Vizni režim
Za putovanje u Rusiju viza nije potrebna za boravak do trideset dana.
Bezbednosna situacija
Bezbednosna situacija je stabilna, uz primetno povišen stepen bezbednosne kontrole i pojačane mere i aktivnosti ruskih organa bezbednosti. Povećano je prisustvo policije na stanicama metroa, aerodromima, železničkim i drumskim saobraćajnicama, kao i na turističkim lokacijama i u tržnim centrima.
Državljanima Srbije koji nameravaju da putuju u Rusku Federaciju preporučuje se poseban oprez na javnim mestima, izbegavanje masovnih skupova i mesta većeg okupljanja, kao i posete većim tržnim centrima. Najčešći oblici ugrožavanja turista su krađe i dzeparenja.
Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Zdravstvena situacija
Posedovanje polise zdravstvenog osiguranja nije obavezno.Ne zahteva se posebna vakcinacija prilikom ulaska. Preporučuje se konzumiranje flaširane ili filtrirane vode za piće.
Izvor:Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije
Vozačka dozvola
Lica koja privremeno borave na teritoriji Ruske Federacije imaju pravo da upravljaju motornim vozilom sa međunarodnom ili nacionalnom vozačkom dozvolom koja odgovora uslovima Bečke konvencije o drumskom saobraćaju (08.11.1968.), i na kojoj je tekst napisan latiničnim pismom. S obzirom da poleđina obrasca nove vozačke dozvole sadrži ćirilički tekst, preporučuje se posedovanje overenog prevoda na ruski jezik.
U slučaju kada lica dolaze u Rusku federaciju na stalno boravak, nacionalna vozačka dozvola koju poseduju smatra se nevažećom po isteku 60 dana od dana dobijanja dozvole za stalni boravak, ukoliko je dozvola boravka dobijena u diplomatskom ili konzularnom predstavništvu Ruske Federacije, a zamena za rusku vrši se na propisan način;
Rezultati pretrage za kriterijum: država=Rusija
Ambasada Republike Srbije
Ambasador: Slavenko Terzić
Adresa: Mosfiljmovskaja 46, R-119285 Moskva, Ruska Federacija
Broj telefona: +7 (495) 9886-645
Broj faksa: +7 (495) 9886-646, +7 (495) 1474-104
Ambasada države Rusija u Srbiji
Adresa: Deligradska 32
Broj telefona: +381 (11) 3611-323, +381 (11) 3611-090, +381 (11) 3610-544, Protokol +381 (11) 3610-192, Konzularno odeljenje: +381 (11) 3613-964, +381 (11) 3613-180, +381 (11) 3617-644
Broj faksa: +381 (11) 3611-900, Konzularno odeljenje:+381 (11) 3628-962
Radno vreme: ponedeljak - petak: 08:00 – 17:00, Konzularno odeljenje: ponedeljak, sreda i petak: 09:00 - 12:00
Ambasador: Mr. Alexander CHEPURIN
Kažu o sebi:
Rusija je najveća država na svetu po površini, koja iznosi oko 17 miliona kvadratnih kilometara. To je oko 11,5% zemaljskog kopna. Rusija se prostire na dva kontinenta, Evropi i Aziji, i ima 37.000 kilometara morske obale.
Rusija ima najveće slatkovodno jezero po zapremini na svetu - Bajkalsko jezero. Ovo jezero sadrži oko 20% svetske zalihe slatke vode i duboko je 1.642 metra. U njemu živi više od 2.000 vrsta biljaka i životinja, od kojih je 80% endemično.
Rusija je jedina država na svetu koju oplakuje dvanaest mora. To su: Belo more, Barentsovo more, Karsko more, Laptevsko more, Istočnosibirsko more, Čukotsko more, Beringovo more, Ohotsko more, Japansko more, Crno more, Kaspijsko more i Baltičko more.
Rusija ima najdužu železničku prugu na svetu - Transsibirsku železnicu. Ona povezuje Moskvu sa Vladivostokom i duga je 9.289 kilometara. Izgradnja ove pruge trajala je od 1891. do 1916. godine i uključivala je rad oko 90.000 radnika.
Rusija ima bogatu i raznovrsnu kulturnu baštinu koja obuhvata književnost, muziku, umetnost, arhitekturu, religiju i folklor. Neki od najpoznatijih ruskih pisaca su Tolstoj, Dostojevski, Čehov i Puškin. Neki od najpoznatijih ruskih kompozitora su Čajkovski, Rahmanjinov, Stravinski i Šostakovič. Neki od najpoznatijih ruskih slikara su Repin, Kandinski, Malevič i Šagal.
Neki ključni događaji i periodi u ruskoj istoriji:
Rana istorija: Prvi tragovi ljudske naseobine na teritoriji Rusije datiraju iz paleolita. Najstariji poznati narod koji je živeo na ovim prostorima bio je narod Rusa, grupe Varjaga koji su osnovali Kijevsku Rusiju u 9. veku. Kijevska Rusija je bila moćna država koja se prostirala od Baltika do Crnog mora i koja je prihvatila hrišćanstvo u 10. veku.
Mongolska invazija: U 13. veku Kijevska Rusija je bila napadnuta i osvojena od strane Mongola koji su uspostavili Zlatnu hordu kao svoju vazalnu državu. Mongolska vlast je trajala do 15. veka kada su se neke ruske kneževine oslobodile mongolskog jarma i počele da se ujedinjuju pod vođstvom Moskve.
Carstvo: U 16. veku Ivan IV Grozni je postao prvi ruski car i proširio ruske granice na istok i jug. U 17. veku Romanovi su postali nova carska dinastija koja je vladala Rusijom do revolucije 1917. godine. U 18. i 19. veku Rusija je postala jedna od najmoćnijih evropskih sila pod vladavinom Petra Velikog, Katarine Velike i Aleksandra II.
Revolucija: U 20. veku Rusija je doživela velike društvene i političke promene koje su dovele do pada carizma i uspostave komunističke vlasti. U 1917. godini su se dogodile Februarska i Oktobarska revolucija koje su zbacile cara Nikolaja II i dovele do stvaranja Sovjetskog Saveza kao prve socijalističke države na svetu.
Sovjetski Savez: U periodu između 1922. i 1991. godine Rusija je bila najveća i najuticajnija republika u Sovjetskom Savezu koji je bio pod vlašću Komunističke partije. Sovjetski Savez je igrao ključnu ulogu u Drugom svetskom ratu protiv nacističke Nemačke i u Hladnom ratu protiv SAD-a. Međutim, ekonomski problemi, nacionalni sukobi i demokratski pokreti su doveli do raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine.
Ruska Federacija: Posle raspada Sovjetskog Saveza Rusija je postala nezavisna država koja je nasledila većinu teritorije, stanovništva i međunarodnog statusa bivšeg Sovjetskog Saveza. Rusija je danas vodeća članica Zajednice nezavisnih država, Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti i Šangajske organizacije za saradnju. Rusija ima važnu ulogu na svetskoj sceni kao jedna od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN, jedna od nuklearnih sila i jedna od najvećih proizvođača nafte i gasa.
Rusija se graniči sa 16 drugih država, što je najviše na svetu. Na zapadu Rusija graniči sa Norveškom, Finskom, Estonijom, Letonijom, Litvanijom, Belorusijom, Ukrajinom i Poljskom. Na jugu Rusija graniči sa Gruzijom, Azerbejdžanom, Kazahstanom, Kinom, Mongolijom i Severnom Korejom. Na istoku Rusija graniči sa SAD-om preko Beringovog moreuza. Ruska enklava Kalinjingrad se takođe graniči sa Litvanijom i Poljskom.
Rusija ima veoma raznovrsnu klimu koja zavisi od geografskog položaja, nadmorske visine i udaljenosti od mora. Na severu Rusije vlada polarna klima sa dugim i hladnim zimama i kratkim i hladnim letima. Na jugu Rusije vlada umerena kontinentalna klima sa toplim letima i hladnim zimama. Na krajnjem jugu evropskog dela Rusije vlada mediteranska klima sa toplim i suvim letima i blagim i vlažnim zimama. Na istoku azijskog dela Rusije vlada monsunska klima sa vlažnim letima i suvim zimama.