Policija: 112
Hitna pomoć: 140
Vatrogasci: 175
Internet domen:
.lb
Državni praznik:
1. Dan oslobođenja, 25. maj
2. Dan nezavisnosti, 22. decembar
Opis praznika:
1. Predstavlja dan otpora i oslobođenja od Izraela 2000. godine
2. Predstavlja kraj francuskog mandata u Libanu nakon 23. godine.

Glavni grad:
Bejrut
Vremenska zona:
UTC/GMT +2:00
Geografska širina i dužina:
33.53N 35.31E
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
1 784 km
Međunarodni aerodrom:
Beirut - Rafic Hariri International Airport
Broj stanovnika glavnog grada:
1.900.000 (2012)
Površina glavnog grada:
20 km2

Voltaža i frekvencija struje:
230V - 50Hz
Tip utičnice:
C, D, G

Zastava Libana sadrži dve horizontalne crvene pruge na ivicama i belu u sredini, koja je dvostruko šira. Zeleno stablo kedra je u sredini zastave. Zastava je zvanično usvojena 7. decembra 1943. Često su grane kedra pogrešno obojene u crno ili smeđu boju. Prema ustavu, celo stablo treba biti zelene boje Crvene pruge simbolizuje prolivenu krv za slobodu zemlje, a bela mir i sneg na planinama Libana. Zeleni kedar (Cedrus libani) simbolizuje besmrtnost i postojanost.
Državno uređenje:
Republika

Predsednik
Mišel Aun

Predsednik Vlade
Hasan Diab

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
ABEDA Arapska banka za ekonomski razvoj u Africi
AFESD Arapski fond za ekonomski i socijalni razvoj
AMF Arapski monetarni fond
CAEU Savet arapskog ekonomskog jedinstva
EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
G - 24 Grupa 24
G - 77 Grupa 77
IPU Interparlamentarna unija
IAEA Međunarodna agencija za atomsku energiju
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICC Međunarodna privredna komora
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMSO Međunarodna organizacija za mobilni satelit
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IRENA Medjunarodna agencija za obnovljivu energiju
ISO Međunarodna organizacija za standardizaciju
OIF Međunarodna organizacija francuskog govornog područja(Međunarodna organizacija frankofonije)
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITSO Međunarodna organizacija za satelitske telekomunikacije
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
IDB Islamska banka za razvoj
LAS Liga arapskih država
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
NAM Pokret nesvrstanih
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OIV Međunarodna organizacija za vino i vinovu lozu
OIE Svetska organizacija za zdravlje životinja
OIC Organizacija islamske saradnje
OTIF Međunarodna organizacija za železnički transport
PCA Stalni arbitražni sud
UN Ujedinjene nacije
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNHCR Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice
UNIDO Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj
UNRWA Agencija Ujedinjenih nacija za pomoć i rad Palestinskih izbeglica na Bliskom istoku
UPU Univerzalna poštanska unija
WCO Svetska carinska organizacija
WFTU Svetska federacija sindikata
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
UNWTO Svetska turistička organizacija

Naučni kontakt
CERN Evropska organizacija za nuklearna istraživanja

Vizni režim
Potrebna je viza za putovanje u Liban. Viza se dobija na ulasku u zemlju.

Bezbednosna situacija
Državljanima Republike Srbije koji borave ili nameravaju da putuju u Liban, usled opasnosti od mogućih terorističkih napada, savetujemo dodatne mere opreza. Preporučuje se izbegavanje mesta masovnih okupljanja, uključujući hotele, restorane i barove, turističke lokacije, pijace, tržni centri, koje većinom posećuju turisti. Građanima se ne preporučuje putovanja u severni deo Libana, pogranične delove prema Siriji i Izraelu i na područja gde se nalaze palestinski izbeglički kampovi.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Zdravstvena situacija
Zdravstvena zaštita je dobra. Pored državnih bolnica, prisutan je i veliki broj privatnih ordinacija i klinika. Cene zdravstvenih usluga u privatnim ordinacijama su znatno skuplje nego kod nas. Preporučuje se konzumiranje flaširane vode za piće, dok što se hrane tiče nema posebnih ograničenja. Voća i povrća ima u izobilju, ali je neophodno da bude dobro oprano.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Opšta situacija
Trebalo bi poštovati generalna pravila pristojnog ponašanja i oblačenja, posebno kada su u pitanju žene.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Liban

11/16/2023

Zašto je Bliski istok važan globalno, a zašto za Srbiju?

Bliski istok: Regija od velikog značaja za Srbiju

Ambasada Republike Srbije
Ambasador: Emir Elfić
Adresa: Jounieh-Kaslik Roundabout, Etoile Center (Zara Building), 2nd floor, Lebanon
Broj telefona: +961 9221-256, +961 9221-257, m. +961 766 28 206
Broj faksa: +961 9212-260

Ambasada države Liban u Srbiji
Adresa: Diplomatska kolonija 5
Broj telefona: +381 (11) 3675-153, +381 (11) 3675-154
Broj faksa: +381 (11) 3675-156
Radno vreme: ponedeljak - petak: 08:30 – 16:30
Ambasador: Ms. Nada AL AKL


Kažu o sebi:

Liban je jedna od najstarijih zemalja na svetu, sa istorijom koja seže do preko 7000 godina. Na njegovoj teritoriji su se nalazile drevne civilizacije kao što su Feničani, Hananci, Asirci, Vavilonci, Persijanci, Grci, Rimljani, Vizantijci, Arapi, Krstaši, Osmansko carstvo i Francuska. Liban je bio svedok mnogih istorijskih događaja i kulturnih uticaja koji su ostavili tragove u njegovoj arhitekturi, umetnosti, religiji i jeziku.
Liban je poznat po svojim kedrovim šumama, koje su simbol zemlje i nalaze se na njenoj zastavi. Kedrovi Libana su vrsta četinara koji mogu da žive i do 2000 godina i dostignu visinu od 40 metara. Ova vrsta je bila cenjena u antici zbog svog kvalitetnog drveta koje je korišćeno za gradnju hramova, brodova i palata. Kedrovi Libana su danas zaštićeni kao nacionalno blago i deo su UNESCO-ve svetske baštine.
Liban je zemlja koja ima najveći broj verskih zajednica na Bliskom istoku. U Libanu žive hrišćani različitih denominacija (maroniti, pravoslavni, katolici, protestanti), muslimani različitih pravaca (suniti, šiiti, druzi, alaviti), kao i Jevreji, Bahai i drugi. Liban je jedina arapska zemlja koja ima hrišćanskog predsednika po ustavu. Verska raznolikost Libana se ogleda u njegovoj kulturi, običajima, festivalima i gastronomiji.
Liban je zemlja koja ima bogatu i raznovrsnu kuhinju koja spaja uticaje Mediterana, Bliskog istoka i Francuske. Libanska kuhinja se bazira na svežem povrću, voću, začinima, maslinovom ulju i jogurtu. Neki od najpoznatijih libanskih specijaliteta su humus (namaz od leblebija), tabule (salata od peršuna, paradajza i bulgura), falafel (pržene kuglice od leblebija), šavarma (meso pečeno na ražnju), baklava (slatkiš od lisnatog testa i oraha) i arak (alkoholno piće od grožđa i anisa). Libanska kuhinja je poznata po svojoj zdravoj ishrani i raznovrsnosti ukusa.
Liban je zemlja koja ima jedinstven geografski položaj koji omogućava da se u istom danu može uživati u skijanju na planinama i kupanju na plažama. Liban ima četiri godišnja doba sa blagom klimom koja varira od obale do unutrašnjosti. Na obali je mediteranska klima sa toplim i suvim letima i blagim i vlažnim zimama. Na planinama je kontinentalna klima sa hladnim i snegom bogatim zimama i svežim letima. Liban ima oko 300 sunčanih dana u godini i oko 200 km dužine obale sa peščanim i šljunkovitim plažama. Liban nudi razne mogućnosti za rekreaciju i avanturu, kao što su planinarenje, biciklizam, rafting, jedrenje, ronjenje i skijanje.
Istorija Libana je veoma složena i burna, sa mnogim ratovima, sukobima, okupacijama i revolucijama. Liban je stekao nezavisnost od Francuske 1943. godine, nakon što je bio deo Francuskog mandata za Siriju i Liban od 1920. godine. Liban je bio neutralan tokom Hladnog rata i imao je period prosperiteta i stabilnosti do 1975. godine, kada je izbio građanski rat koji je trajao do 1990. godine. Građanski rat je bio izazvan verskim, političkim i regionalnim tenzijama između različitih frakcija koje su podržavale ili se suprotstavljale prisustvu Palestine u Libanu i uticaju Sirije i Izraela na Liban. Građanski rat je doveo do velikih gubitaka života, materijalne štete, izbeglištva i kršenja ljudskih prava. Građanski rat je završen sporazumom iz Taifa 1989. godine, koji je uspostavio novi politički sistem zasnovan na proporcionalnoj zastupljenosti verskih zajednica u vlasti. Međutim, Liban je nastavio da se suočava sa političkom nestabilnošću, socijalnim problemima, ekonomskom krizom, terorizmom, spoljnim mešanjem i povremenim sukobima sa Izraelom. Liban je danas zemlja koja se bori za opstanak, reformu i pomirenje.
Liban se graniči sa Sirijom na severu i istoku i sa Izraelom na jugu. Na zapadu izlazi na Sredozemno more. Liban ima površinu od 10.452 km2 i oko 6 miliona stanovnika. Glavni grad je Bejrut, koji je najveći grad i kulturni, ekonomski i politički centar zemlje.