Planeta

Austrija

Lokalno vreme Beč
Zvanični naziv:
Republika Austrija
Naziv na engleskom:
Austria
Kontinent:
Evropa
Zvanični jezik:
Nemački
Slovenački
Hrvatski
Mađarski
Broj stanovnika:
9.006.398 (2020)
Religija:
Katolici 72.9%
Muslimani 5.5%
Protestanti 5.0%
Pravoslavci 2.1%
Ostali 1.0%
Neopredeljeni 13.5%
Površina:
83.855 km2
Najviša tačka:
3.798 m, Grossglockner
Najniža tačka:
115 m, Neusiedler See
Dužina obale:
0 km (Austrija nema izlaz na more)
Dužina granice:
2.524 km
Države sa kojima se graniči:
1. Nemačka 801 km
2. Italija 404 km
3. Češka 402 km
4. Mađarska 321 km
5. Slovenija 299 km
6. Švajcarska 158 km
7. Slovačka 105 km
8. Lihtenštajn 34 km

Valuta:
Evro (EUR)
Pozivni broj:
+(43)
Važni telefoni:
Policija: 112, 133
Hitna pomoć: 112, 144
Vatrogasci: 112, 122
Internet domen:
.at
Državni praznik:
Dan proglašenja neutralnosti, 26. oktobar
Opis praznika:
Austrijski nacionalni dan obeležava se 26. oktobra i odnosi se na politička dešavanja nakon Drugog svetskog rata. Nakon završetka rata, Austriju su okupirale četiri savezničke snage (Sovjetski Savez, Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Francuska) koje su zemlju podelile u četiri zone. Glavni grad Beč je takođe podeljen na četiri mesta, a istorijskim centralnim okrugom zajednički upravlja „Savezničko kontrolno veće“. Iako je austrijski parlament bio demokratski izabran, za svaku zakonodavnu regulativu ili političku akciju vlade isprva je bilo potrebno saglasnost Savezničkog kontrolnog veća, a kasnije ga je i dalje moglo staviti na veto.

Glavni grad:
Beč
Vremenska zona:
UTC/GMT +1:00
Geografska širina i dužina:
48.12N 16.22E
Vazdušna udaljenost glavnog grada od Beograda:
465 km
Međunarodni aerodrom:
Flughafen Wien
Broj stanovnika glavnog grada:
1.731.263 (2012)
Površina glavnog grada:
414,65 km2

Voltaža i frekvencija struje:
230V - 50Hz
Tip utičnice:
C, F

Zastava Austrije ima tri jednaka vodoravna polja crvene, bele i crvene boje. Smatra se da je zastava Austrije, uz Dansku zastavu, među najstarijim nacionalnim zastavama na svetu. prema legendi, zastavu je izmislio vojvoda Leopold V austrijski (1157-1194) za vreme žeštoke bitke tokom krstaških ratova. Nakon bitke njegova borbena odora bila je potpuno natopljena krvlju ali kada je skinuo pojas platno ispod njega bilo je čisto. Pod utiskom ovog prizora usvojio je boje i raspored za svoju zastavu.
Državno uređenje:
Republika

Predsednik
Aleksander Fan der Belen

Kancelar
Sebastijan Kurc

Članstvo u međunarodnim organizacijama:

Član
AG Australijska grupa
BIS Banka za međunarodna poravnanja
BIPM Međunarodni biro za mere
CEI Centralnoevropska inicijativa
CD Zajednica demokratija
CEMT Evropska konferencija ministara transporta
CEPT Evropska konferencija poštanskih i telokomunikacionih administracija
CE Savet Evrope
DC Dunavska komisija
EMU Ekonomska i monetarna unija
ECAC Evropska konferencija za civilno vazduhoplovstvo
ECMWF Evropski centar za srednjoročnu prognozu vremena
EAPC Evroatlantsko partnersko veće
EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj
EIB Evropska investiciona banka
CERN Evropska organizacija za nuklearna istraživanja
ESA Evropska svemirska agencija
EU Evropska unija
EUMETSTAT Evropska organizacija za eksploataciju meteoroloških satelita
EURATOM Evropska agencija za atomsku energiju
EURAMET Evropsko udruženje nacionalnih metroloških instituta
EUROCONTROL Evropska organizacija za bezbednost vazdušne plovidbe
EUROFIMA Evropska kompanija za finansiranje železničke infrastrukture
EUTELSAT Evropska organizacija za telekomunikacione satelite
FATF Radna grupa za finansijske akcije
FAO Organizacija za hranu i poljoprivredu
G - 9 
Međunarodna energetska povelja
IPU Interparlamentarna unija
IAEA Međunarodna agencija za atomsku energiju
IBRD Međunarodna banka za obnovu i razvoj
ICC Međunarodna privredna komora
ICAO Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva
ICJ Međunarodni sud pravde
ICPDR Međunarodna komisija za zaštitu Dunava
ICCt Međunarodni krivični sud
INTERPOL Međunarodna organizacija kriminalističke policije
IDA Međunarodna asocijacija za razvoj
IEA Međunarodna agencija za energiju
IEC Međunarodna elektrotehnička komisija
IFRCS Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
IFC Međunarodna finansijska korporacija
IFAD Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
ILO Međunarodna organizacija rada
IMO Međunarodna pomorska organizacija
IMSO Međunarodna organizacija za mobilni satelit
IMF Međunarodni monetarni fond
IOC Međunarodni olimpijski komitet
IOM Međunarodna organizacija za migracije
ISO Međunarodna organizacija za standardizaciju
ISO-SUGAR Međunarodna organizacija za šećer
ICRM Međunarodni pokret Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
ITSO Međunarodna organizacija za satelitske telekomunikacije
ITU Međunarodna unija za telekomunikacije
ITUC Međunarodna konfederacija sindikata
MIGA Multilateralna agencija za garancije investicija
NEA Agencija za nuklearnu energiju
NSG Nuklearna grupa dobavljača
OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj
OSCE Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS)
OPCW Organizacija za zabranu hemijskog oružja
OIV Međunarodna organizacija za vino i vinovu lozu
OIE Svetska organizacija za zdravlje životinja
OIML Međunarodna organizacija za zakonsku metrologiju
OTIF Međunarodna organizacija za železnički transport
Pariski klub
PFP Partnerstvo za mir
PCA Stalni arbitražni sud
Šengenski sporazum
UN Ujedinjene nacije
UNCTAD Konferencija Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj
UNDP Program Ujedinjenih nacija za razvoj
UNECE Ekonomska Komisija Ujedinjenih nacija za Evropu
UNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu
UNEP Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu
UNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacija
UNHCR Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice
UNIDO Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj
UNMIK Misija privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu
UNIFIL Privremene snage Ujedinjenih nacija u Libanu
MINURSO Misija Ujedinjenih nacija za referendum u Zapadnoj Sahari
UNMISS Misija Ujedinjenih nacija u Republici Južni Sudan
MINUSMA Multidimenzionalna integrisana misija Ujedinjenih nacija za stabilizaciju u Maliju
UNFICYP Mirovne snage Ujedinjenih nacija na Kipru
UNTSO Organizacija Ujedinjenih nacija za nadzor primirja
UPU Univerzalna poštanska unija
WCL Svetska konfederacija rada
WCO Svetska carinska organizacija
WFTU Svetska federacija sindikata
WFP Svetski program za hranu
WHO Svetska zdravstvena organizacija
WIPO Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
WMO Svetska meteorološka organizacija
UNWTO Svetska turistička organizacija
WTO Svetska trgovinska organizacija
ZC Zinger komitet


Neregionalni član
AfDB Afrička Razvojna Banka Grupa
ADB Azijska razvojna banka
AIIB Azijska investiciona banka za infrastrukturu

Posmatrač
BSEC Organizacija Crnomorske ekonomske saradnje
SELEC Konvencija Centra za sprovođenje zakona u jugoistočnoj Evropi
OIF Međunarodna organizacija francuskog govornog područja(Međunarodna organizacija frankofonije)
Pacifička alijansa

Partner
IGAD Međuvladina uprava za razvoj

Kandidat
IRENA Medjunarodna agencija za obnovljivu energiju

Vizni režim
Viza nije potrebna za boravak do devedeset dana u periodu od šest meseci* bezvizni režim se ne odnosi na nosioce pasoša Republike Srbije koje je izdalo MUP RS - Koordinaciona uprava Za nosioca putnog lista u tranzitu potrebna je viza osim ukoliko je reč o tranzitu na relaciji „država van Šengenskog sporazuma – Austrija - država van Šengenskog sporazuma (npr. Republika Srbija).

Bezbednosna situacija
Austrija predstavlja jednu od najbezbednijih zemalja u Evropi. Već nekoliko godina unazad opšta stopa kriminala je u opadanju. Poslednjih nekoliko godina došlo je do izvesnog porasta imovinskih delikata, naročito provalnih krađa i drugih krivičnih dela. Rizici od elementarnih nepogoda su manje izraženi. Ovde se kao elementarne nepogode povremeno javljaju poplave od nabujalog Dunava.

Izvor: Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Zdravstvena situacija
Austrija raspolaže sa odličnom mrežom zdravstvenih ustanova, koje obezbeđuju dobru zdravstvenu zaštitu. U slučaju potrebe, obratiti se najbližoj opštoj bolnici. Za putnike koji putuju u Austriju, posebno kamperima i putnicima koji preduzimaju veće ture pešačenja u prirodi, preporučuje se vakcinisanje protiv krpelja (FSME). Deci se preporučuje da budu vakcinisani shodno kalendaru vakcinacija, dok se odraslima preporučuje da se na vreme revakcinišu protiv tetanusa, difterije i dečije paralize.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Opšta situacija
U Austriji ne postoje neki posebni lokalni običaji u pogledu ponašanja i oblačenja. U svim većim gradovima postoji poseban Biro sa turističkim informacijama.

Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije

Vozačka dozvola
Nosiocima vozačke dozvole Republike Srbije na novom obrascu nije potrebna međunarodna vozačka za upravljanje motornim vozilom prilikom tranzita ili ulaska na teritoriju Republike Austrije. Državljani Republike Srbije koji imaju regulisan boravak u Republici Austriji, mogu da izvrše zamenu srpske vozačke dozvole za vozačku dozvolu Rrpublike Austrije za sve kategorije upravljanja vozilom.
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Austrija



Ambasada Republike Srbije
Ambasador: Nebojša Rodić
Adresa: Ölzeltgasse 3, 1030 Beč, Austrija
Broj telefona: +43 (1) 7132-595, +43 (1) 7121-205
Broj faksa: +43 (1) 7132-597

Konzulat Republike Srbije
Lokacija konzulata: Salcburg
Konzul: Svetlana Stanković
Adresa: Schallmooser Hauptstrasse 99, 5020 Salzburg
Austrija
Broj telefona: +43 (662) 845-254
Broj faksa: +43 (662) 8452-544

Ambasada države Austrija u Srbiji
Adresa: Kneza Sime Markovića 2
Broj telefona: +381 (11) 3336-500
Broj faksa: +381 (11) 2635-606
Radno vreme: ponedeljak - petak: 08:00 – 16:00
Ambasador: Mr. Nikolaus LUTTEROTTI


Kažu o sebi:

Austrija je zemlja u srcu Evrope, koja privlači mnoge turiste svojom bogatom kulturom, istorijom, prirodom i gastronomijom. Neki od najpoznatijih austrijskih gradova su Beč, Salcburg, Insbruk i Grac, koji nude raznovrsne atrakcije i znamenitosti.
Austrija je zemlja muzike i umetnosti. Mnogi slavni kompozitori klasične muzike su rođeni ili živeli u Austriji, kao što su Mocart, Betoven, Šubert, List, Štraus, Maler i Brukner. U Beču se nalazi čuvena Državna opera, gde se održavaju spektakularni koncerti i baleti. Salcburg je rodni grad Mocarta i mesto održavanja Salcburškog festivala, jednog od najprestižnijih muzičkih događaja na svetu. Austrija je takođe dom mnogih slikara, pisaca, arhitekata i drugih umetnika, koji su ostavili neizbrisiv trag u svetskoj kulturi.
Austrija je zemlja Alpa, koje zauzimaju oko 60% njene teritorije. Alpi su planinski lanac koji se prostire kroz osam evropskih zemalja i predstavlja jedan od najlepših i najraznovrsnijih prirodnih pejzaža na kontinentu. Austrijski Alpi su poznati po svojim visokim vrhovima, dubokim dolinama, zelenim pašnjacima, kristalnim jezerima i slikovitim selima. Najviši vrh u Austriji je Grosklokner, koji se nalazi na 3.798 metara nadmorske visine. Alpi su idealno mesto za ljubitelje planinarenja, biciklizma, skijanja, snowboardinga i drugih sportova na otvorenom.
Austrija je zemlja kafe i kolača. Austrijska kafa je više od napitka, to je deo nacionalnog identiteta i kulturne tradicije. Austrijanci vole da piju kafu u kafićima, gde mogu da uživaju u razgovoru, čitanju, posmatranju ili samo opuštanju. Postoji mnogo vrsta austrijske kafe, kao što su melange, kapućino, ajzcafe, brauner i drugi. Kafa se obično služi sa kolačem, koji je još jedan specijalitet austrijske kuhinje. Neki od najpoznatijih austrijskih kolača su saher, apfelstrudel, linzertorte, kaiserschmarrn i drugi.
Austrija je zemlja koja je dala svetu mnoge izume i otkrića. Neki od najznačajnijih austrijskih izumitelja i naučnika su: Jozef Majdersperger, koji je izumeo šivaću mašinu; Zigmund Frojd, koji je osnovao psihoanalizu; Ervin Šredinger, koji je dao doprinos kvantnoj mehanici; Lise Majtner, koja je otkrila nuklearnu fisiju; Kristijan Dopl, koji je otkrio Dopl-efekat; i mnogi drugi. Austrija je takođe zemlja koja je rodila jednog od najpoznatijih glumaca i političara na svetu, Arnolda Švarcenegera, koji je bio guverner Kalifornije od 2003. do 2011. Godine.
Austrija je zemlja koja ima bogatu i burnu istoriju. Austrija je nastala kao markgrofovija u okviru Vojvodstva Bavarske u 10. veku. Kasnije je postala vojvodstvo, a zatim arhivojvodstvo u okviru Svetog rimskog carstva. Austrija je bila centar moćne Habzburške monarhije, koja je vladala velikim delom Evrope od 15. do 19. veka. Austrija je takođe bila deo Austro-Ugarske, koja je bila jedna od najvećih i najraznovrsnijih država u Evropi do kraja Prvog svetskog rata. Posle raspada Austro-Ugarske, Austrija je postala republika, ali je ubrzo anektirana od strane nacističke Nemačke u tzv. Anšlusu. Posle Drugog svetskog rata, Austrija je ponovo postala nezavisna država, koja je proglasila stalnu neutralnost. Danas je Austrija članica Evropske unije i jedna od najrazvijenijih i najbogatijih zemalja na svetu.
Austrija se graniči sa osam zemalja: Nemačkom, Češkom, Slovačkom, Mađarskom, Slovenijom, Italijom, Švajcarskom i Lihtenštajnom. Austrija ima umereno kontinentalnu klimu, sa toplim i kišovitim letima i hladnim i suvim zimama. Klima se razlikuje u zavisnosti od nadmorske visine i geografskog položaja. U planinskim predelima je hladnije i vlažnije, dok je u nizinskim predelima toplije i suvlje.