Planeta

Sirija

Lokalno vreme Damask
Zvanični naziv:
Sirijska Arapska Republika
Naziv na engleskom:
Syria
Kontinent:
Azija
Zvanični jezik:
Arapski
Broj stanovnika:
17.500.658 (2020)
Religija:
Muslimani 92.8%
Hrišćani 5.2%
Neopredeljeni 2.0%
Površina:
185.180 km2
Najviša tačka:
8.814 m, Mount Hermon (Jabal a-Shayk)
Najniža tačka:
-208 m, Neimenovana lokacija blizu jezera Tiberijas
Dužina obale:
193 km
Dužina granice:
2.363 km
Države sa kojima se graniči:
1. Turska 899 km
2. Irak 599 km
3. Liban 403 km
4. Jordan 379 km
5. Izrael 83 km

Valuta:
Sirijska Funta (SYP)
Pozivni broj:
+(963)
Važni telefoni:
Policija: 112
Hitna pomoć: 110
Vatrogasci: 113
Internet domen:
.sy
Državni praznik:
1. Dan nezavisnosti, 08. mart
2. Dan povlačenja, 17. april
Opis praznika:
1. Predstavlja dan sticanja nezavisnosti od Otomanskog carstva i proglašenja Arabske Kraljevine Sirije
2.Predstavlja dan povlačenja poslednjeg vojnika Francuske kolonijalne vlasti i proglašenje potpune nezavisnosti 1946. godine

Glavni grad:
Damask
Vremenska zona:
UTC/GMT +2:00
Geografska širina i dužina:
33.30N 36.18E
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
1 883 km
Međunarodni aerodrom:
Damascus International Airport
Broj stanovnika glavnog grada:
1.711.000 (2010)
Površina glavnog grada:
105 km2

Voltaža i frekvencija struje:
220V - 50Hz
Tip utičnice:
C, E, L

Zastava Sirije se koristi od 1982. kada je Sirija postojala kao Arapska Republika Sirija. Pre toga, od sticanja nezavisnosti, Sirija je imala 6 različitih zastava. Na zastavi se nalaze crvena, bela, crna i zelena boja, tradicionalne Panarapske boje. Crvena simbolizuje krv mučenika, bela dinastiju Umayyad, crna dinastiju Abasida, zelena dinastiju Fatimida.
Državno uređenje:
Republika

Predsednik
Bašar Al Asad

Predsednik Vlade
Imad Kamis

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
ABEDA Arapska banka za ekonomski razvoj u Africi
AFESD Arapski fond za ekonomski i socijalni razvoj
AMF Arapski monetarni fond
CAEU Savet arapskog ekonomskog jedinstva
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
G - 24 Grupa 24
G - 77 Grupa 77
IPU Interparlamentarna unija
IAEA Međunarodna agencija za atomsku energiju
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICGEB Međunarodni centar za genetski inžinjering i biotehnologiju
ICC Međunarodna privredna komora
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
IHO Međunarodna hidrografska organizacija
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
ISO Međunarodna organizacija za standardizaciju
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITSO Međunarodna organizacija za satelitske telekomunikacije
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
IDB Islamska banka za razvoj
LAS Liga arapskih država
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
NAM Pokret nesvrstanih
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OAPEC Organizacija arapskih zemalja izvoznica nafte
OIE Svetska organizacija za zdravlje životinja
OIC Organizacija islamske saradnje
OTIF Međunarodna organizacija za železnički transport
UN Ujedinjene nacije
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNEP Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNIDO Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj
UNRWA Agencija Ujedinjenih nacija za pomoć i rad Palestinskih izbeglica na Bliskom istoku
UPU Univerzalna poštanska unija
WCO Svetska carinska organizacija
WFTU Svetska federacija sindikata
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
UNWTO Svetska turistička organizacija

Pridruženi član
BIPM Međunarodni biro za mere


Posmatrač
ALBA Bolivarski savez naroda naše Amerike
Međunarodna energetska povelja
WTO Svetska trgovinska organizacija

Kandidat
IRENA Medjunarodna agencija za obnovljivu energiju

Vizni režim
Potrebna je viza za putovanje u Siriju.

Bezbednosna situacija
Situacija je nestabilna. Zbog pogoršane situacije preporučuje se građanima R. Srbije da u narednom periodu ne putuju u Siriju, osim u neophodnim slučajevima.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Zdravstvena situacija
Zdravstvena zaštita je dobra. Pored državnih bolnica, prisutan je i veliki broj privatnih ordinacija i klinika. Cene zdravstvenih usluga u privatnim ordinacijama koštaju slično kao kod nas. Preporučuje se konzumiranje flaširane vode za piće, dok što se hrane tiče nema posebnih ograničenja. Voća i povrća ima u izobilju, ali je neophodno da bude dobro oprano.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Opšta situacija
S obzirom da se radi o muslimanskoj zemlji, trebalo bi poštovati generalna pravila koja važe u celom muslimanskom svetu. Ovo se prvenstveno odnosi na odevanje žena.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Sirija

11/16/2023

Zašto je Bliski istok važan globalno, a zašto za Srbiju?

Bliski istok: Regija od velikog značaja za Srbiju

Ambasada Republike Srbije
Ambasador: Milan Vijatović (otpravnik poslova)
Adresa: Abou Roumaneh Al-Jalla str. 18, Damascus, Syria
Broj telefona: +963 (11) 3336-222, +963 (11) 3333-069, +963 (11) 3333-689
Broj faksa: +963 (11) 3333-690

Ambasada države Sirija u Srbiji
Adresa: Aleksandra Stambolijskog 13
Broj telefona: +381 (11) 2666-124, +381 (11) 2666-125
Broj faksa: +381 (11) 2660-221
Radno vreme: ponedeljak - petak: 08:30 – 14:30
Ambasador: Otpravnik poslova Mr. Ousman SAAB


Kažu o sebi:

Sirija je jedna od najstarijih civilizacija na svetu, sa bogatom istorijom i kulturom. Njen glavni grad Damask je najstariji kontinuirano naseljeni grad na svetu, koji datira još iz 2500. godine pre nove ere. U Siriji se nalaze i brojni arheološki lokaliteti, kao što su Ebla, Mari, Ugarit i Dura Evropos, koji svedoče o različitim narodima i kulturama koji su živeli na ovom području.
Sirija je takođe bila jedan od centara osnivanja hrišćanstva. Sveti Pavle se obratio na hrišćanstvo na putu za Damask i osnovao prvu hrišćansku crkvu u Antiohiji, antičkoj Siriji, a današnjoj Turskoj. U Siriji se nalazi i najstarija džamija na svetu, Omejadska džamija u Damasku, koja je izgrađena u 8. veku.
Sirija ima raznovrsnu geografiju i klimu, koja obuhvata obalu Sredozemnog mora, planinske lance, pustinje i reke. Najviši vrh u Siriji je planina Hermon, koja se nalazi na granici sa Libanom i Izraelom i ima visinu od 2814 metara. Najduža reka u Siriji je Eufrat, koji protiče kroz istočni deo zemlje i koristi se za navodnjavanje poljoprivrednih površina. Klima u Siriji je uglavnom suva i topla, sa malo padavina u unutrašnjosti i umerenom klimom na obali.
Sirija je poznata po svojoj gastronomiji, koja je pod uticajem arapske, turske i mediteranske kuhinje. Neki od tipičnih sirijskih jela su humus, tabule, šavarma, falafel, baklava i halva. Sirija je takođe poznata po proizvodnji maslinovog ulja, vina i rakije.
Sirija ima bogato kulturno nasleđe, koje se ogleda u njenoj književnosti, muzici, umetnosti i arhitekturi. Neki od poznatih sirijskih pisaca su Nizar Kabbani, Adonis i Zakarija Tamir. Sirijska muzika je mešavina tradicionalnih i modernih stilova, sa instrumentima kao što su ud, kanun, nej i darbuka. Sirijska umetnost je takođe raznovrsna i obuhvata kaligrafiju, mozaik, slikarstvo i skulpturu. Sirijska arhitektura je pod uticajem različitih civilizacija koje su vladale ovim područjem, kao što su Rimljani, Vizantinci, Arapi i Osmansko carstvo.
Istorija Sirije je veoma složena i burna. Siriju su tokom vekova osvajali različiti narodi i carstva, kao što su Hanati, Jevreji, Arameni, Asirci, Vavilonci, Persijci, Grci, Rimljani, Vizantinci, Mongoli, Mameluci, Osmansko carstvo i Francuska. Sirija je stekla nezavisnost od Francuske 1946. godine i postala republika. Od tada je prošla kroz nekoliko vojnih udara, političkih kriza i sukoba sa Izraelom oko Golanske visoravni. Od 2011. godine Sirija je zahvaćena građanskim ratom, koji je izbio nakon protesta protiv režima predsednika Bašara al-Asada. Rat je doveo do humanitarne katastrofe, velikog broja izbeglica i mešanja regionalnih i međunarodnih aktera.
Sirija se graniči na severu sa Turskom, na istoku sa Irakom, na jugu sa Jordanom, na jugozapadu sa Izraelom i Libanonom, a na zapadu izlazi na Sredozemno more. Njena površina je 185.180 km2, a broj stanovnika je oko 17 miliona (prema proceni iz 2019. godine). Glavni grad je Damask, a drugi po veličini grad je Alep. Službeni jezik je arapski, a većina stanovništva je muslimanske veroispovesti. Valuta je sirijska funta, a pozivni broj je +9631.